06.04.2023.
На данашњој седници, Извршни одбор је одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6%. Повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 4,75%, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,25%.
При доношењу овакве одлуке Извршни одбор је проценио да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како се не би повећала инфлациона очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.
Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.
Извршни одбор је навео да су даљи пад цена у сектору енергетике, решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта у великој мери допринели слабљењу трошковних притисака на глобалном нивоу, што би требало да утиче и на успоравање домаће инфлације у наредном периоду. Несигурност у погледу глобалног привредног раста и бојазан да би могло доћи до рецесије у развијеним земљама утицали су на додатни пад цена примарних производа. Ипак, Извршни одбор истиче да је опрезност монетарне политике неопходна због и даље присутних геополитичких тензија услед сукоба у Украјини, као и чињенице да индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду, заједно с тржиштем рада, још увек одржавају базну инфлацију на релативно високом нивоу у већини земаља, што се одражава на увозну инфлацију у Србији. То пре свега важи за зону евра, која је наш најзначајнији трговински партнер, где је, према прелиминарним подацима, и поред смањења укупне инфлације на 6,9% у марту (са 8,5% у фебруару), базна инфлација забележила даљи раст на 5,7% међугодишње (са 5,6% у фебруару).
Укупна инфлација у Србији је у фебруару износила 16,1% међугодишње, што је у складу са изнетим пројекцијама Народне банке Србије за прво тромесечје, које су узеле у обзир очекиван наставак преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса. И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената, на који мере монетарне политике имају ограничен ефекат, јер је раст ових цена у највећој мери последица дешавања у међународном окружењу. Базна инфлација (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у фебруару је износила 11,1% међугодишње, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса. Према актуелној фебруарској средњорочној пројекцији, очекује се да ће се међугодишња инфлација од наредног тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни и да се средином 2024. године врати у границе циља. У смеру смиривања инфлаторних притисака требало би да делују досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста.
Када је у питању економска активност, Народна банка Србије очекује да ће бруто домаћи производ Србије ове године остварити реални раст у распону од 2,0% до 3,0%, чему ће допринети и опоравак сектора енергетике, на који указују подаци о производњи и извозу електричне енергије у прва два месеца ове године. Раст ће бити вођен домаћом тражњом, чему у највећој мери доприноси очувано тржиште рада, док ће због и даље високог очекиваног увоза енергената и ниже екстерне тражње, пре свега из зоне евра, допринос нето извоза бити негативан. Ипак, очекујемо да и у овој години извоз настави динамичан раст захваљујући инвестицијама из претходног периода, које су биле претежно усмерене у разменљиве секторе. Опоравак екстерне тражње од друге половине ове године, повећани извозни капацитети и планирана реализација инвестиционих пројеката, пре свега у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре, од 2024. требало би да резултирају убрзањем раста бруто домаћег производа на распон од 3,0% до 4,0%, а у наредним годинама и повратком на претпандемијску путању раста од око 4% годишње.
У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. маја.
Кабинет гувернера
