20.01.2022.
Поштовани,
Поводом текста објављеног у недељнику НИН, бр. 3708 од 20. јануара 2022. године “Време је да политичари на власти престану да се понашају као господари“, на стр. 37. до 41, молимо Вас да у складу с чланом 83. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, у првом наредном броју, објавите одговор следеће садржине:
Питање новинара: власт вам ставља на терет и инфлацију из 2010 од 6,5%, 2011 била је 11%, а 2021. године 7,8%. Јесу ли случајно превидели да је инфлација 2010. и 2012. била мања него 2021? И може ли се то уопште поредити?
Чињенице: Већ само питање садржи неистините наводе. Просечна годишња инфлација која је у 2021. била на нивоу од 4,0%, евидентно је мања од просечне инфлације од 6,5% у 2010. и 7,8% у 2012. Исти је закључак и ако се пореде међугодишње стопе инфлације на крају те три године, где је на крају 2010. и 2012. године међугодишња инфлација била двоцифрена (10,3% и 12,2%). И не, ове године се не могу поредити јер је 2021. година, година незапамћеног глобалног шока. Као и у већини земаља у свету, од половине прошле године инфлацију опредељују више светске цене енергената и других примарних производа, застоји у снабдевању и знатно више цене транспорта на глобалном нивоу.
Антрфиле: Политичари су склони манипулацијама ради стицања политичких поена. Јаким курсом динара стварају се потпуно неутемељене илузије о напретку, високим платама и БДП-у. На инфлацију у Србији утичу и линеарна давања новца грађанима.
Одговор: Г. Шошкић у уводном делу интервјуа у фокус ставља манипулацију, којој су, како оцењује, политичари склони. А опет, коришћењем антитезе као главне стилске фигуре и изношењем искључиво неаргументованих оцена, он сам бави се манипулацијом. Да ли је онда и г. Шошкић политичар?
Поновићемо податке које често износимо, јавно су доступни, а то је да је од 2017. године, дакле у последњих пет година (2017-2021), Народна банка Србије нето купила на домаћем девизном тржишту 4,2 милијарде евра. Реаговали смо на изражене апрецијацијске притиске.
Закључци су непромењени и ако кретања анализирамо за последњих близу десет година, што је период који је уследио након што је народ гласао против резултата људи који су водили погубну економску политику. Од августа 2012. године, све до краја 2021. године, НБС је била нето купац девиза у износу од 3,1 милијарду евра, компензујући тиме вишак понуде девиза. То значи да нето куповином девиза у прошлој години, као и у последњих пет и десет година, НБС спречава да динар не ојача превише, што је супротно општеприсутним тезама г. Шошкића да спречавамо слабљење динара. Нећемо изоставити ни чињеницу да смо девизне резерве од августа 2012. увећали за 6,3 милијарде евра – и то у амбијенту у којем се држава нето значајно раздужила у девизном знаку.
Даље, политика девизног курса коју НБС води значајно доприноси остваривању основних циљева централне банке (монетарна и финансијска стабилност), а не илузијама о било чему. Напредак у развоју економије јесте резултат постигнуте стабилности, и то у свим сферама економије, јер само стабилно окружење може да привуче инвестиције које сада битно доприносе расту. У погледу утицаја курса динара на плате изражене у еврима, понављамо да је НБС спречавала прекомерно јачање динара. Да то нисмо радили, динар би био јачи, а плате изражене у еврима веће.
И да, водећи рачуна о својим грађанима, Влада Србије донела је мере привременог ограничавања цена основних животних намирница и електричне енергије за привреду, а и линеарна давања новца нашим грађанима су такође значајна подршка у пандемијом изазваним привременим кретањима.
Теза: Инфлација је 2011. привремено била нешто виша због врло лоше пољопривредне године, али и због вишег од планираног подизања регулисних цена.
