11.01.2023.
Бруто девизне резерве Народне банке Србије на крају децембра 2022. износиле су 19.415,7 милиона евра, што обухвата и средства (985,6 милиона евра) по основу прве транше стендбај аранжмана који је Међународни монетарни фонд одобрио Републици Србији 19. децембра 2022. године. Ова средства могу се користити за директно финансирање буџета, ради рефинансирања обавеза Републике Србије и/или за финансирање текућих буџетских потреба по усвајању релевантног закона[1].
Ово је уједно и највиши ниво бруто девизних резерви крајем месеца и године од када се прате подаци на овај начин (од 2000. године). У току децембра бруто девизне резерве повећане су за 2.148,4 милиона евра, док су у целој 2022. години повећане за 2.961,2 милиона евра.
На овом нивоу девизних резерви обезбеђује се покривеност новчане масе M1 од 158 одсто и 5,5 месеци увоза робе и услуга, што је скоро двоструко више од стандарда којим се утврђује адекватан ниво покривености увоза робе и услуга девизним резервама.
Нето девизне резерве (девизне резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве, обавеза према Међународном монетарном фонду по основу аранжмана и другим основима) на крају децембра износиле су 15.426,8 милиона евра и у односу на крај претходног месеца биле су више за 1.207,0 милиона евра, док су на нивоу целе 2022. године повећане за 1.722,8 милиона евра.
На повећање девизних резерви у децембру утицао је и нето прилив по основу осталих кредита одобрених Републици Србији у износу од 885,8 милиона евра, у највећој мери по основу прилива доларских средстава од Фонда за развој Абу Дабија у износу од 1 милијарде долара (945,8 милиона евра). Значајнији прилив остварен је и по основу интервенција Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту нето куповином девиза у износу од 340,0 милиона евра, док је по основу управљања девизним резервама, донација и по другим основима остварен прилив у укупном износу од 170,5 милиона евра.
Одливи су остварени по основу нето повлачења девизне обавезне резерве банака у износу од 91,5 милиона евра, као и по другим основима (укупно 32,7 милиона евра). Ефекат тржишних фактора био је негативан у нето износу од 109,3 милиона евра и у највећој мери резултат је слабљења долара према евру на међународном финансијском тржишту за око 2,8%.
Обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту у децембру је износио 998,3 милиона евра и био је за 110,7 милиона евра већи него у претходном месецу. У 2022. години, у међубанкарској трговини реализовано је укупно 9.776,8 милиона евра.
Вредност динара према евру у децембру готово је непромењена, док је у 2022. години динар номинално ојачао према евру за 0,2%.
Ради одржавања релативне стабилности курса динара према евру, у већој мери реагујући на притиске ка јачању динара, Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту у децембру нето купила 550 милиона евра, док је у 2022. години нето купила милијарду (1.000 милиона) евра. Током прва четири месеца 2022. године, Народна банка Србије је нето продала 2.270 милиона евра услед снажних депрецијацијских притисака, чији су основни узрок били фактори из међународног окружења – геополитичке тензије и раст цена енергената. Захваљујући, између осталог, правовременој и одлучној реакцији Народне банке Србије, обновљено је дејство фактора на страни понуде девиза и од маја су поново преовладавали притисци ка јачању динара, тако да је Народна банка Србије од маја до краја године била нето купац девиза у износу од 3.270 милиона евра.
На тај начин, Народна банка Србије је и у 2022. години на међубанкарском девизном тржишту сачувала релативну стабилност курса динара према евру и допринела даљем увећању девизних резерви.
[1] ЗАКОН О РЕГУЛИСАЊУ ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНОМ МОНЕТАРНОМ ФОНДУ НА ОСНОВУ КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА СТЕНДБАЈ АРАНЖМАНА (STAND-BY ARRANGEMENT) ОДОБРЕНИХ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ОДЛУКОМ ОДБОРА ИЗВРШНИХ ДИРЕКТОРА МЕЂУНАРОДНОГ МОНЕТАРНОГ ФОНДА ОД 19. ДЕЦЕМБРА 2022. ГОДИНЕ
Кабинет гувернера
