29.06.2023.
Разумевање узрока инфлације је кључ за борбу против ње — сада и у будућности. У тој борби ми не имитирамо никог, тражимо свој пут у обуздавању инфлације и доприноса привредном расту. Јер мере и одлуке утичу на реалан живот, стандард и политичку стабилност. Истрајаћемо у томе јер сматрамо да је у и доба глобализације, као и фрагментације најважније наћи своје место и праву меру приликом доношења одлука. Ми своју независност и рад у општем интересу и за опште добро, доказујемо створеним баферима и усидреним очекивањима.
О узроцима инфлације претходних месеци говорили смо много и детаљно јер је, уз разумевање, и јасна комуникација пресудно важан инструмент у борби против ње. Али бих овом приликом указала на један од фактора о којем се све више и гласније говори и у стручним круговима и међу креаторима економске политике, а на који смо ми јавно указивали већ годинама уназад – фактор похлепе у његовим различитим облицима.
Цео свет, па и Србија која не може бити изоловано острво, јесте жртва штампања новца које траје од 2008. године, када, свидело се то некоме или не, капитализам престаје да буде капитализам из теорије и када губици које је створио финансијски сектор производњом разних деривата постају категорија која се дели на укупно становништво, а профити се деле појединачно унутар финансијског сектора.
Инфлација би букнула и да није било сукоба у Украјини јер је тај вишак новца морао да се у једном тренутку појави, и ми смо о томе писали и 2018. године – лично сам о томе говорила у БИС-у у Базелу, да ће више од 50 одсто инфлације у Србији бити последица таквог понашања централних банака у глобализованој економији .
Од те 2008. почев од Америке до ЕЦБ, ви имате једну неконвенционалну монетарну политику, вођену штампањем новца и разним инструментима, зовите их квантитативно попуштање или како год хоћете, то је вишак новца у оптицају, који, колико год прикривен у неким пукотинама и понорницама у једном тренутку исплива у систему и узрокује инфлацију. Зашто се дуго није видео тај штампан новац - кроз разне варијанте, како год их назвали, они јесу вишак у оптицају - па није се видео јер је највише ишао одабранима – великим корпорацијама које су тај новац улагале у куповину сопствених акција и у куповину своје конкуренције. И ко је пратио оно што НБС ради и пише, и ја лично, зна да смо говорили да ће доћи тренутак када ће се тај вишак новца појавити у оптицају.
Велике централне банке штампајући толики новац, нису успевале да подигну инфлацију на жељени ниво од око 2 одсто. А зашто - зато што су банкари од 2008. и буквално постали пратиоци тржиштима која су испоручивала своја очекивања централним банкама. Уместо да централне банке воде борбу против инфлације и да тржиштима управљају својом политиком утичући на инфлацију својим стопама и инструментима који поседују, велики број тих важних централних банака, почињу да прате захтеве тржишта и готово да тржишта диктирају коју ће камату објавити на првом важном састанку у месецу централна банка. Србија се није угледала ни увођењем негативних каматних стопа ни политиком коју су водиле те велике централне банке, иако смо ослушкивали сваки њихов потез. Знајући специфичности и структуру своје економије, уважавајући историју коју памте генерације које су прошле хиперинфлацију, ми своје мере управљамо тако да буду најефикасније. Ниска инфлација, тј. стабилност цена јесте наш први циљ, али финансијска стабилност је циљ неодвојив од тога, уз одржавање привредног раста. Ми смо поносни да смо и поред оваквих околности снизили ниво проблематичних кредита на три одсто. Шта то значи? Кад је тако низак ниво проблематичних кредита, остају слободна средства која могу да се пласирају и грађанима и привреди, и да кроз кредитни раст, утичемо на привредни раст који није слика за показивање већ сума примања грађана из чега они могу да финансирају свој потребе.
Не споримо ниједног тренутка да је у просечној инфлацији највиши издатак за цену хране и да то највише погађа оне грађане који највећи део свог дохотка управо троше на храну.
Народна банка Србије има редовну комуникацију са најзначајнијим трговинским ланцима и у свакој прилици апелује да не треба користити раст трошковних притисака и глобални раст инфлације за неоправдано повећање профитних маржи, а тиме и малопродајних цена, јер то онда захтева и већи степен реакције монетарне политике.
Сви можемо да допринесемо водећи рачуна о томе да појединачни интерес једне групе људи или једног лобија не буде генератор инфлационе спирале. Све време смо упозоравали да би силазна путања прехрамбене инфлације, коју очекујемо до краја периода пројекције, евентуално могла бити ублажена несавршеном тржишном структуром на страни понуде, тј. мањком снажније конкуренције у овом сегменту. Нико нема право да својим неодговорним понашањем или себичним краткорочним интересима чини дугорочну штету свима, стварајући осећај несигурности.