Чињенице: Те 2011. године просечна годишња инфлација износила је 11,0%, што је скоро троструко већа просечна годишња инфлација у односу на 2021. годину. Прећуткује се да је у тим годинама Влада Републике Србије водила неодговорну фискалну политику уз повећање и плата у јавном сектору и социјалних давања знатно изнад економских могућности. О „квалитету“ тадашњих политика говори и чињеница да је аранжман са ММФ-ом који је потписан крајем 2011. године, суспендован већ почетком 2012. године, што значи да Србија тада није успела да прође ни прву ревизију аранжмана. Тржиште не прашта, па не чуди тадашње повлачење дела инвестиција и слабљење и пре тога слабе перцепције српске економије. С обзиром на снажан напредак који Србија бележи у претходних готово десет година, све ревизија аранжмана са ММФ-ом од 2015. године (један стендбај аранжман из предострожности и два нефинансијска аранжмана) не само што су успешно завршене, већ одбор извршних директора ММФ-а одлуке доноси без одржавања формалног састанка, што је могућност која се користи када се процени да формална дискусија није потребна, с обзиром на добре макроекономске резултате.
У односу на неодговорну фискалну политику из ранијег периода, данас постоји суштинска разлика. Повећања зарада и пензија јесу висока, али и одржива, јер су у складу са номиналним растом БДП-а.
Теза: Актуелни раст инфлације без адекватног одговора монетарне политике.
Чињенице: Од краја 2013. године па све до половине 2021. године инфлација у Србији била је на на нивоу од око 2%, или близу тог нивоа. То је први пут да Србија има инфлацију која је упоредива са европским земљама. Период пре тога обележила је инфлација која је била и већа, и волатилнија, врло често двоцифрена, а у неколико наврата је достизала и ниво од скоро 15% (јун 2008, април 2011).
Тврдити да је актуелна инфлација остала без адекватног одговора монетарне политике, може само неко ко не зна да НБС своје репо операције већ годинама уназад не спроводи по референтној стопи, већ по извршеној репо стопи. Флексибилан систем варијабилних аукција који смо увели омогућава нам да се реагује чешће и благовремено на разне тржишне дисторзије. Од октобра пршле године извршну репо стопу повећали смо са 0,11% на 0,63%, што је практично еквивалент два повећања референтне каматне стопе од по 0,25 процентних поена. Такође, оштрије затезање монетарне политике када је три четвртине међугодишње инфлације вођено растом цена хране и енергената није сврсисходно, а такву одлуку не подржава ни наша актуелна пројекција према којој ће инфлација почети да опада у другом тромесечју, у границе циља ће се вратити крајем трећег тромесечја, а на крају године пројектујемо њено кретање на нивоу око централне вредности циља.
Тезе: „Погрешна политика курса“, „јак динар“, „прецењен курс“, „депрецијација курса у моје време била добра за извоз“, итд…
Чињенице: Понављање оцена о „погрешној политици девизног курса“ и „прецењеном динару“ неће их учинити тачним, као што ни довођење у везу извоза, текућег дефицита и девизног курса нема упориште у кретањима и подацима. Екстерна неравнотежа Србије је у односу на 2012. драстично смањена. То је чињеница.
Ако погледамо колики је спрски извоз, колико је повећан, у ком периоду, каква му је структура и да ли се та структура променила, закључци се сами намећу. Са 11,5 милијарди евра 2012. године, извоз наше робе и услуга повећан је на преко 28 милијарди евра у 2021. години. Раст извоза од око 150% у том периоду, односно око 11% годишње у просеку, јесте најбоља потврда да политика девизног курса у том периоду није била препрека за раст извоза. Напротив. Раст извоза води прерађивачка индустрија чији је извоз у периоду 2012-2021. година повећан са 7,5 милијарди евра на 19 милијарди евра, а не постоји грана прерађивачке индустрије у којој је раст извоза изостао. Стопе раста се крећу од око 50% за извоз фармацеутских производа, одевних предмета и рачунара, до стопа од чак 200 и више процената за извоз моторних возила, осталих саобраћајних средстава, ауто-делова, хемијских производа, текстила, машина и електричне опреме.
Дефицит текућег рачуна платног биланса је у 2011. био на 10,3% БДП-а, односно 10,9% БДП-а у 2012. Затим је у периоду од 2013. године био у распону између 2,9% и 6,9% БДП-а, уз очекивану стабилизацију на око 4% БДП-а. Велики део поправљања екстерне позиције потекао је од размене роба и услуга. Дефицит у размени роба и услуга који је 2012. године износио 5,5 милијарди евра, у 2021. биће испод 4,5 милијарди евра. У структури извоза доминирају прерађивачка индустрија и извоз ИКТ, транспортних, пословних и туристичких услуга, док све већи део увоза чини увоз опреме и репроматеријала за потребе инвестиција и индустрије.
