30.12.2021.

Народнa банкa Србије и у 2021. години испуњава циљеве у интересу грађана и привреде

Урадили смо много и током 2021. године, која ће такође остати запамћена као пандемијска година.

  • Кумулативно посматрано, Србија ће остварити један од најбољих резултата у Европи у погледу привредног раста (преко 6% кумулативно у две пандемијске године).
  • За враћање на преткризни ниво била су потребна три тромесечја, док је након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.
  • Девизни курс динара према евру је стабилан, промене су на другој децимали.
  • Девизне резерве, које су један од најважнијих стубова садашње и будуће стабилности, знатно су веће него пре кризе. На крају новембра оне износе 16,5 милијарди евра, што је за око 3 милијарде евра више него на крају 2020. године, упркос пандемији.
  • Резерве злата смо додатно повећали, за 1,7 тона, на рекордне 37,2 тоне.
  • Динарска штедња је повећана за 12%, на нови рекордни ниво од око 104 милијарде динара.  Тиме је шест пута већа него на крају 2012. године.
  • Употреба динара у финансијском систему Србије додатно је повећана.
  • Услови финансирања и привреде, и грађана, и државе још су повољнији него на почетку пандемије.
  • Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижа 3,4%, док се кредитном активношћу (раст од 9% међугодишње у новембру) наставља пуна подршка привредном расту.
  • Прилив страних директних инвестиција износио је око 3,6 милијарди евра (према последњим подацима), тако да смо се по приливу СДИ приближили рекордној 2019. години.
  • Захваљујући повољној макроекономској перспективи земље и ефектима инвестиција из претходног периода, у 2021. години процене за раст Србије током године смо повећавали, што су чиниле и релевантне међународне институције.
  • На пола корака смо до инвестиционог рејтинга, који увећава вредност сваке појединачне компаније у земљи.

Србија је још почетком ове године, пре многих других земаља у региону и Европи, престигла преткризни ниво економске активности и у наставку године нашла се на путањи снажног и одрживог привредног раста, упркос бројним изазовима из међународног окружења. Успешном савладавању тих изазова допринела је и Народна банка Србије правовременим и ефикасним мерама и активностима, које су биле у пуној координацији с мерама Владе Републике Србије. Када се сагледају бројне неизвесности и изазови из међународног окружења с којима смо се суочавали током друге пандемијске године, који су захтевали нашу сталну будност, опрезност, али и проактивност, као и оно што смо постигли и очували у таквим околностима, можемо бити више него задовољни”, оцењује гувернер Јоргованка Табаковић, говорећи о резултатима рада Народне банке Србије у 2021. години.

Сачувано пословно и потрошачко поверење

Упркос бројним изазовима узрокованих пандемијом, Народна банка Србије није дозволила да макроекономска стабилност било ког тренутка буде доведена у питање. Након изузетно ниског нивоа у 2020. години, инфлација је у 2021. години привремено повећана у Србији и у готово свим другим земљама у свету. Основу кретања инфлације у 2021. години чинили су привремени фактори, пре свега снажан раст светских цена енергената и хране, као и трошковни притисци услед застоја у глобалним ланцима снабдевања.

По престанку деловања фактора из међународног окружења који су водили инфлацију у 2021. години, односно са стабилизацијом светских цена енергената и хране, постепеним решавањем проблема застоја у глобалним ланцима снабдевања и доласком нове пољопривредне сезоне, од другог тромесечја 2022. године очекујемо да инфлација успори и да се врати у границе циља средином године”, истиче гувернер Јоргованка Табаковић.

У прилог томе говори и ниска и стабилна базна инфлација, која се креће око централне вредности циља од 3%, што указује на то да нема значајнијих инфлаторних притисака са стране тражње. Важно сидро које одржава базну инфлацију на ниском нивоу јесте очувана релативна стабилност девизног курса. У прилог томе говоре и инфлациона очекивања, која су наставила да се крећу у границама инфлационог циља Народне банке Србије (3 ± 1,5%), што показује да и тржишни учесници актуелну вишу инфлацију перципирају као привремену. Томе у прилог говоре и средњорочна очекивања за две и три године унапред, која су на централној вредности циља Народне банке Србије (3,0%) код финансијског сектора и у распону од 2,5% до 3,0% код привреде.