Начелно гледано, профитне марже расту у периодима привредне експанзије и смањују се у периодима успоравања привредне активности, тј. у складу с кретањем тражње. У периодима високе тражње, свим актерима у производном ланцу и дистрибуцији – од произвођача, преко прерађивача, до велетрговца и трговаца у малопродаји – лакше је да своје повећане трошкове пренесу на крајњег потрошача, док су у условима смањене тражње принуђени да део повећаних трошкова производње надокнаде смањењем сопствених маржи. Међутим, када је реч о тржишту хране и ценама хране, њихова специфичност огледа се у чињеници да је тражња за храном мање ценовно еластична од других група производа, што олакшава и да се повећани трошкови производње у већој мери пренесу на малопродајне потрошачке цене. Трговински ланци и продавци генерално искористили су тај моменат и ја сам то у претходним месецима више пута истицала илуструјући на примеру кафе – да нису сви учесници у привредном животу Србије једнако свесни да тренутна и ситна корист производи много већу штету.
Поновићу да онај ко данас продаје производе по вишој цени док у другим ланцима може да се купи по значајно нижој цени, заборавља основну поставку по којој је Волмарт постао један од највећих трговинских ланаца у Америци. Њихова филозофија, коју преносе својим запосленима јесте: „Вас не запошљавамо нити отпуштамо ми као власници и акционари, него купци према којима сте ви љубазни, али и цена за коју им продајемо робу“.
Због тога ми редовно обављамо разговоре са великим ланцима и предузимамо све друге мере које су нам располагању да утичемо на смањење инфлације.
Неки кажу да је НБС са својим мерама закаснила. Увек ћу радо одговорити на ту тврдњу. Нисмо ми почели да утичемо на снижавање инфлације онда кад је то објављено као повећање референтне каматне стопе која је била на нивоу од једног процента. Ми смо са заоштравањем монетарне политике почели још од октобра 2021. на репо аукцијама, варијабилним, које су уведене на моју иницијативу као специфичност реаговања Србије на недељном нивоу и прилагођавања тог вишка ликвидности који се појављује. Нисмо га повлачили по референтној каматној стопи јер би то било скупо, и за НБС и за државу. А за банке би то било идеално да вишак новца депонују код НБС и да не улажу у кредите. Знате ли која је разлика - 0,11 је била у октобру цена коју ми плаћамо банкама кад повучемо вишак ликвидности, а референтна је била 1 проценат. И ми смо подизали ту извршну стопу на недељном нивоу и на тај начин пооштравали монетарне услове, све док се репо стопа није готово изједначила са референтном, и тек онда смо почели од априла да подижемо референтну каматну стопу. Знате зашто – јер се ја не трудим да се никоме допаднем и да по угледању раде сви, па тако ћу и ја. Поносна сам што радимо на ретко објективан начин и што постоји ретка врста сарадње НБС као монетарне власти са фискалним властима и извршним органима који су нам у великој мери помогли да Србија у овако изазовним околностима нема још већу инфлацију од ове коју имамо. Координација монетарне и фискалне политике, одговоран приступ НБС у доношењу мера, повећавању РКС, пре тога извршне стопе на репо аукцијама поред макропруденцијалних мера, где смо утицали на готовинске кредите, на могућност репрограма осталих кредита – све то чинимо да што пре вратимо инфлацију на што нижи ниво, имајући опет на уму да зависимо од међународног окружења, да зависимо од пољопривредне сезоне, али и да зависимо од своје одговорности коју имамо према грађанима.
Шта је увек био циљ – да створимо бафере за тешко време. Прошлу годину смо завршили са једном милијардом евра купљених девиза на међубанкарском девизном тржишту да бисмо могли да реагујемо кад затреба, да динар не јача превише. НБС је интервенисала од почетка године на страни куповине у износу од више од 1,4 милијарде евра нето. Од 2008. до 2012. године НБС је сваку годину завршавала као нето продавац девиза. Од 2017. само једну годину је НБС је завршила као нето продавац девиза, све остале године су завршене са позитивним учинком и повећањем девизних резерви по основу интервенција на међубанкарском девизном тржишту – начином који не кошта, који је најјефтинији и најодрживији. То смо могли да постигнемо јер смо обезбедили предвидив амбијент, где долазе страни директни инвеститори и где имамо прилив и портфолио инвестиција. Али када неко улаже у градњу фабрике овде, то је најбољи доказ дугорочног поверења у амбијент који смо створили, као држава и сви заједно желећи да покажемо да је у овој земљи, и у најтежим околностима када није лако држати ствари под контролом, то ипак могуће, да се може радити и зарадити, обезбедити бољи стандард и бољи живот за све наше грађане.
Кабинет гувернера