Коначно, захваљујући очуваној стабилности смо и на пола корака од добијања инвестиционог кредитног рејтинга, а и имамо вишеструко веће инвестиције у земљи. Стране директне инвестиције су у 2021. години на рекордном нивоу од 3,9 милијарди евра, а укупне фиксне инвестиције ће, према нашој процени, износити око 24% БДП-а, односно око 12,5 милијарди евра. Овај ниво инвестиција је значајно већи у односу на период од 2009. до 2012., када су укупне фиксне инвестиције у просеку на годишњем нивоу износиле око 6 милијарди евра, тј. Око 18,5% тадашњег, знатно нижег БДП-а.
Питање и одговор без аргумента: Ако је јачање домаће валуте добро, зашто САД, Кина, Британија, Јапан и еврозона чине све да ослабе своје валуте? Зато што тиме подстичу извоз и раст. Одговор: Реалност потврђује или оповргава тезе. У поређењу са августом 2012. данашња вредност јуана према долару је готово непромењена, а током последњих годину и по дана (од средине 2020. године) кинески јуан је ојачао према долару за преко 12%. Ојачао, није ослабио према долару, па је и сама теза нејасна.
Новије анализе које уважавају кретања која већ извесно време карактеришу глобалну економску сцену указују на изражену комплексност утицај курса на спољнотрговинску размену у условима високе укључености земље у глобалне ланце производње (GVC). Искуство Србије је пример да се адекватним миксом политика остварују најбољи резултати у свим сферама, уместо што се предлаже да се примењују мере које не само да не би произвеле ефекте који се наводе, већ би распршиле све до сада постигнуто. Наша растућа интегрисаност у GVC резултира у томе да српске фирме у својим извозним производима имају значајну увозну компоненту, а важи и обрнуто, страни производи све више садрже српске компоненте. Та чињеница опредељује и утицај курса на спољнотрговински биланс, где је евидентно да је стабилност једина права мера, која нема алтернативу.
Теза: Како се јаким динаром скрива истина о платама и БДП-у.
Чињенице: Када је реч о просечним зарадама и БДП-у, њиховом изражавању у еврима, и тезама да се кроз „јак“ динар повећава износ плата и БДП изражен у еврима, треба имати у виду још једну врло просту чињеницу коју смо до сада небројено пута поновили, али ћемо је и овом приликом неколико пута поновити. Народна банка Србије претходних пет година није била нето продавац девиза, већ нето купац девиза. Својим интервенцијама нисмо спречавали слабљење динара, већ смо доминантно спречавали прекомерно јачање динара. Ако се зна да смо на девизном тржишту нето купили 4,2 милијарде евра у периоду 2017-2021, није тешко закључити да би без наших интервенција (или са интервенцијама мањег обима), девизни курс динара према евру био јачи – а не слабији. Дакле, говоримо о томе да би се динарски износ плата и БДП-а, у евре прерачунавао не по курсу од 117,58, већ по нижем курсу од примера ради 115, 110… у зависности од тога колико би јачање динара било без наших интервенција. Другим речима, износ просечне плате и износ БДП изражен у еврима био би већи – а не мањи. А када је реч о стабилности девизног курса и утицају на јавни дуг, наш одговор је да је динаризација, па тако и динаризација јавног дуга, једно од опредељења Народне банке Србије и Владе Републике Србије. Од 2015. године, закључно са новембром 2021. године, учешће динарског дуга у укупном јавном дугу повећано је са 22,2% на 28,9%, док је учешће најризичнијег, доларског дела дуга, смањено са 32,9% на свега 10,8%. И да не заборавимо да ће учешће јавног дуга централне државе у БДП-у на крају 2021. највероватније бити испод 57%, упркос пандемији.
Коначно, када је реч о анализама и пројекцијама БДП-а, стопе раста БДП-а изражавају се искључиво у сталним ценама, дакле по искључењу свих ценовних и међувалутних промена. Примера ради, према прелиминарним проценама реална стопа БДП-а у 2021. години износила је 7,5%, на шта се тек додавањем ценовних и међувалутних промена долази до номиналног раста БДП-а.
