05.08.2022.

Деценија рада гувернера Јоргованке Табаковић – резултати у корист грађана и привреде

Током десет година с гувернером Јоргованком Табаковић на челу, Народна банка Србије знатно је допринела стабилним и предвидивим условима пословања и планирања, као и расту расположивог дохотка и запослености.

„Прошлост нас учи, а будућност нас обавезује. Резултати које смо постигли у претходној деценији обавезују нас да наставимо да радимо непристрасно, у корист свих наших грађана и привреде, без обзира на то да ли су потрошачи, послодавци, штедише или инвеститори. Ништа се само не одржава, већ су људи ти који дефинишу политике и доносе одлуке које ће обезбедити стабилне и повољне услове за живот и рад. У Србији смо у претходних десет година показали да знамо како се земља стабилизује, јача и развија. За наредни период то значи наставак добрих политика, тимски рад и проактивно деловање у циљу очувања стабилности, јачања основа раста и управљања ризицима, који постају све комплекснији”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

РЕЗУЛТАТИ – У БРОЈЕВИМА:

• Затечену високу инфлацију у року од годину дана спустили смо на низак ниво, а током наредних девет година очувана је на просечном нивоу од око 2,5%.
• Драстично смо смањили разлику у просечној инфлацији између Србије и зоне евра (са просечних око 6,5 процентних поена на око 1 процентни поен).
• Динар је током десет година ојачао 1% према евру. У истом периоду Народна банка Србије на девизном тржишту нето је купила 1,8 милијарди евра. Стабилност коју је Народна банка Србије одржала током веома изазовна прва четири месеца ове године створила је амбијент у којем након тога поново преовладавају притисци ка јачању динара, што је омогућило да од маја до данас на домаћем девизном тржишту нето купимо преко милијарду евра.
• Бруто девизне резерве на крају јула 2022. године су износиле 15,0 милијарди евра, чиме су од јула 2012. године повећане за 4,9 милијарди евра (за готово 50%) упркос незапамћеним турбуленцијама, док су нето девизне резерве у истом периоду више него удвостручене (са 5,5 милијарди евра на 12,3 милијарде евра).
• Раст девизних резерви праћен је и јачањем њихове структуре – значајно смо повећали количину, вредност и учешће злата. У периоду од краја јула 2012. године до данас, злато је количински више него удвостручено (са 14,8 тона крајем 2012. на 38,3 тоне, што је највише икада забележено). Његово учешће у резервама повећано је готово два и по пута (са 6,2% на 14,1%). Вредност злата је више него утростручена (са 0,6 милијарди на 2,1 милијарду евра).
• Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора спуштено је на 3,26%, са затечених око 20% (петинa активе банкарског сектора).
• Каматне стопе на нове динарске кредите привреди ниже су за око 13 процентних поена, а становништву за преко 11 процентних поена него на почетку ублажавања монетарне политике, у мају 2013. године (а након стављања инфлације под контролу). У том периоду, стање укупних кредита привреди увећано је за више од 50%, а стање инвестиционих кредита готово је удвостручено.
• Снижени трошкови камата и курсних разлика за 278 милијарди динара у односу на 2014. годину, а закључно са 2020, потврђују да је Народна банка Србије знатно помогла да српска привреда у континуитету од 2014. бележи позитиван финансијски резултат.
• Кредитни рејтинг Србије повећан је за два нивоа упркос кризама из међународног окружења: са ББ– на ББ+, на корак до инвестиционог. То је донело и више инвестиција и боље услове финансирања за све у Србији.
• Структура страних директних инвестиција значајно је унапређена. До 2012. године недовољно инвестиција било је усмерено у извозно оријентисане секторе. Од почетка 2013. закључно с јулом ове године прилив страних директних инвестиција износио је 26,1 милијарду евра, уз њихов рекордан прилив од 3,9 милијарди евра у 2021. Од периода стабилизације земље, око 30% ових инвестиција усмерено је у прерађивачку индустрију. Чак и током турбуленција из међународног окружења у 2022. години, закључно с крајем јула имали смо прилив страних директних инвестиција од 2,052 милијарде евра, што је само за 3,5% ниже у односу на седам месеци рекордне 2021. године (2,126 милијарди евра), и говори да инвеститори, упркос глобалним неизвесностима, настављају да инвестирају у Србију.
• Извоз робе из Србије је два и по пута већи – раст са 8,4 милијарде евра у 2012. години на 20,8 милијарди евра 2021. године (упркос утицају глобалних дешавања на екстерну тражњу), док ове године очекујемо да достигне око 27 милијарди евра. Aко томе додамо и услуге, извоз је повећан са 11,5 милијарди евра на око 37 милијарди евра, колико очекујемо за ову годину. Уз просечан годишњи раст извоза по стопи од око 11% од 2013. године, повећано је учешће извоза робе и услуга у бруто домаћем производу за око 20 процентних поена, а за толико је повећана и покривеност увоза извозом.
• Успешно спроводимо економске политике које Међународни монетарни фонд подржава аранжманима, од којих ниједан није био с коришћењем средстава ни трошковима по том основу, а наследили смо обавезе по два ранија аранжмана и само за трошкове платили 105 милиона евра, и све то уз наслеђене неравнотеже у свим областима (вишегодишња висока инфлација, висок фискални дефицит, огроман платнобилансни дефицит, огромна незапосленост, високи проблематични кредити…).
• Број издатих Дина картица пет пута је већи у односу на 2012. годину.
• Просечан број трансакција грађана и привреде који се на недељном нивоу обради у свих шест система Народне банке Србије износи преко 6,8 милиона.