Ниска базна инфлација и сачувано поверење – усидрена инфлациона очекивања

Oчували смо релативну стабилност курса динара према евру, као важно сидро укупне макроекономске стабилности

И у 2021. години, Народна банка Србије очувала је релативну стабилност курса динара према евру, пажљиво пратeћи факторе из домаћег и међународног окружења који могу да утичу на кретања на домаћем девизном тржишту, како би реаговала правовремено, одмерено, опрезно, али и објективно, како на страни куповине, тако и на страни продаје девиза.

Народна банка Србије је својим активностима на девизном тржишту допринела извесности пословања и планирања, очувању поверења у домаћу валуту и одржавању финансијске и целокупне макроекономске стабилности наше земље. У периодима појачаних притисака ка јачању домаће валуте, који су преовладавали током већег дела године, куповали смо девизе и на тај начин допринели повећању девизних резерви, јачајући сопствени потенцијал да одговоримо на евентуално појачану неизвесност у домаћем или међународном окружењу. Када је то било потребно, пре свега у последњем тромесечју, када се испољио сезонски ефекат појачаног увоза енергената, али и ефекат раста цена енергената на светским тржиштима, користили смо претходно изграђене резерве, при чему смо нашим активностима на девизном тржишту и ове године допринели њиховом увећању.

Стабилан курс динара према евру као важно сидро укупне макроекономске стабилности

Девизне резерве повећане су за око 3 милијарде евра, уз златне резерве на рекордном нивоу

Бруто девизне резерве, закључно са новембром, повећали смо за око 3,0 милијарде евра (раст од 22%) и износиле су 16,5 милијарди евра.

Трећина тог раста резултат је активности које је НБС спроводила на девизном тржишту, односно ефекта повећања кроз интервенције куповином девиза (што је најздравији начин повећања резерви, јер не подразумева задуживање нити друге обавезе у будућности).

И у овој години, повећали смо своје златне резерве (за 1,7 тона, на рекордне 37,2 тоне), а све злато из иностранства успешно смо вратили у трезоре Народне банке Србије. Враћено је укупно 13 тона злата, као додатна гаранција постигнуте финансијске стабилности.

Још повољнијим финансијским условима подржан је раст кредитне активности, а тиме и раст економске активности и запослености

Народна банка Србије је и током 2021. године обезбедила изузетно повољне услове финансирања за привреду и грађане што је дало значајан допринос снажном расту привредне активности и запослености.

Опрезним смањивањем степена експанзивности монетарне политике у условима када је кретање инфлације вођено спољним факторима на страни понуде, омогућено је да услови финансирања остану изузетно повољни – каматне стопе на нове динарске кредите привреди и становништву биле су благо ниже него крајем 2020. и у новембру су износиле 3,0% за привреду и 8,3% за становништво.

Каматне стопе на нове динарске кредите ниже су него 2020. године, кредитна активност наставља да буде значајан извор финансирања инвестиција и потрошње

Обезбеђујући повољне услове финансирања, Народна банка Србије је омогућила да кредитна активност настави да и ове године буде значајан извор финансирања инвестиција и потрошње, о чему сведочи стопа раста кредита привреди и грађанима од 9% међугодишње у новембру.

Повољни услови финансирања и раст кредитне активности доприносили су снажном расту привредне активности, који је од почетка године био бржи од очекивања. „Наша економија се опоравила у релативно кратком временском периоду и ниво пре пандемије престигла већ у првом тромесечју 2021. године. Притом, захваљујући повољној макроекономској перспективи земље, високом приливу страних директних инвестиција и ефектима инвестиција из претходног периода, процене за раст Србије у 2021. години константно смо ревидирали навише, што су чиниле и релевантне међународне институције”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.

Макроекономска и финансијска стабилност очувала је и статус Србије као пожељне инвестиционе дестинације

Прилив страних директних инвестиција према последњим подацима износио је око 3,6 милијарди евра, тако да смо се по приливу СДИ приближили рекордној 2019. години. Прилив страних директних инвестиција је остао распрострањен и, као и ранијих година, у највећој мери усмерен у извозно оријентисане секторе. Овако високи нивои страних директних инвестиција, којима се седму годину заредом обезбеђује пуна покривеност дефицита текућег рачуна платног биланса, знатно доприносе и одрживости екстерне позиције земље.