Теза: Тадашња непотребно рестриктивна монетарна политике нас је коштала нижих стопа раста БДП-а. Да тада и касније нисмо беспотребно дозволили номинално јачање динара у односу на евро данас смо могли привремено да користимо јачање динара као амортизер…
Одговор: Стопа раста реалног БДП-а у 2015. од 1,8% за многе је била изненађење јер је постигнута у условима фискалне консолидације, када је уобичајено да привреде бележе пад економске активности. Србија је заправо један од ретких примера земаља које су, захваљујући координисаном деловању фискалне и монетарна политике, и у условима фискалне консолидације забележиле раст БДП-а. За нас то није било изненађење, и ту годину можемо да посматрамо и као прекретницу у преласку на нови модел привредног раста који је заснован на инвестицијама и извозу, који су те године и дали позитиван допринос расту БДП-а.
Управо је у тој 2015. години Народна банка Србије смањила референтну каматну стопу са 8% на 4,5%, што је смањење за 350 базних поена, и уједно и највеће смањење референтне каматне стопе током једне године. Такође, на крају 2014. девизни курс динара према евру је износио 120,9583 РСД/ЕУР а на крају 2015. 121,6261 РСД/ЕУР, тако да није јасно о каквом номиналном јачању динара у односу на евро говоримо у 2015. години која је по много чему била специфична, а свакако ће остати запамћена као година када се кренуло у дуго одлагано фискално уређење земље.
Теза: волео бих да је НБС способна да направи добру прогнозу кретања инфлације и да се дате прогнозе обистине…..не очекујем да ће се инфлација брзо вратити на ниске нивое из претходног периода.
Одговор: НБС је својим пројекцијама годинама уназад добро предвиђала кретања и инфлације и БДП-а. Наше пројекције су јавно доступне, оне су и јавно представљане, и врло је лако проверити степен њиховог испуњења. И у условима огромне неизвесности 2020. године НБС је најмање кориговала своје иницијалне пројекције из маја 2020. године у поређењу са бројним другим институцијама. Чак и у 2021. години када је цео свет био суочен са огромним изазовима попут раста цена енергената, примарних производа, прекинутих ланаца снабдевања… ми смо у августу пројектовали раст инфлације за период до краја 2021. године и у 2022. години. Оно што нисмо могли да предвидимо, а што нису ни друге централне банке очекивале, јесте да ће раст цене енергената превазићи сва очекивања (нафта, гас, а посебно цене електричне енергије), да ће због прекинутих ланаца снабдевања многе сировине бити дефицитарне у приличној мери и да ће њихове цене бити вишеструко повећане, да ће суша битније утицати на цене хране… и то се све дешавало глобално и преливало се на све земље света.
У нашим пројекцијама и саопштењима истичемо да ће се инфлација у трећем тромесечју 20222. вратити у границе циља, а не да ће се вратити на ниске нивое на којима је била пре пандемије. Очекује се постепено смањење инфлације до краја године, а затим и њено кретање око централне вредности циља у 2023. Ризици постоје и глобално су присутни и то је оно у чему се сви слажу. Али, довести у питање способност НБС да направи добру прогнозу кретања макроекономских варијабли у условима какви су тренутни, намеће питање шта је следеће? С обзиром да су и ЕЦБ и ФЕД мењали своје пројекције значајније од тромесечја, до тромесечја, а у складу са најактуелнијим кретањима на бројним тржиштима, намеће се дилема да ли ће се и њихова способност убрзо довести у питање.
Одговор на коментаре о програму откупа корпоративних обвезница од стране НБС. Незадовољство сопственим резултатима преноси се и на инструменте које је НБС користила као одговор на пандемију, с циљем да помогне бржем опоравку домаће привреде, али и да допринесе иницијалном развоју важног сегмента тржишта капитала. Бројне компаније су се упознале са овим могућностима, разумеле су њихову предност (не само у амбијенту кризе, већ и током сопственог развојног циклуса), а неки од њих сада планирају да их емитују. Тиме су остварена оба циља програма – подршка привреде током пандемије и сигнална функција.