Угледни месечник The Banker, британски магазин у власништву Financial Times-a, с  готово стогодишњом традицијом, прогласио је гувернера Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на свету и за најбољег европског гувернера за 2020. годину. У образложењу се, између осталог, наводи њен допринос јачању финансијског сектора, стабилизацији и расту српске економије.

Народна банка Србије добитник је и награде „Херој Београда”, јер је „беспрекорним функционисањем у време пандемије вируса корона сачувала финансијску стабилност у Србији”.

Обезбеђена ценовна стабилност у средњем року

• До октобра 2013. године инфлацију у Србији смо с високих нивоа, који нису били глобалног карактера, спустили на низак ниво, упоредив са зоном евра.
• У наредних девет година инфлацију у Србији очували смо на просечном нивоу од око 2,5%.
• У периоду од 2007. до 2012. инфлација у Србији у просеку је била на нивоу од око 8,5%, а у неколико наврата достизала је и ниво од готово 15%, док је у зони евра у истом периоду у просеку била испод 2%. Након свођења инфлације на низак ниво током 2013. године, разлика у просечним инфлацијама између Србије и зоне евра с преко 6,5 процентних поена смањена је на око 1 процентни поен.
• Важни фактори ценовне стабилности били су:
  • постигнута и одржана релативна стабилност девизног курса динара према евру,
  • координација мера монетарне и фискалне политике,
  • усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде,
  • ниске цене примарних производа и енергената на светском тржишту.

  

• Стабилност курса динара према евру и усидрена инфлациона очекивања остали су важна кочница већег раста инфлације у Србији и у тренутним околностима велике глобалне неизвесности услед преплитања ефеката кризе изазване пандемијом вируса корона, енергетске кризе и конфликта у Украјини. Инфлација коју Србија увози данас је два до три пута већа него што је била за време претходне кризе. Ондашњи и садашњи шок у свету неупоредиви су – снажан раст светских цена хране и енергената прелива се на највећи број земаља, директно и индиректно. И у Србији око 70% доприноса укупној инфлацији у актуелним условима долази од цена хране и енергената, док је базна инфлација, на коју мере монетарне политике највише утичу, доста нижа од укупне инфлације.
• Упркос повећаним глобалним ценовним притисцима, наше пројекције упућују на то да ће се инфлација у средњем року кретати у границама нашег циљаног распона, а то очекују и тржишни учесници.

Стабилност курса динара према евру у последњој деценији – нова нормалност у Србији

Доласком Јоргованке Табаковић на чело Народне банке Србије почетком августа 2012. године најпре је успостављена, а затим и очувана релативна стабилност девизног курса динара према евру у периоду од десет година, што је сидро стабилности свих делова домаће економије. Стабилност курса ниједном у претходној деценији није доведена у питање, иако смо током десет година били суочени с бројним, у појединим тренуцима незапамћеним турбуленцијама на светском финансијском тржишту, у условима честе појаве кризних околности.

