09.02.2023.
На данашњој седници, Извршни одбор одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,5%. У истој мери повећана је стопа на депозитне олакшице – на 4,5%, као и стопа на кредитне олакшице – на 6,5%.
При доношењу овакве одлуке, Извршни одбор је имао у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту, који могу настати путем инфлационих очекивања, као и утицати на део притисака који долазе са стране тражње. Tиме Народна банка Србије доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције. Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено једанаесто узастопно повећање (почев од априла 2022), закључно с којим је она повећана за укупно 450 базних поена. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе. Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.
Извршни одбор је навео да су изгледи за раст светске економије у овој години нешто бољи него што се донедавно очекивало, пре свега захваљујући знацима попуштања глобалних трошковних притисака, као и напуштању стратегије нулте толеранције према вирусу корона у Кини. На слабљење глобалних трошковних притисака утиче пре свега пад цена у сектору енергетике – смањење цене гаса у Европи и пад светске цене сирове нафте, као и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта. Међутим, Извршни одбор је истакао да је потребна опрезност у вођењу монетарне политике, с обзиром на то да би снажнији раст Кине вероватно погурао цене енергената и других примарних производа навише и тиме отежао борбу против инфлације, која на глобалном нивоу показује знаке смиривања после вишедеценијског мaксимума. Поред тога, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду још увек утичу на раст базне инфлације и, заједно с тржиштем рада које карактерише ниска незапосленост и даљи раст зарада, у многим земљама успоравају обарање инфлације.
Крајем 2022. међугодишња инфлација у Србији износила је 15,1%, а око две трећине доприноса и даље је потицало од цена хране и енергената, при чему се, као и у другим земљама, последњих месеци допринос цена енергената смањивао, док је допринос цена хране наставио да расте. И поред успоравања, произвођачке и увозне цене још увек бележе релативно високе међугодишње стопе раста, што утиче на домаћу базну инфлацију, која се ипак, захваљујући одржаној релативној стабилности девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, и даље креће испод укупне инфлације – у децембру је износила 10,1% међугодишње. Извршни одбор очекује да ће инфлација остати повишена и у првом тромесечју ове године, као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода и повећања цена електричне енергије и гаса за домаћинства. Након тога, у наставку године очекује се смиривање инфлаторних притисака, пре свега у другој половини године, чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња.
Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа Србије у четвртом тромесечју износио је 0,4%, а на нивоу године остварена је стопа раста од 2,3%. Највећи допринос расту у четвртом тромесечју дали су услужни сектори, захваљујући наставку позитивних кретања на тржишту рада. И поред негативних ефеката екстерне тражње, позитиван допринос потекао је и од индустријске производње, пре свега услед опоравка електроенергетског сектора. С друге стране, пољопривредна производња била је мања него претходне године због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута. Извршни одбор процењује да ће нижа екстерна тражња у првој половини ове године, пре свега из зоне евра, успорити активност у прерађивачкој индустрији и извоз, али да ће се они убрзати од друге половине године, како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу.
У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио фебруарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 14. фебруара.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. марта 2023. године.
Кабинет гувернера
