12.01.2023.
На данашњој седници Извршни одбор је одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,25%. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 4,25%, као и стопа на кредитне олакшице – на 6,25%.
Доношењем овакве одлуке Народна банка Србије наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката трошковних притисака на раст цена путем инфлационих очекивања. Тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције. Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено десето узастопно повећање (почев од априла 2022), закључно с којим је она повећана за укупно 425 базних поена. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе. Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.
И поред чињенице да је инфлација и даље у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима у производњи хране и енергената, на које централне банке немају утицаја или је он веома ограничен, Народна банка Србије читавим сетом мера настоји да успори инфлацију и допринесе њеном смањењу ка циљу у наредном периоду. Поред пооштравања монетарних услова подизањем основних каматних стопа и одржавања релативне стабилности девизног курса, Народна банка Србије је у претходном периоду донела и низ мера којима је ограничено поскупљење финансијских производа.
На глобалном нивоу позитивно се могу оценити знаци попуштања инфлације, чему доприноси смањење цена енергената у последњих неколико месеци, трошкова транспорта, као и све мање изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања. Важан податак представља и успоравање раста цена у зони евра, али су потребни и додатни докази стабилног попуштања инфлаторних притисака на глобалном нивоу. Геополитичке тензије су и даље изражене, а кретање светских цена енергената и хране волатилно, под утицајем бројних фактора на страни понуде и тражње, што упућује на опрезност монетарне политике Народне банке Србије. Према првим проценама за децембар, инфлација у земљама зоне евра наставила је да се смањује други месец заредом, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још увек нису успориле раст. Поред тога, прелиминарни показатељи економске активности указују на то да је, упркос оштром повећању трошковних притисака и каматних стопа, као и израженој геополитичкој неизвесности, привредна активност зоне евра прошле године била повољнија него што се предвиђало, а, према проценама тржишних учесника, рецесија у 2023. неће бити тако дубока као што се првобитно очекивало. Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду и да ће се наставити заоштравање глобалних финансијских услова, услед очекиваног даљег пооштравања монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви. Ипак, очекује се да ће наставак заоштравања глобалних финансијских услова допринети даљем попуштању инфлаторних притисака, на које ће утицати и наставак смањења цена примарних производа, као и да ће даље затезање монетарне политике Европске централне банке утицати и на нижу екстерну тражњу, али и на раст цена евроиндексираних кредита на домаћем тржишту.
Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да је кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери под утицајем светске енергетске кризе, још увек присутних последица пандемије, као и суше која је погодила наш регион. Просечна годишња инфлација у 2022. износила је 11,9%, а према прелиминарним проценама Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у децембру, као и у претходном месецу, била је на нивоу од 15,1%. Највећи допринос инфлацији потекао је од раста цена хране и енергената, док се базна инфлација током године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући пре свега очуваној дугогодишњој релативној стабилности курса динара према евру. Укупна инфлација остаће повишена и почетком ове године, пре свега због најављеног поскупљења струје и гаса, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. године и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа Србије у 2022. години износио је 2,3%, а остварен је као резултат раста индустрије и услужних сектора. Снажан допринос расту индустрије потекао је од раста физичког обима производње у рударству, а затим од прерађивачке индустрије, упркос снажном расту цена енергената на глобалном нивоу, као и присутним застојима у ланцима снабдевања. С друге стране, пољопривредна производња била је мања због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута. Извршни одбор је навео да су, упркос мањој активности у грађевинарству, укупне фиксне инвестиције остале стабилне захваљујући снажном приливу страних директних инвестиција. Тржиште рада и даље бележи позитивна кретања, уз даљи раст запослености и зарада, као и смањење незапослености.
У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. фебруара.
Кабинет гувернера