Очуван статус Србије као инвестиционе дестинације

О позитивној перцепцији Србије као инвестиционе дестинације говори и побољшање изгледа за повећање кредитног рејтинга од стране рејтинг агенције Standard & Poors, чиме смо се практично нашли на пола корака од добијања инвестиционог рејтинга. Међу важним факторима за доношење овакве одлуке која нас блиско приближава инвестиционом рејтингу јесте и кредибилан оквир монетарне политике и очувана финансијска стабилност.

На пола корака до циља – инвестициони рејтинг увећава вредност сваке појединачне компаније

Народна банка Србије је у сваком могућем сегменту остала поуздан и равноправан партнер Влади Републике Србије. Успешна сарадња и пуна координација су праве речи за наш однос у Србији, као и услов за одговорно вођење економске политике, а тиме и очување макроекономске стабилности и повољне макроекономске перспективе земље”, закључује гувернер Јоргованка Табаковић.

Динарска штедња достиже нове рекордне нивое

Динарска штедња је наставила динамичан раст и у 2021. години повећана је за 12%, на нови рекордни ниво од око 104 милијарде динара. Учешће динарске штедње у укупној штедњи такође је повећано, што је још једна потврда да је поверење грађана у динар и домаћи банкарски систем очувано и у периоду пандемије. Динарска штедња данас је шест пута већа него на крају 2012. године.

Динарска штедња је на рекордном нивоу и шест пута је већа у односу на 2012. годину

Употреба динара у финансијском систему Србије додатно је повећана

Већој финансијској стабилности доприноси и све већа употреба динара у финансијском систему – динаризација, која је у 2021. забележила рекордно високе нивое или се кретала близу њих.

Најзначајнији напредак у 2021. остварен је код динаризације пласмана привреди и становништву, која се креће близу 39%. Повећање овог показатеља посебно је интензивно у последње две године (за преко 15 процентних поена), добрим делом захваљујући обезбеђеном повољном динарском кредитирању привреде у оквиру гарантних шема, које су део пакета помоћи државе и Народне банке Србије за ублажавање последица пандемије вируса корона.

И динаризација депозита привреде и становништва се током 2021. кретала око рекордно високих нивоа – у просеку је износила 39%, што је највиши ниво од 2008, од када се подаци прате. Посебно је изражен пораст динаризације депозита код становништва, што се делом доводи у везу с динамичним растом динарске штедње.

Употреба динара у финансијском систему у 2021. на рекордном нивоу или близу њега

Ова година остаће значајна и по реализацији читавог низа активности које су резултирале одлуком инвестиционе банке J.P. Morgan да динарске обвезнице Републике Србије крајем јуна 2021. године укључи у своје реномиране индексе, попут индекса GBI-EM Global Diversified. Поред тога што ова одлука представља потврду унапређења домаћег тржишта у претходним годинама, Србија је на овај начин постала видљивија широком кругу међународних инвеститора, што ће допринети повољнијим условима финансирања државе и привреде.

Подршка ликвидности по повољним условима

МЕРА ЦИЉ
Народна банка Србије је и током 2021. године (до краја септембра) наставила да путем аукција репо куповине динарских хартија од вредности обезбеђује додатну динарску ликвидност на рок од три месеца. У 2021. години банкама је обезбеђено 86 милијарди динара (у 2020. обезбеђено је 41,6 милијарди динара). Од октобра ове трансакције се не организују, што је део једне у низу мера ка опрезном смањењу експанзивности монетарних услова. Обезбеђена је додатна динарска ликвидност банкарском сектору под повољним условима (по стопи на депозитне олакшице која је најнижа у коридору каматних стопа Народне банке Србије). Овом мером подржан је домаћи финансијски систем у циљу ефикасног функционисања банкарског система, као и очувања повољних услова динарског финансирања за привреду и грађане.
Народна банка Србије и Европска централна банка постигле су договор о продужењу трајања превентивне репо линије (за додатних девет месеци) путем које би Европска централна банка, у случају потребе, могла да обезбеди додатну ликвидност у еврима, коју би Народна банка Србије затим даље обезбедила домаћем финансијском систему (трајаће до марта 2022. године). На овај начин обезбеђен је још један вид сигурности и гаранције у условима изразите неизвесности на међународном финансијском тржишту. Репо линија, успостављена у јулу 2020. године с планом да траје до краја јуна 2021. године, сада је продужена за девет месеци и трајаће до марта 2022. године.

