Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
13.03.2023.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је у фебруару износила 16,1%, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије и изнетим пројекцијама за прво тромесечје. При томе, и даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената. Када је реч о месечној инфлацији, она је у фебруару износила 1,4%, што је једнако остварењу из јануара.
Месечну динамику кретања инфлације у фебруару обележили су пре свега раст цена хране, а у мањој мери и цена у оквиру базне инфлације.
Месечни раст цена прерађене хране у фебруару износио је 1,9%, док су цене непрерађене хране повећане за 4,2%, вођене вишим ценама поврћа и воћа. Посматрано у односу на фебруар 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су за 24,6%. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега још увек високих нивоа светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката прошлогодишње суше у Србији и у већем делу Европе.
Цене енергената су на месечном нивоу у фебруару расле спорије у односу на укупну инфлацију и повећане су за 0,4%, при чему је забележен раст цена нафтних деривата од 1,5%, који је делом неутралисан падом цена чврстих горива од 1,0%.
Слично томе, и месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у фебруару је износио 0,9%. Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у фебруару је износила 11,1%, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према актуелној пројекцији, очекујемо да међугодишња инфлација још у марту остане на сличном нивоу, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса. Процењујемо да ће се инфлација од другог тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године, тако да би крајем године требало да буде на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста.
Кабинет гувернера