18.11.2022.
Полако се ближи крај године, а с њим и време празника и празничне куповине. Сведоци смо да је куповина преко интернета данас постала веома популарна свуда у свету, па и код нас. Подаци Народне банке Србије показују да онлајн куповина робе и услуга платним картицама и електронским новцем стално расте, а посебно радује то што процентуално највише расту трансакције у домаћој валути, што значи да је електронска трговина у пуном замаху у нашој земљи, да се мењају куповне навике наших грађана и привреде, као и да расте поверење у домаће интернет трговце. Само у прва два тромесечја 2022. године, у Републици Србији је извршено преко 13,7 милиона безготовинских трансакција, вредности преко 36 милијарди динара, што је повећање од око 10 пута у односу на исти период 2018. године.
Тим поводом у данашњој рубрици „Корисно је да знате” припремили смо неколико савета и упутстава за сигурну и безбедну интернет куповину, о којима говори Милан Мартиновић, саветник у Одсеку за технологију и развој DinaCard система.
Бројне су предности куповине преко интернета, у шта су купци посебно имали прилику да се увере током глобалне пандемије вируса корона, када је овакав начин плаћања представљао најсигурнији вид куповине.
На почетку излагања, Милан Мартиновић истакао је неке од најважнијих разлога због којих се корисници платних картица и инстант плаћања одлучују за интернет куповину.
„Један од главних разлога је уштеда времена, затим могућност доставе на жељену адресу у року од неколико дана. Такође, куповина се може обавити у било које доба дана, за разлику од класичне куповине ограничене радним временом продавница или тржних центара, затим постоји преглед искустава и рецензија других потрошача, као и већи избор производа и могућност упоређивања цена код неколико различитих трговаца”, истакао је Милан Мартиновић.
Како би корисници искористили све предности које доноси куповина на интернету и на безбедан начин куповали, у наставку видеа можете чути неке од савета које би требало да корисници платних картица имају у виду приликом куповине на интернету.
Водите рачуна где и коме остављате личне и поверљиве податке.
Задржите дозу сумње према примамљивим понудама, јер ако изгледају превише добро да би биле истините, вероватно су лажне. „Оно што је посебно важно напоменути и што корисници морају да знају јесте да се промоције, погодности и сл. код трансакција платним картицама не организују на Фејсбуку и другим друштвеним мрежама, већ да погодности обезбеђују банке или познати трговци у сарадњи с банкама и да такве информације корисницима платних картица доставља банка путем канала комуникације који су корисници уговорили с банкама”, истакао је Милан Мартиновић.
Примера ради, погодности код банака су да, ако остварите одређен број трансакција или промет у одређеном периоду, банка вас може ослободити одређене накнаде или ћете код трговаца добити попуст куповином неког производа, али ћете плаћати на стандардни начин и никада нећете морати да уносите или достављате податке о платној картици како бисте остварили одређену погодност, посебно не преко друштвених мрежа.
Други важан савет јесте да увек купујте преко званичног сајта продавнице.
Милан Мартиновић истиче да не треба остављати своје податке на интернет локацијама до којих сте дошли преко линка, јер то могу бити лажне странице које веома подсећају на праве. „Ако веб-сајт личи на онај који сте раније користили, али су доменско име или назив продавнице другачији, највероватније је у питању лажна страница”, каже он.
Ако нисте сигурни у исправност сајта, не остављајте чак ни број телефона као контакт за доставу. И овај податак може бити злоупотребљен – они који се баве злоупотребама на тај број ће послати кôд за верификацију интернет плаћања, који изгледа као да га је послала банка.
Никада не уносите ПИН приликом куповине путем интернета.
Милан Мартиновић је посебно нагласио да се код куповине на интернету не користи ПИН, тако да захтев за унос ПИН-а директно указује на могућност злоупотребе података. „Такође, не шаљите фото-копију картице (или другог документа) мејлом, у инбокс странице на друштвеним мрежама или слично. Банке вам никада неће тражити да мејлом или поруком промените своје податке, потврдите лозинку или слично”, истакао је Мартиновић. Наводи и пример: ако добијете имејл-поруку која личи на поруку од банке или друге финансијске институције, а којом се од вас захтева уписивање података с картице, сасвим је извесно да се ради о тзв. фишинг (енг. phishing) превари. Поред тога, када су саме платне картице у питању, неопходно је да картицу чувате на сигурном месту и да троцифрени број на полеђини картице (CVV2, CVC2) не делите с другима.
