09.12.2022.
Агенција за рејтинг Standard and Poor’s задржала је кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+, на корак до инвестиционог, упркос израженим неизвесностима из међународног окружења. Агенција је задржала и стабилне изгледе за повећање рејтинга Србије у наредном периоду, што је потврда изграђене отпорности домаће економије на бројне глобалне изазове.
Агенција посебно истиче кредибилан оквир макроекономских политика, док je адекватан ниво девизних резерви један од важних стубова одбране наше економије од потреса из екстерног окружења. Као важне факторе очувања кредитног рејтинга Standard and Poor’s посебно наглашава и кредибилну монетарну политику Народне банке Србије, као и очување умереног нивоа јавног дуга. У извештају се наводи и да је банкарски сектор Србије добро капитализован, профитабилан и ликвидан и да је ниво проблематичних потраживања на историјском минимуму.
„Најновији извештај агенције за рејтинг Standard and Poor’s још једна је потврда добрих резултата Србије у борби с вишедимензионалном глобалном кризом. Нашим мерама и проактивним деловањем, уз пуну координацију носилаца економских политика у земљи, очували смо основе раста и у глобално никад изазовнијим околностима. Тиме је очувано и инвестиционо и потрошачко поверење, који су важан услов даљег раста наше привреде”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић поводом одлуке агенције Standard and Poor’s.
Агенција наводи да су сукоб у Украјини, као и с њим повезано успоравање економске активности у Европи, на Србију имали ограничени утицај. Оцењују да средњорочне перспективе раста наше привреде остају добре, подржане моделом раста домаће економије који је заснован на извозно оријентисаним гранама.
Што се тиче енергетске ситуације у Србији, агенција истиче да су резерве гаса у складиштима довољне за целу зиму, као и да је увоз нафте диверсификован, тј. да Србија има могућности за увоз овог енергента из више земаља.
Као важан фактор опредељености за наставак структурних реформи агенција истиче и нови стендбај аранжман с Међународним монетарним фондом.
У извештају се наводи и да ће се фискални дефицит, након привременог повећања услед глобалне енергетске кризе на нивое од 3–4% бруто домаћег производа, брзо вратити на опадајућу путању.
У условима снажног раста цена енергената на међународном тржишту, повећао се и текући дефицит платног биланса, али је задржана његова покривеност рекордним приливом страних директних инвестиција. Такође, снажни приливи страних директних инвестиција из претходних година проширили су извозну базу српске привреде, што је помогло смањењу екстерних ризика и расту девизних резерви.
Што се тиче кретања инфлације, у извештају се наводи да је Народна банка Србије повећањем референтне каматне стопе спречила даље ширење инфлаторних притисака. Такође, агенција као важне истиче и синхронизоване мере Владе које су се односиле на ограничење цена основних животних намирница. Усидрена инфлациона очекивања, која су резултат кредибилитета Народне банке Србије, уз смањење глобалне цене енергената, међу важним су факторима који ће определити враћање инфлације у границе циља у 2024. години.
„Доносили смо и спроводили мере како би се ефекти актуелне кризе на нашу привреду и грађане свели на најмању могућу меру. Бафере које смо креирали у претходном периоду користили смо да амортизујемо негативне утицаје из међународног окружења. Као резултат, девизне резерве су на највишем нивоу, релативна стабилност курса динара ни једног момента није била доведена у питање, а наш банкарски сектор је стабилан и добро капитализован. Сви ти резултати важан су стуб одбране од потреса, али и део услова за добијање инвестиционог рејтинга, који Србија заслужује”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Кабинет гувернера