У ових десет година динар је ојачао за 1% према евру, а у исто време Народна банка Србије на девизном тржишту нето је купила 1,8 милијарди евра. Тиме је Народна банка Србије директно утицала на повећање девизних резерви (и финансијске сигурности) Републике Србије, и то на најздравији начин, с обзиром на то да куповина девиза не ствара никакву обавезу у будућности. Стабилност коју је Народна банка Србије одржала током веома изазовна прва четири месеца ове године, створила је амбијент у којем након тога поново преовладавају притисци ка јачању динара, што је омогућило да од маја до данас на домаћем девизном тржишту нето купимо преко милијарду евра.

Увећане девизне резерве и њихова ојачана структура – важан стуб стабилности

На нивоу од 15,0 милијарди евра на крају јула 2022. године бруто девизне резерве су од јула 2012. године повећане за 4,9 милијарди евра (за готово 50%), и то упркос незапамћеним турбуленцијама с којима смо се суочили у претходне две и по године.

Истовремено, нето девизне резерве су више него удвостручене и износе 12,3 милијарде евра (повећане су са 5,5 милијарди евра).

У мандату гувернера Јоргованке Табаковић, структура девизних резерви знатно је оснажена и њиховом бољом диверсификацијом и повећањем учешћа злата (активе која добија на значају и вредности током периода појачане неизвесности и криза) у девизним резервама у претходним годинама. Златне резерве данас износе 38,3 тоне, што представља највиши ниво икада забележен и чине 13,7% девизних резерви. Од краја 2012. године до данас златне резерве су:

• Количински увећане за 23,5 тона – са 14,8 тона на 38,3 тоне (више него удвостручене);
• Њихово учешће у укупним резервама повећано је готово два и по пута – са 6,2% на 14,1%;
• Њихова вредност више је него утростручена – са 0,6 милијарди евра на 2,1 милијарду евра.

Кроз четвороструку кризу током последње две и по године сигурно водимо монетарни систем

Од избијања пандемијске кризе, преко гасне и украјинске кризе до амбијента глобално појачане инфлације, Народна банка Србије, под сигурним вођством Јоргованке Табаковић, представља не само последње већ и прво уточиште. Током претходне две године ефикасно користимо све инструменте монетарне политике који нам стоје на располагању (редовне реверзне и директне репо трансакције, девизне своп трансакције, девизне интервенције куповином и продајом девиза, обавезну резерву и стопу ремунерације, секундарну куповину државних и корпоративних хартија од вредности и др.) како би сви сегменти домаћег финансијског тржишта остали стабилни.

Услови финансирања за привреду, грађане и државу – знатно повољнији него пре десет година, уз веће ослањање на динаре

• Након свођења инфлације на низак ниво, монетарна политика је у континуитету, све до актуелне кризе, ублажавана.
• У односу на мај 2013. године, када је започет циклус ублажавања, референтна каматна стопа нижа је за 9 процентних поена, што се пренело на све сегменте динарског финансијског тржишта и одразило на драстично повољније услове финансирања државе, привреде и грађана.
• Каматне стопе на нове динарске кредите привреди ниже су за око 13 процентних поена, а становништву за преко 11 процентних поена него на почетку ублажавања монетарне политике (мај 2013. године).
• Кредитна активност према сектору привреде и становништва бележи позитивне стопе раста од 2015. године, уз готово континуирано двоцифрене стопе раста у последње четири и по године.
• Кредитима се финансирају и инвестициони циклус и потрошња, чиме се остварује пуна синергија између реалног и финансијског сектора, што се види и по расту економске активности и запослености. Стање укупних кредита привреди у односу на мај 2013. увећано је за преко 50%, а стање инвестиционих кредита готово је удвостручено.