Даље, став да је НБС имала намеру да купи обвезнице само „одабраних“ предузећа је апсолутно неутемељен. Програм је дизајниран на начин да има јасне критеријуме према којима се даје једнака прилика свим привредним друштвима да у њему учествују, без обзира на њихове карактеристике, попут структуре власништва. Нисмо предузећа раздвајали на јавна и приватна, јер ни криза није бирала кога ће да погоди. У складу са тим одлучено је да у програму могу да учествују сва предузећа довољног бонитета, без изузетка. Дата је једнака прилика свима, али је нису сви искористили. Не треба зато анатемисати оне који су препознали његове користи, и искористили их на прави начин.
Затим, алузија на примарну емисију и проблеме из раних 90-их година још један је пример покушаја манипулације. Ми смо задовољни што смо приликом спровођења детаљних анализа и припреме програма куповине корпоративних обвезница (што је само један од инструмената који су употребљени током 2020. године са истим циљем), сами себи постављали много више питања него што поједини то данас чине. Процењивали смо све ризике, због чега је у оквиру програма дефинисан низ критеријума и ограничења. Отуда је нејасно на који је тачно начин, којим каналима трансмисије, овај програм подстакао инфлацију, како се у последње време наводи, опет без аргументације?
Даље, иако увођење нових инструмената са собом носи изазове (један од њих је и одређивање цене), у амбијенту још увек недовољно развијеног секундарног тржишта корпоративних обвезница, процес одређивања цене био је у складу са најбољом праксом, базиран на стопама приноса на најликвидније динарске инструменте (државне обвезнице Републике Србије), као и на детаљној процени ризико-премије сваког емитента. О томе да су наведене трансакције реализоване по тржишним условима сведочи значајно интересовање инвеститора за куповину ових инструмената – у супротном, зашто би банке као професионални инвеститори учествовали у трансакцијама које би им донеле губитак или представљале висок ризик?
Изјава да ће се „губитак по основу корпоративних обвезница знати тек када оне доспеју на наплату“ такође је крајње нејасна. Сва предузећа која су учествовала у програму имају позитивне економске резултате и показатеље, и нема никаквог утемељења да се очекује да неће исплатити обавезе по основу емитованих обвезница – ни периодично (купони), ни по доспећу (номинална вредност). Због тога остаје нејасно ко ће остварити губитак? Нити ће га имати банке, које су такође у поседу дела емитованих обвезница, нити ће га имати НБС. И једни и други по основу финансијских токова из обвезница могу имати само позитиван ефекат, а правично, на тржишним принципима остварено вредновање, упоредиво са ценом динарских кредита које компаније остварују за одговарајуће рочности, потврђује да ни домаћа предузећа, емитенти обвезница, неће бити на губитку. У амбијенту глобалне економске кризе и „замрзавања“ многих финансијских токова, та предузећа успела су да искористе прилику да путем алтернативног извора финансирања – рефинансирају обавезе које су им доспевале, и да наставе да инвестирају у своје пословање. То је још један показатељ да се водило рачуна да овај програм нема инфлаторни карактер, поред чињенице да је он ограничен на максималних 55 милијарди динара од чега је искоришћена свега половина (27,55 милијарди динара). Такође, од почетка кризе, односно од 18. марта 2020. године, Народна банка Србије је својим активностима из система повукла 63,5 милијарди динара, од чега трајно – 10,1 милијарду динара. Повукла, а не убацила у систем, где би уливање ликвидности у систем могло да има инфлаторни карактер и то тек ако би било прекомерно. И ту би било неопходно сагледавање целине активности, и свих канала утицаја на инфлацију. Овако, издвојити један инструмент, и без икакве анализе давати оцене његовог утицаја на инфлацију, те на губитак, у најмању руку је непрофесионално, а без дилеме злонамерно.
Случај Агробанке – ко је платио цех? Једна од најбољих илустрација резултата рада г. Шошкића на месту гувернера НБС и домета у очувању финансијске стабилност банкарског сектора јесте и случај стечаја Агробанке. Агробанка је пример највећег банкротства једне банке у домаћем банкарском систему, а након банкарске реформе из 2001. године, испостављајући трошак пореским обвезницима и институцијама Републике Србије у висини од око 370 милиона евра (тада 1,3% БДП-а Србије).
