Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
12.05.2022.
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у априлу на месечном нивоу износила 1,5%, док је у односу на април 2021. године износила 9,6%, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије.
Месечну динамику кретања инфлације и у априлу обележили су раст цена хране, цена производа у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и цена енергената.
На месечну инфлацију од 1,5% највише је утицало повећање цена непрерађене хране од 5,6%, и то пре свега цена поврћа и свежег меса. Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у априлу износио је 1,1%, што је слична динамика раста која је бележена од почетка године и мањи раст у односу на октобар и новембар 2021, када је месечни раст цена прерађене хране износио у просеку око 2%. На успоравање раста цена прерађене хране настављају да утичу, између осталог, и мере Владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница. Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране у априлу су биле више за 11,4%, док су цене непрерађене хране повећане за 24,6%. Висок међугодишњи раст цена хране највећим делом последица је деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат – раст цена свих улазних трошкова у производњи хране.
Цене енергената су на месечном нивоу у априлу порасле за 1,5%, чему је, поред наставка раста цена нафтних деривата од 2,9%, допринео и раст цена чврстих горива.
Месечни раст цена у оквиру базне инфлације износио је 1,0%. За разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе које су у режиму циљања инфлације, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу у већој мери да утичу, и даље је знатно нижа од укупне и у априлу је износила 5,5%, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се у дужем временском периоду крећу у границама циља.
Према нашим најновијим пројекцијама, и даље очекујемо да ће инфлација у другој половини ове године имати опадајућу путању. У границе циља највероватније ће се вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције.
Детаљнија анализа фактора који су утицали на кретање инфлације и најновије пројекције Народне банке Србије за наредни период биће објављене у мајском Извештају о инфлацији, који ће бити представљен на конференцији за новинаре у среду, 18. маја.
Кабинет гувернера
