Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
15.11.2022.
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у октобру на месечном нивоу износила 1,9%, док је посматрано у односу на октобар 2021. године износила 15,0%.
Убрзање међугодишње инфлације у октобру у највећој мери је вођено вишим растом цена хране, које, заједно с ценама енергената, и даље доприносе кретању укупне инфлације с близу 70%. Међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу више да утичу, и даље је знатно нижа од укупне инфлације и у октобру је износила 9,5%.
Месечни раст цена хране у октобру износио је 3,5% и био је вођен сезонски неуобичајеним растом цена поврћа, као и растом цена млека и млечних прерађевина, чије су цене у просеку повећане за 11,3%.
Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране у октобру биле су више за 23,1%, док су цене непрерађене хране забележиле сличну стопу раста (22,7%). Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше и на домаћем тржишту, и у већем делу Европе.
Цене енергената су на месечном нивоу у октобру повећане за 0,7%, при чему је забележен раст цена нафтних деривата од 0,6% и наставак раста цена чврстих горива (2,4%), али знатно споријом динамиком него у претходним месецима.
Под утицајем и даље снажних трошковних притисака и високе увозне инфлације, у октобру је настављен и раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета). Ипак, базна инфлација наставља да се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према новембарској средњорочној пројекцији, укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
Детаљнија анализа фактора који су утицали на кретање инфлације и најновије пројекције Народне банке Србије за наредни период биће објављене у новембарском Извештају о инфлацији, који ће бити представљен на конференцији за новинаре у уторак, 15. новембра.
Кабинет гувернера