Успешна замена осме серије новчаница швајцарског франка

Успешно су замењене новчанице швајцарског франка осме серије, које је Народна банка Швајцарске повукла из оптицаја 30. априла 2021. године. Грађанима који нису стигли да на време замене те новчанице за оптицајне новчанице, као једина банка у региону, омогућили смо додатни временски период да замене новчанице код пословних банака под веома повољним условима.

Уз очувану стабилност банкарског сектора, Народна банка Србије наставила је да подржава лакше отплате кредита и лакши приступ финансирању

Упркос различитим изазовима, Народна банка Србије је и у 2021. години остала доследна очувању стабилности финансијског система, чији је најважнији сегмент банкарски сектор.

И током 2021. године, очувана је висока адекватност капитала банкарског сектора (показатељ адекватности капитала износи 21,7%), уз повољну структуру капитала (скоро 95% чини најквалитетнији основни акцијски капитал).

  • Очувани су сви релевантни показатељи ликвидности банкарског сектора.
  • Народна банка Србије је наставила да подржава привреду и грађане Србије, с циљем ублажавања негативних економских последица пандемије вируса корона. Дужницима који су највише погођени пандемијом, уз прописане услове, омогућен је шестомесечни грејс период у отплати обавеза према банкама и даваоцима финансијског лизинга. Олакшице су реализоване код 50.978 дужника, у укупном износу од 111 милијарди динара.
  • Као додатну подршку олакшаном приступу финансирању грађанима и грађевинској индустрији, Народна банка Србије је донела одлуку да за 12 месеци продужи дејство привремених мера уведених 2020. године. То значи да ће и у току 2022. године банке моћи да примењују мере којима се грађанима олакшава финансирање куповине стамбене непокретности, одобравање олакшица у отплати стамбених кредита (продужењем рочности) и одобравање кредита рочности до две године у износу до 90.000 динара по олакшаној процедури.
  • Настављено је и коришћење обезбеђене гарантне шеме, чији је износ и додатно повећан, а уведена је и нова гарантна шема.

Као резултат свих наведених мера, као и ефеката свих политика заједно којима је подржана економска активност и запосленост, квалитет кредитног портфолија банкарског сектора је не само очуван већ и додатно побољшан. О томе сведочи и учешће проблематичних кредита, које је на крају новембра 2021. године сведено на 3,4%, што је најнижа вредност од када се прати овај показатељ.

Најнижа вредност NPL показатеља

У 2021. години консолидован је банкарски сектор а све промене вођене су иницијативама власника банака. Захваљујући претходној детаљној оцени Народне банке Србије, оне нису негативно утицале на очување стабилности финансијског система, а у наредном периоду допринеће повећању ефикасности банкарског сектора и даљем јачању његове стабилности и конкурентности.

Народна банка Србије наставља да развија услуге базиране на инстант плаћањима и да активно подржава дигитализацију у Србији, којом грађани и привреда штеде време

У 2021. години Народна банка Србије наставила је да развија услуге базиране на инстант плаћањима и да пројектима подржава процес дигитализације у Србији.

У систему за инстант плаћања Народне банке Србије, у току 2021. године реализовано је око 42.000.000 трансакција, што је за око 68% више него 2020. године. У овом систему 15. новембра реализована су 251.594 плаћања, у износу од 2.435.501.260,73 динара, што представља рекордни дневни број и рекордну дневну вредност реализованих трансакција од почетка рада система.

  • Од септембра 2021. године банкама смо омогућили да својим клијентима пруже нову услугу у оквиру IPS НБС платног система – услугу „Prenesi”. Новац се преноси уносом или одабиром броја мобилног телефона примаоца плаћања из листе контакта и уносом жељеног износа, након чега је новац за свега неколико секунди на рачуну примаоца плаћања.
  • Као оператор националног картичног система – DinaCard, уводили смо нове технологије, нове сервисе и функционалности картице. Интензивиране су активности у вези са омогућавањем бесконтактне технологије у систему DinaCard која ће се применити на Дина картице за домаћу употребу, односно за оне које нису кобрендоване са интернационалним картичним системима UnionPay и Discover. Oмогућeна je и инфраструктура за издавање картица DinaCard-UnionPay, које ће се, поред домаће прихватне мреже, користити и у интернационалној прихватној мрежи UnionPay.
  • Народна банка Србије је у сарадњи са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу омогућила да грађани скенирањем NBS IPS QR кôда који се приказује на креираној јединственој уплатници на порталу „е-Плати” инстант плаћају услуге Министарства унутрашњих послова. Народна банка Србије је, у сарадњи с банкама, омогућила да се сва плаћања ка државним рачунима (840) извршавају као инстант плаћања.
  • Створени су техничко-технолошки услови за примену deep-link технологије за инстант плаћања у интернет продавницама трговаца (плаћања употребом мобилног уређаја).