Допринос Народне банке Србије одрживом привредном расту – већа предвидивост пословања, очувано инвестиционо и потрошачко поверење

• Чувањем ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса очувана је и реална вредност доходака привреде и грађана и повећана предвидивост пословања. Снижени трошкови камата и курсних разлика за 278 милијарди динара у односу на 2014. годину, а закључно са 2020. годином, потврђују да је Народна банка Србије у значајној мери помогла да српска привреда у континуитету од 2014. бележи позитиван финансијски резултат.
• Остварена макроекономска стабилност и предузете структурне реформе омогућиле су и да се од 2014. бележе позитивни трендови на тржишту рада и да они буду очувани и током пандемије.
  • Формална запосленост у приватном сектору повећана је у односу на крај 2014. за близу 340 хиљада људи, односно за четвртину.
  • У односу на 2014. годину, покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом повећана је са 66,5% на око 88% током пет месеци ове године, а минималне потрошачке корпе са 58,3% на око 81%, што потврђује раст животног стандарда наших грађана.
  
• Координирано и одговорно деловање монетарне и фискалне политике нарочито је дошло до изражаја по избијању пандемије, јер је створило простор да Народна банка Србије и Влада правовремено и адекватно реагују снажно подржавајући привреду и становништво у борби с пандемијом. Захваљујући донетом обимном пакету монетарних и фискалних мера, очувани су и проширени производни капацитети и радна места и спречен је пад инвестиционог и потрошачког поверења. То је омогућило и да Србија само након три тромесечја од иницијалног шока изазваног пандемијом вируса корона престигне преткризни ниво економске активности и да, кумулативно посматрано, у две пандемијске године оствари једну од највиших стопа привредног раста у Европи, од 6,4%.
• Захваљујући оствареној и очуваној макроекономској стабилности, у чијој основи су и ценовна стабилност и стабилност девизног курса, прилив страних директних инвестиција од почетка 2013. достигао је 26,1 милијарду евра (закључно с јулом 2022. године), уз њихов рекордан прилив од 3,9 милијарди евра у 2021. Чак и током турбуленција из међународног окружења у 2022. години, закључно с крајем јула имали смо прилив страних директних инвестиција од 2,052 милијарде евра, што је само за 3,5% ниже у односу на седам месеци рекордне 2021. године (2,126 милијарди евра), и говори да инвеститори, упркос глобалним неизвесностима, настављају да инвестирају у Србију.
• Прилив страних директних инвестиција у претходних десет година претежно је био усмерен у извозно оријентисане секторе, што је резултирало ширењем извозне базе Србије и отпорношћу нашег извоза на пад екстерне тражње. Уз просечан годишњи раст извоза по стопи од око 11%, учешће извоза робе и услуга у бруто домаћем производу у односу на крај 2012. повећано је за 18,6 процентних поена (на близу 55%, закључно са 2021), што је резултирало и растом покривености увоза извозом на 87,5%.

Народна банка Србије значајно доприноси кредибилитету Србије у међународној заједници

• Протеклих десет година обележене су и успешном сарадњом с Међународним монетарним фондом. У том периоду, гувернер Јоргованка Табаковић, која је и гувернер Републике Србије у Међународном монетарном фонду, подигла је сарадњу на ниво партнерског односа.
• Успешном реализацијом свих саветодавних, нефинансијских аранжмана с Међународним монетарним фондом путем стендбај аранжмана из предострожности (2015–2018) и Инструментима за координацију политике (2018–2021. и актуелним, који је закључен у јуну 2021. године), Србија је такође потврдила да спроводи кредибилну развојну политику. Овакве потврде су важне за креаторе економске политике, међународну и инвестициону заједницу.
• Резултати рада Народне банке Србије допринели су и да кредитни рејтинг Србије буде повећан за чак два нивоа, упркос бројним кризама из међународног окружења – са ББ– на ББ+, што је на корак до инвестиционог рејтинга. То је донело и више инвестиција и боље услове финансирања за све у Србији.
• Као важне факторе повећања рејтинга Србије агенције наводе кредибилитет Народне банке Србије и њену доказану оперативну независност. Оцењују и да режим девизног курса који спроводи Народна банка Србије доприноси успешном прилагођавању економије на кретања у међународном окружењу, као и да интервенције Народне банке Србије на девизном тржишту доприносе очувању стабилности, расту девизних резерви земље на рекордни ниво, као и знатном продужењу рочности динарских државних хартија од вредности.

Очувана и ојачана стабилност финансијског сектора, додатне надлежности и већа заштита корисника финансијских услуга

Народна банка Србије је током претходних десет година својим деловањем обезбедила све неопходне услове за здрав и стабилан банкарски сектор који финансира економску активност и обезбеђује савремене финансијске услуге.

