15.08.2022.
У првој половини године укупна штедња становништва је расла, што је показатељ очуваног поверења грађана у домаћи финансијски систем. Појачавање глобалне неизвесности услед избијања кризе у Украјини, која се крајем фебруара надовезала на двогодишњу пандемију, имало је за последицу рекордну тражњу грађана за страном готовином, што је променило валутну структуру штедње у корист девизне. Захваљујући активностима Народне банке Србије којима је очувана стабилност курса динара према евру и омогућено несметано снабдевање домаћег финансијског сектора страном готовином, ова кретања су већ током априла заустављена, од маја су поново присутни апрецијацијски притисци, а од јуна динарска штедња наставља да расте.
Најновија полугодишња анализа исплативости штедње, урађена за период од јуна 2012. до јуна 2022. године, потврдила је већу исплативост штедње у домаћој валути. Пресудни фактори који су допринели таквом резултату су, пре свега, постигнута и очувана макроекономска стабилност дужи низ година, више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопoрезивање динарске штедње. Уз то, на њену већу исплативост утицале су благовремено донете мере монетарне и фискалне политике за ублажавање негативних ефеката кризе изазване пандемијом и ескалацијом сукоба у Украјини.
Када се посматра кретање штедње у последњих десет година, динарска штедња је повећана готово пет пута и крајем јуна 2022. године достигла је 85,9 милијарди динара. При томе, половина овог раста остварена је у последње три године, до избијања кризе у Украјини, и поред смањења каматних стопа и негативних утицаја пандемије. Истовремено, рочна структура се позитивно променила – расте учешће дугорочних депозита. И девизна штедња расте у последњих десет година, сa 7,9 милијарди евра половином 2012. године на 13,2 милијарде евра половином 2022. године.
Трошковни притисци по основу светских цена енергената, примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и отежано функционисање међународних ланаца снабдевања, утицали су на убрзање инфлације на глобалном нивоу. Инфлација у Србији у јуну је износила 11,9% међугодишње. На појачане инфлаторне притиске Влада Србије је одговорила привременим ограничавањем цена основних животних намирница, гаса, нафтних деривата и електричне енергије за привреду, а Народна банка Србије најпре континуираним повећањем просечне пондерисане каматне стопе на аукцијама репо продаје хартија од вредности (од октобра 2021. године), а од априла ове године и повећањем референтне каматне стопе. Очувана релативна стабилност курса динара према евру знатно доприноси ублажавању инфлаторних притисака по основу раста увозних цена.
Одржавање стабилности на девизном тржишту током прва четири месеца 2022. године још једном се показало кључним за смиривање тензија, тако да су се од средине априла депрецијацијски притисци знатно смањили. Од маја до данас, услед обновљених апрецијацијских притисака, Народна банка Србије је интервенисала куповином преко милијарду евра. И поред знатне нето продаје девиза у овој години (у прва четири месеца), девизне резерве су остале на високом нивоу и на крају јула су износиле 15,0 милијарди евра, што осигурава покривеност од око пет месеци увоза робе и услуга (знатно више од стандарда). Упркос геополитичким тензијама, учешће јавног дуга у пројектованом бруто домаћем производу за 2022. годину у јуну је смањено на ниво од 53,2% (56,5% на крају 2021), a учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године) и у јуну је износило 3,3%.
Потврда добро вођене економске политике у периоду најновије кризе огледа се у задржавању кредитног рејтинга Србије на нивоу BB+, са стабилним изгледима од стране рејтинг агенција Fitch Ratings и Standard and Poor’s, које су навеле сличне аргументе за своје одлуке: кредибилитет и континуитет монетарне политике Србије, одговорна фискална политика, отпорност економије, очувана стабилност банкарског сектора, квалитетније управљање и виши ниво економског развоја од земаља са сличним кредитним рејтингом и повољни изгледи за привредни раст Србије инициран знатним приливом инвестиција у извозно оријентисане секторе.
Штедња у домаћој валути орочена на годину дана и занављана у периоду од десет година била је исплативија од депозита положеног на исти рок у еврима. Тако би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2022. године, добио преко 44.000 динара (готово 380 евра) више од штедише који би у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио исти износ (Табела 1).
И незанављана штедња у домаћој валути орочена на годину дана у претходних десет година била је исплативија, и то у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода.
Динарски штедиша који је од јуна 2021. године штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио би у јуну 2022. године преко 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио идентичан износ у еврима (Табела 2).
Што се тиче депозита орочених на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 89 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године динарска штедња је била атрактивнија у свим двогодишњим потпериодима. Дакле, без обзира на то да ли је штедња орочена на кратак или дуг рок – у претходних десет година било је исплативије штедети у домаћој валути.
И у наредном периоду Народна банка Србије континуирано ће пратити и анализирати исплативост динарске штедње, чиме доприноси даљем развоју процеса динаризације.
Кабинет гувернера