Стварање услова за примену Закона о дигиталној имовини и почетак његове примене

У јуну 2021. године почео је да се примењује Закон о дигиталној имовини, којим се први пут у нашој земљи на свеобухватан начин уређује пословање с виртуелним валутама и дигиталним токенима и њихово издавање, у потпуности у складу с међународним стандардима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма.

Половином 2021. године поднети су први захтеви за давање дозволе за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама, а до краја 2021. године није издата ниједна оваква дозвола. Народна банка Србије предузима и мере у вези са спречавањем неовлашћеног пружања услуга у овој области, а већ је предузимала мере према субјектима за које је утврђено да су пружали услуге без дозволе.

Дигитализација менице

Предузели смо све припремне активности и анализе ради дигитализације менице и отпочели рад на изради свих неопходних информатичких решења потребних за почетак рада Централног регистра е-меница у првој половини 2022. године.

Учешће у припреми Закона о тржишту капитала и Стратегије за развој тржишта капитала

У децембру 2021. године усвојен је нови Закон о тржишту капитала, у чијој је изради Народна банка Србије активно учествовала. Законом о тржишту капитала, који на свеобухватан начин унапређује послове с финансијским инструментима, поједностављује се приступ изворима капитала (пре свега малим и средњим привредним друштвима), олакшава приступ страним инвеститорима на домаће тржиште и омогућава транспарентније и ефикасније функционисање тржишта капитала.

Индивидуална и колективна заштита права корисника финансијских услуга и једноставан прелазак из једне банке у другу

Народна банка Србије је и у току 2021. године наставила да предузима бројне активности на индивидуалној и колективној заштити права и интереса корисника финансијских услуга.

У оквиру индивидуалне заштите, само у прва три тромесечја решене су 1.254 притужбе, од којих су 24% биле основане. Највећи број спорних односа с банкама реши се одмах након што корисник поднесе приговор банци. Због ригорозне и стриктне примене прописа од стране Народне банке Србије у поступцима по притужби, банке настоје да неправилности одмах отклоне, без потребе да Народна банка Србије интервенише. Тако су од готово 22.000 приговора који су разматрале у прва три тромесечја, у више од 29% случајева банке признале неправилности и саме су их отклониле.

Највеће ефекте у области заштите корисника банкарских услуга Народна банка Србије остварује кроз контролне поступке, јер се у оквиру тих поступака према банкама предузимају мере које позитивно утичу на велики број корисника услуга тих банака.

Оно што је знатно унапредило корисничко искуство код корисника кредита јесте и Инструкција о рефинансирању кредита код друге банке, којом је омогућено да се једним одласком у банку где се узима кредит за рефинансирање (односно онлајн код банака које нуде такву могућност) затворе све обавезе у другој банци, укључујући и текући рачун.

Када је реч о осигурању, донете су нове одлуке којима је детаљно регулисан поступак заштите права и интереса корисника услуга осигурања.

Народна банка Србије 2021. године у вестима

Успешан завршетак првог разматрања економског програма Србије – снажан раст подржан одговорном економском политиком, уз очекивање наставка добрих политика (20. 12. 2021)

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда донео је одлуку о успешном завршетку првог разматрања резултата економског програма Републике Србије, који је подржан Инструментом за координацију политике. Оцењено је да је у току снажан опоравак економске активности који је подржан обимном и правовременом реакцијом носилаца политике и снажним преткризним растом. У извештају Међународни монетарни фонд наглашава значај који одржавање стабилности девизног курса динара према евру, и током пандемије, има за очување укупног потрошачког и инвестиционог поверења.