Међу првим централним банкама у Европи усвојили смо прописе којима је омогућен застој у отплати обавеза дужника. Кроз два мораторијума и додатним олакшицама за дужнике који су највише погођени пандемијом, свим грађанима и привредницима омогућили смо олакшицу у моменту када је то било најпотребније да лакше преброде кризу. Настављено је и коришћење средстава из обе гарантне шеме, кao додатна мера подршке привреди. Поред тога, у децембру 2020. године усвојили смо мере као подршку грађанима и привреди који услед пандемије вируса корона не могу да измирују обавезе према банци. Народна банка Србије је у 2020. години донела и мере којима се грађанима олакшава приступ стамбеном кредитирању, посебно за купце првог стана, као и друге врсте олакшица.

Одговоран приступ Народне банке Србије потврђен је и приликом решавања питања Сбербанке у условима ескалације кризе у Украјини, када је брзом и ефикасном реакцијом очувана финансијска стабилност и спречено нарушавање поверења у банкарски сектор Републике Србије.

У протеклих десет година створили смо такве услове на тржишту осигурања да стабилан раст и даљи развој овог тржишта нису зауставиле ни здравствена, нити финансијска криза. Забележен је позитиван тренд по свим релевантним параметрима, при чему су капитал, укупна имовина, техничке резерве и премија животних осигурања више него удвостручени. Народна банка Србије је својим активностима омогућила постизање вишег нивоа одговорности учесника на тржишту уопште, а нарочито у делу осигурања од аутоодговорности, као појединачно најзначајнијег сегмента тржишта. Ове активности су, на пример, омогућиле да у току пандемије Народна банка Србије усвоји пропис којим је умањена премија осигурања за више од 1,5 милиона савесних власника моторних возила. Дигитализацијом услуга осигурања, уз унапређење надзора тржишног понашања учесника, Народна банка Србије је допринела и јачању доступности услуге осигурања.

Све законске инструменте и механизме заштите корисника финансијских услуга редовно смо примењивали и унапређивали у пракси, што је довело до значајних, директних позитивних материјалних ефеката по кориснике. Ти ефекти само у последње три године износе око 370 милиона динара. Једна смо од малобројних земаља која је детаљно регулисала оглашавање финансијских услуга и увела потпун ред у овој области. Активно смо подстицали конкуренцију и, у условима пада каматних стопа, успели да у потпуности поједноставимо рефинансирање кредита и промену банке.

Преузимањем контроле девизног и мењачког пословања резидената и нерезидената од 1. јануара 2019. године, као и издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, Народна банка Србије је и додатно проширила своје надлежности на плану очувања финансијске стабилности Републике Србије. Делујући проактивно, у време глобалне геополитичке кризе, успели смо да очувамо и стабилност мењачког тржишта, заштитимо јавни интерес и спречимо злоупотребе. Привремено је затворено 168 мењачких места због утврђених незаконитости и неправилности у раду, што је допринело њиховом отклањању и повратку у редовне токове.

Сигуран картични систем, иновативни сервиси и лакше, брже и јефтиније услуге

Народна банка Србије води рачуна, прати и промовише сигуран и стабилан рад шест платних система чији је оператор и два платна система изван ње. Својим активностима обезбедили смо поузданост рада свих платних система, као и сигурност и ефикасност извршавања платних трансакција у тим системима.

У претходних десет година, између осталог:

• Број издатих Дина картица пет пута је већи него 2012. године.
• Унапредили смо национални картични систем – DinaCard увођењем нове технологије (све нове картице издају се с чипом) и функционалности картице (плаћање на рате дебитном картицом као замена за чек и подизање готовог новца уз куповину на свим бензинским станицама НИС Петрол и Гаспром, као и на свим продајним местима Меркатор, Рода и Идеа у нашој земљи).
• Свакодневно се повећава број трговаца који су омогућили плаћање Дина картицом на својим интернет продајним местима (тренутно преко 1.600 трговаца).
• Остварили смо успешну сарадњу с међународним картичним системима UnionPay и Discover и на тај начин наставили да унапређујемо прекограничну употребу националне платне картице.
• Међу првима у Европи и свету развили смо систем за инстант плаћања – IPS НБС систем, којим је грађанима и привреди омогућено да плаћају било где и било када уз пренос новца на рачун примаоца за свега неколико секунди.
  • Просечан дневни број трансакција који се обради у IPS НБС систему у 2019. години износио је 19.066 плаћања, док је тај број у 2021. години шест пута већи – 115.787 плаћања.
  • Од почетка рада IPS НБС система укупно је извршено око 105 милиона трансакција, укупне вредности преко 970 милијарди динара, што је најбољи показатељ употребе овог система.

