11.05.2023.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,00%. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (4,75%) и кредитне олакшице (7,25%).
Након пооштравања монетарних услова које Народна банка Србије спроводи од октобра 2021. године (прво повећањем просечне пондерисане стопе на реверзним репо аукцијама, а затим и повећањем референтне каматне стопе – континуирано од априла 2022. укупно за 500 базних поена), Извршни одбор сматра да би требало сагледати пуне ефекте претходно спроведених монетарних мера. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе. Ублажавању инфлаторних притисака Народна банка Србије континуирано доприноси и очувањем релативне стабилности курса динара према евру. Оваква одлука Извршног одбора у складу је и са очекивањем да ће инфлаторни притисци у наредним месецима почети да се смањују, осетније од половине ове године. Притом, Народна банка Србије задржава могућност да, уколико буде потребно, тј. ако кретања у домаћем и међународном окружењу то буду захтевала, настави пооштравање монетарних услова и у наредном периоду. Простор за то постоји и путем прилагођавања просечне пондерисане репо стопе, као и путем даљег повећања референтне каматне стопе у зависности од природе евентуалних притисака, чиме Народна банка Србије још једном указује на значај флексибилности свог монетарног оквира.
Одлука Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу донета је у условима постепеног слабљења трошковних притисака из међународног окружења и решавања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Цене на светским тржиштима енергената такође су смањене, пре свега цене електричне енергије и природног гаса. То ће ослабити трошковне притиске на глобалном нивоу, што би требало да допринесе и успоравању домаће инфлације у наредном периоду. Такође, у условима успоравања глобалне економске активности, пре свега прерађивачке индустрије у зони евра, која је наш најважнији трговински партнер, потребно је осигурати и континуитет нашег привредног раста. Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима и даље изражене глобалне неизвесности. Извршни одбор истиче да је опрезност монетарне политике неопходна и у наредном периоду због и даље присутних ризика – геополитичких тензија, као и динамике цена примарних производа и енергената и њихове будуће расположивости. Такође, неизвесност је и даље присутна у погледу још увек релативно високе базне инфлације у многим земљама, чему доприносе фактори с тржишта рада, као и у погледу будућих одлука монетарних политика водећих централних банака, а тиме и услова на међународном финансијском тржишту и утицаја на токове капитала према земљама у успону. Због тога је могуће да период повишених каматних стопа потраје нешто дуже од претходно очекиваног.
Услед преноса високих трошковних притисака из претходног периода, инфлација у Србији, у складу са очекивањима Извршног одбора, остала је током првог тромесечја на нивоу од око 16% међугодишње. Такво кретање инфлације определили су повећани доприноси цена хране и очекиване корекције регулисаних цена, док је у супротном смеру деловао нижи допринос цена нафтних деривата. Као и у претходном периоду, базна инфлација (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), која се током првог тромесечја кретала на нивоу од око 11% међугодишње, задржана је испод укупне инфлације, чему је наставила да доприноси очувана стабилност курса динара према евру. Према последњим пројекцијама, Извршни одбор очекује да ће се од априла инфлација наћи на опадајућој путањи, да ће пад бити знатнији у другој половини године, тако да ће на крају ове године инфлација бити двоструко нижа него што је била у марту. Повратак инфлације у границе циља очекује се средином 2024. године, захваљујући пре свега заоштравању монетарних услова, слабљењу ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду и успоравању увозне инфлације.
Када је у питању економска активност, Народна банка Србије остаје при својој пројекцији реалног раста бруто домаћег производа Србије ове године у распону од 2,0% до 3,0%, а тај раст подржавају знатно повољнија спољнотрговинска кретања од почетка ове године од очекиваних. Опоравак светске економије, а тиме и екстерне тражње од друге половине ове године, као и планирана реализација инвестиционих пројеката, пре свега у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре, требало би да води убрзању раста бруто домаћег производа на распон од 3,0% до 4,0% од 2024. године, а затим и повратку на претпандемијску путању раста од око 4% годишње.
У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио мајски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 17. маја.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. јуна 2023. године.
Кабинет гувернера
