15.08.2022.

Кретање инфлације у јулу

Према подацима Републичког завода за статистику, раст потрошачких цена је у јулу на месечном нивоу износио 1,0%, што је спорије у односу на динамику раста из другог тромесечја, када је месечна инфлација у просеку износила 1,5%.

Када је реч о међугодишњој инфлацији, она је у јулу износила 12,8%, при чему се и даље допринос цена хране и енергената укупној инфлацији креће око 70%. С друге стране, међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у јулу је износила 7,5%.

На месечни раст цена од 1,0%, слично ценовним кретањима претходних месеци, највише су утицале цене енергената, прерађене хране и свежег меса, као и цене дела производа и услуга у оквиру базне инфлације.

Цене енергената су на месечном нивоу у јулу повећане за 2,5%. Њихово кретање је највећим делом било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, чији је раст у јулу износио 3,5%. Поред тога, у условима снажног раста цена енергената на светском тржишту и присутног ризика у погледу њихове расположивости у зимским месецима, у јулу су повећане и цене чврстих горива (дрва и угља) за 5,7%.

У оквиру цена хране, регистрован је пад цена поврћа за 10,9% у просеку у односу на јун. С друге стране, раст цена прерађене хране у јулу је износио 1,8%, што је слично динамици месечног раста ових цена у периоду март–јун. У условима и даље високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше, и на домаћем тржишту и у већем делу Европе, цене прерађене хране су у јулу, у односу на исти месец претходне године, биле више за 17,3%, а цене непрерађене хране за 24,8%.

Под утицајем и даље снажних трошковних притисака и веће увозне инфлације, у јулу је настављен и раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета). Ипак, базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију, као и у односу на базну инфлацију у појединим земљама средње и југоисточне Европе. Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља.

Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року, смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

Детаљнија анализа фактора који су утицали на кретање инфлације и најновије пројекције Народне банке Србије за наредни период биће објављене у августовском Извештају о инфлацији, који ће бити представљен на конференцији за новинаре у среду, 17. августа.

Кабинет гувернера