  

• Омогућили смо да се инстант плаћања на продајним местима обављају путем различитих метода (IPS pokaži, IPS skeniraj), укључујући и технологију deep link за једноставно инстант плаћање на интернет продајном месту употребом само нпр. мобилног телефона, уз потпуну безбедност. Трговцима смо омогућили да на својим продајним местима имају нов, савремен начин безготовинског плаћања који им обезбеђује располагање новцем за неколико секунди и по нижим трговачким накнадама, захваљујући ценовној политици Народне банке Србије, као и самосталну припрему решења која одговарају њиховим потребама.
• Путем апликација за мобилно банкарство грађанима и привреди смо омогућили једноставан модел плаћања рачуна за месечне обавезе скенирањем NBS IPS QR кода (без укуцавања података) на рачунима које издају пружаоци комуналних и других услуга, као и инстант плаћања скенирањем NBS IPS QR кода на порталу еПлати.
• Грађанима смо пружили могућност и да једноставно, путем апликација за мобилно банкарство, извршавају инстант плаћања уношењем само броја мобилног телефона регистрованог примаоца плаћања или одабиром из именика, без потребе да памте шаблоне, записују или уносе број рачуна примаоца плаћања.
• Обезбедили смо информисаност грађана и привреде о свим важним аспектима инстант плаћања у нашој земљи путем посебне интернет презентације Народне банке Србије, где се могу обавестити о начинима употребе, нижим трошковима итд.
• Повећали смо информисаност грађана и привреде о накнадама које плаћају у вези с платним услугама, стандардизацијом терминологије и извештаја које банке дају грађанима и привреди, што олакшава поређење накнада код различитих пружалаца платних услуга. На интернет презентацији Народне банке Србије могу се лако и брзо упоредити накнаде за платне услуге.
• Oмогућили смо и закључивање уговора на даљину и уз помоћ видео-идентификације корисника.
  • Број закључених уговора на даљину у 2021. години повећан је за 63%, а број уговора закључених уз помоћ видео-идентификације корисника повећан је за 204% у односу на 2020. годину.
• Поједностављене су административне процедуре у случају одлуке корисника да промени пружаоца платних услуга и гарантовано је право сваком грађанину на платни рачун са основним услугама, које укључују и коришћење дигиталних платних услуга.
• Oбезбедили смо да на нашем тржишту 14 платних институција, три институције електронског новца и јавни поштански оператор као и њихови заступници могу у складу с прописима да пружају платне услуге, чиме се корисницима омогућава већи приступ платним услугама, а нарочито у местима у којима банке нису имале пословни интерес за отварање својих пословних јединица. У прилог наведеном говори и податак о укупном броју регистрованих заступника на нашем тржишту – 5.200 заступника.
• Законом о дигиталној имовини и подзаконским актима донетим на основу њега, Народна банка Србије омогућила је привредним друштвима која намеравају да пружају услуге повезане с виртуелним валутама на нашем тржишту, да поднесу захтев за добијање дозволе за пружање ових услуга. Tренутно су два поступка у току.

Раст безготовинских плаћања и ниже накнаде за платне услуге

У односу на 2012. годину, остварен је:

Народна банка Србије и процес европских интеграција – отворена сва поглавља којима руководимо

Од самог почетка процеса приступања Републике Србије Европској унији, 2014. године, Народна банка Србије потврђује посвећеност европским интеграцијама наше земље. Рад у оквиру 11 преговарачких група представља највећи број поглавља у којима једна централна банка учествује. Руковођење преговорима у најважнијим економским поглављима – Финансијским услугама (преговарачко поглавље 9) и Економској и монетарној политици (преговарачко поглавље 17), као и значајна надлежност у Слободном кретању капитала и Статистици, говори да Народна банка Србије има важну улогу и у оквиру европских интеграција, посебно у домену макроекономских и финансијских политика. Потврду резултата у том домену даје и то што су сва поглавља којима Народна банка Србије руководи или је другонадлежна отворена.