Проблеми у раду Банке кулминирали су током 2011. године, а укупан губитак исказан у тој години износио је око 284 милиона евра (29,7 млрд динара). Агробанка је 2011. годину завршила са негативним капиталом и показатељем адекватности капитала од –34,44%, што је чак 46,44 процентних поена испод регулаторно прописаног минимума. Непотпуна и половична решења кроз формирање банке за посебне намене – Нове Агробанке у мају 2012. године, уз финансијску помоћ државе од 85 млн евра у виду емитованих обвезница и 5 млн евра новчаних средстава обезбеђених од стране Агенције за осигурање депозита, била су покушај куповине додатног времена, а заправо су само додатно негативно утицали на трошкове санације губитака Банке. Тако нагомилан проблем, креиран несавесним и неблаговременим активностима у периоду када је г. Шошкић био гувернер, остављен је на решавање новом руководству Народне банке Србије.
Коначно решење Нове Агробанке које је донето у циљу заштите интереса депонената Банке као и враћања поверења у пољуљани систем, подразумевало је бесповратну финансијску подршку Агенције за осигурање депозита путем трансфера финансијских средстава из Фонда за осигурање депозита у износу од 206 милиона евра, чиме је тај Фонд ефективно испражњен уз додатно формирање обавезе државе Србије у износу од 74 милиона евра. Због значајних неправилности у пословању банке, специјално тужилаштво за организовани криминал је током 2012. године подигло оптужнице за 21 окривљено лице, укључујући и председника извршног одбора банке.
Изјава: Оставку сам поднео због чињенице да је новоформирана коалцијица предложила измене закона о НБС, само са циљем да се промени руководство НБС.
Истина: Наводно нарушавање независности НБС када је г. Шошкић напустио функцију гувернера 2012. године и наводни пад кредитног рејтинга Србије због тога, немају утемељење у реалности. Разлози одлуке рејтинг агенција били су бројни, а међу њима су и растући расходи на име камата. Све агенције наводиле су дупле дефиците – фискални и платнобилансни, као разлоге за одлуку која је тада само донета, а на основу „постигнућа“ у претходном периоду. Другим речима, разлози су били неадекватна макроекономска политика која је вођена у периоду када је г. Шошкић био гувернер, кад су носиоци политика довели Србију на руб банкрота и унизили животни стандард грађана. Чињеница је и то да S&P рејтинг агенција већ дужи низ година у својим извештајима наглашава управо оперативну независност и јачање кредибилитета Народне банке Србије.
Такође, изузетно висок степен хипокризије представља давање овакве изјаве управо од стране г. Шошкића који је био нелегално изабран за члана Савета НБС у тзв. Афери „Бодрум“ 2003. године. Претпостављамо да није вратио накнаде које је тада примао као члан нелегално изабраног Савета, а које су управо у то време биле уведене одлуком тог тела које је требало да врши надзор над финансијским аспектом пословања НБС. Поред тога, није замерити професору Шошкићу што уопште не прати процес европских интеграција Републике Србије услед бројних других обавеза, па није упознат с чињеницом да су потврђена независност и самосталност НБС и њена монетарна политика (не само на регулаторном нивоу, већ и у пракси) још 2018. године кључно допринели и отварању поглавља 17 у преговорима са Европском унијом. С друге стране, често помињање друштвене корупције у јавним наступима г. Шошкића, по свему судећи нема други циљ, поред неутемељеног представљање лоше слике о Србије, него да скрене пажњу грађана Србије с неспорне чињенице да је г. Шошкић као функционер НБС имао уделе у привредном друштву које је непосредно пружало банкама, неретко у државном власништву, услуге које се односе на софтверска решења у вези с применом регулаторних захтева управо Народне банке. Чињеница да је г. Шошкић као председник Савета гувернера НБС био истовремено и члан Економског савета председника Владе, и поред изричитих забрана у Закону о Народној банци Србије, говори о томе колико професор искрено поштује самосталност Народне банке Србије.
У складу с чланом 97. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, молимо Вас да одговор који смо Вам доставили објавите без измена, изостављања и допуна, уз напомену да у складу са ставом 4. тог члана није допуштено коментарисати одговор у истом броју у којем је објављен.
С поштовањем.
Кабинет гувернер