Милан Мартиновић у видеу саветује и да се избегава куповина с јавно доступних бежичних мрежа и дељених рачунара, јер постоји могућност да су заражени неким вирусом који може да преузме ваше податке о платној картици.
Интернет продавницу увек проверите ако нисте претходно на њој куповали (нпр. користећи препоруке с Гугла или сајт TrustPilot).
Такође, Милан Мартиновић је нагласио да треба посебно проверити да ли се ради о регистрованом продавцу или продавцу који послује у сивој зони, да се обрати пажња на све поруке које у себи имају неправилности. Посебно треба бити опрезан и када су у питању нове интернет продавнице, продавнице које немају коментаре других купаца или које продају производе по неуобичајено ниским ценама.
Подаци о продавцу могу се проверити и на сајту Агенције за привредне регистре.
Редовно проверавајте извештаје са својих платних картица, како бисте на време уочили сумњиве трансакције.
Милан Мартиновић посебно истиче да, ако банка нуди ову услугу, пожељно би било да се активира могућност слања обавештења о извршеној трансакцији платном картицом. „На тај начин ћете моћи да одмах након извршења сумњиве трансакције или активности позовете банку која је издала картицу и блокирате картицу, чиме сте спречили њену евентуалну даљу злоупотребу”, каже Мартиновић.
У видеу се наглашава и да не верујте порукама о изненадном наследству, лутрији и слично, чак ни уз документацију о наследству или наградни чек.
Сачувајте мејлове и остале податке о куповини.
Ако нисте добили купљену робу или сте добили производ који није у складу с порученим, имате право на рекламацију. Мартиновић каже да домаће законодавство штити учеснике електронске трговине једнако као и потрошаче који купују у физичкој продавници, а како бисте били додатно сигурни, потребно је да вам је доступна сва преписка, потврда поруџбине и остали подаци.
Поред тога, у видеу се препоручује да избегавате да деци дајете картицу за интернет плаћања.
Проверите да ли адреса интернет странице на којој желите да извршите плаћање почиње са https.
Обратите пажњу на симбол катанца, јер ако је означен црвеном бојом или ако претраживач избаци упозорење да сертификат није валидан, не треба да уносите податке.
Куповином од интернет трговца који је регистрован у Републици Србији уживате сва права која су гарантована законима који покривају област електронског пословања, права потрошача и трговине на интернету.
„Регистровани продавци у законској су обавези да јасно прикажу бројне информације о себи (назив правног лица, ПИБ, матични број, контакт податке и сл.). Такође, на веб-страници продавца цене производа и услуга морају бити јасно и недвосмислено назначене, уз посебне назнаке о евентуалним додатним трошковима доставе, пореза и слично”, истиче Милан Мартиновић.
Такође, ознаке поверења (енг. trustmarks) још један су начин да се уверите у кредибилитет и поузданост продавца. Ове ознаке поверења издају независна сертификациона тела на основу претходне провере продавца. Национална ознака поверења у нашој земљи је еTrustmark.
На крају видеа Милан Мартиновић је подсетио на то да је Народна банка Србије у октобру 2018. године имплементирала систем за инстант плаћања, који се између осталог користи и за плаћања на интернет продајним местима. „Инстант плаћање нуди низ погодности и за кориснике (купце) и за трговце, али је посебно важно истаћи да је ова врста плаћања приликом куповине на интернету веома безбедна, јер се не користе осетљиви подаци о платном инструменту или кориснику, тако да купац не уноси податке о свом платном инструменту, нити их трговац чува, тако да је искључена могућност њихове касније злоупотребе”, наглашава он.
Такође, он је навео да се инстант плаћање на интернету обавља методом „IPS Skeniraj” коришћењем апликације на мобилним телефону. Могуће је платити скенирањем IPS QR кôда или употребом технологије deep link – одабиром банке из понуђене листе банака чију апликацију мобилног банкарства користите.
Он је навео да приликом инстант плаћања на интернету корисник плаћа на исти начин као и на физичком продајном месту или код плаћања рачуна, тако да је корисничко искуство једноставно и познато, те да не постоји потреба за додатном аутентификацијом, већ корисник на уобичајени начин потврђује трансакцију ПИН-ом, отиском прста или другим начином у апликацији мобилног банкарства.
„Све већи број интернет трговаца препознаје предности инстант плаћања, тако да се прихватна мрежа стално шири. С друге стране, све већи број корисника инстант плаћања плаћа на интернету, што додатно доприноси повећању броја безготовинских трансакција на интернету, уз значајно повећање сигурности код плаћања на интернету”, истакао је Милан Мартиновић на крају видеа.
Кабинет гувернера