Реформски закони и регулаторна решења у корист грађана и привреде, а не преписивање туђих модела

Својим проактивним и напредним приступом Народна банка Србије препозната је као институција с водећом улогом у иницијативи и спровођењу савремених и грађанима и привреди прилагођених регулаторних решења у финансијском сектору.

Бројним регулаторним активностима омогућили смо:

• модернизацију у пружању платних услуга у земљи и са иностранством и већу конкуренцију на тржишту платних услуга (Закон о платним услугама);
• уједначавање, снижавање и већу транспарентност трошкова у вези са обављањем плаћања грађана и привреде (Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица);
• већу заштиту и побољшање положаја корисника финансијских услуга (измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга), посебно у условима све већег коришћења информационо-комуникационих технологија (Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину);
• промену оквира за реструктурирање банака који обезбеђује континуитет критичних функција банке, уз потпуну заштиту депонената и најмањи трошак за државу (измене и допуне Закона о банкама из 2015. године), што се показало и практичним у случају Сбербанке, где је Народна банка Србије, прва од свих супервизора, реаговала и предузела све потребне активности како би заштитила стабилност банке, очувала поверење у банкарски сектор и стабилност финансијског система Републике Србије;
• стварање екосистема за иновативна решења на тржишту дигиталне имовине и његов правилни развој (Закон о дигиталној имовини).

Десет година улагања у јачање људског капитала, јер су људи стуб институција и мотор напретка

„Упркос све већој потражњи за талентима на тржишту заснованом на знању, успели смо да се изборимо за најбоље и будемо њихов први избор. Сва улагања, ако нису праћена и улагањем у људе, не могу да дају трајне резултате. И због тога остајемо отворени за најбоље, за младе, за иновативне”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

Десетогодишњим активним залагањем гувернера за професионални развој младих и њихово задржавање у Републици Србији давањем шанси за учење и стицање искустава, број запослених старости између 20 и 30 година повећан је за 15,57%. На иницијативу гувернера, кроз програме студентских пракси у претходних десет година више од 650 студената искористило је дату прилику да стекне стручна знања, а за многе од њих то је био и почетак професионалне каријере у Народној банци Србије.

„Живимо у времену када се многе ствари дешавају први пут. У времену када су се на глобалном нивоу истовремено спојиле три кризе – незавршена пандемија, енергетска криза и геополитичке тензије, које су прерасле у сукоб на територији Украјине. Читав свет био је суочен с готово потпуним прекидом свих видова саобраћаја, светских ланаца снабдевања и протока људи и робе. Читав свет погођен је снажним растом цена енергената и њиховим директним и индиректним ефектима. И никога не би задовољио аргумент „виша сила” – сви очекују да и у таквим околностима покажемо одговорност, снагу и мудрост да одговоримо на све изазове. У таквим условима улога централне банке важнија је него икада пре - како би се помогло грађанима, привреди и држави да и у оваквим, кризним временима несметано функционишу. Србија је бројне кризе у претходних десет година дочекала у знатно бољој макроекономској позицији захваљујући смањењу унутрашње и спољне неравнотеже, као и спроведеним структурним реформама. Градили смо на добрим темељима стабилности и сарадње, и у добрим и у кризним временима. Показали смо да нема потребе за страхом. Србија и људи који је воде показали су да чине све да грађани Србије ову троструку кризу осете најмање. Борили смо се и боримо се да грађанима обезбедимо сигурност и у историјски незабележеним околностима. Подаци говоре да смо одржали стабилност у периоду свих криза, а није их било мало. То потврђују сачувани кључни показатељи за одбрану од шокова, попут одржане релативне стабилности девизног курса, девизних резерви и ликвидности финансијског система, као и најнижег учешћа проблематичних кредита. Стабилност у најширем смислу те речи резултат је на који смо нарочито поносни и учинићемо све да ту стабилност очувамо и у наредном периоду, јер у овом послу нема коначних победа – постоји само свакодневни посвећен рад. Наш посао се никада не завршава и само сталност и истрајавање у раду доносе успех и развој”, поручила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Видео:

Кабинет гувернера