Још једна етапа успешне сарадње са Европском унијом у току 2021. године (20. 12. 2021)

С партнерима из Европског система централних банака и региона успешно смо спровели још један пројекат под окриљем ИПА претприступних фондова Европске уније под називом „Програм за јачање капацитета централних банака Западног Балкана у оквиру интеграција у Европски систем централних банака”. Учешћем у овом пројекту Народна банка Србије је још једном показала чврсту опредељеност европским вредностима и стандардима централног банкарства, и додатно ојачала свој преговарачки капацитет у оквиру 11 преговарачких поглавља у којима има важну улогу.

Пројекти овог типа двосмерног су карактера, где учесници уче једни од других, уз заједнички именитељ у виду достизања стандарда и будућег чланства у Европској унији.

На пола корака смо до циља - агенција Standard & Poor’s повећала изгледе Србије за добијање инвестиционог рејтинга (10. 12. 2021)

Рејтинг агенција Standard & Poor’s повећала je изгледе Србије за добијање инвестиционог рејтинга, чиме смо на само пола корака до тог важног циља. Инвестициони рејтинг државе увећава вредност сваке појединачне компаније. Standard & Poor’s посебно наглашава значај кредибилног оквира монетарне политике за повољније изгледе кредитног рејтинга Србије. Оцењују да је, захваљујући стабилности домаће валуте, базна инфлација остала на нивоу око централне вредности инфлационог циља и да то није био случај у другим земљама у региону, где је и базна инфлација битније повећана. Истичу да је ниској базној инфлацији допринела и усидреност инфлационих очекивања, која је постигнута захваљујући напорима централне банке да у претходних седам година инфлацију очува на ниском и стабилном нивоу.

Раст броја корисника плаћања на интернету домаћом Дина картицом – једноставно, брзо и сигурно (9. 12. 2021)

Домаћа Дина картица прихвата се у више од 1.350 интернет продавница у Србији у којима се могу набавити: књиге, техничка роба, авионске и аутобуске карте, улазнице за различите догађаје, играчке, одећа, обућа, као и разне услуге – хотелскe услугe, услугe туристичких агенција, специјалних болница у бањама, цвећара и др., а може се обавити и свакодневна куповина код највећих трговинских малопродајних ланаца у земљи.

Списак свих продајних места на којима се може плаћати домаћом картицом на интернету доступан је на линку.

Омогућена нова услуга у IPS НБС систему - „Prenesi” (22. 9. 2021)

У оквиру имплементације платног система за инстант плаћања (IPS НБС), Народна банка Србије омогућила је банкама да својим корисницима понуде нову услугу – сервис „Prenesi”, који грађанима омогућава да једноставно и брзо изврше инстант пренос новца сваког дана у години, у било које доба дана познавањем само броја мобилног телефона који је прималац плаћања регистровао за ову услугу. Примаоцу који је регистрован за услугу „Prenesi” други корисници преносе новац без уписивања или памћења броја рачуна, већ ће унети само његов број мобилног телефона или преузети тај број из листе контаката на мобилном телефону.

Најнижа стопа финансирања и први „зелени инструмент” (16. 9. 2021)

Србија је у септембру емитовала зелену еврообвезницу у износу од 1,0 милијарди евра, рочности седам година, чиме је постала једина европска држава ван Европске уније која је емитовала зелени инструмент. Ова српска еврообвезница емитована је по најнижој купонској стопи икада забележеној од 1,00%, уз тражњу инвеститора која је током аукције премашила 3 милијарде евра. Емисија зелене обвезнице у потпуности је у складу с Принципима зелених обвезница Међународне асоцијације тржишта капитала (ICMA – International Capital Market Association), који су светски стандард. Средства прикупљена емисијом зелене еврообвезнице користиће се у складу са Оквирним документом за издавање зелених обвезница, путем улагања у области обновљиве енергије, енергетске ефикасности, саобраћаја, одрживог управљања водама и спречавања и контроле загађења.

Агенција Fitch Ratings задржала кредитни рејтинг Србије на нивоу BB+, уз стабилне изгледе за његово даље повећање (3. 9. 2021)

Aгенција Fitch Ratings оценила је да је рејтинг Србије подржан кредибилним макроекономским оквиром, релативно ниском инфлацијом и вишим девизним резервама. Fitch Ratings истиче и боље управљање, виши ниво људских ресурса и бруто домаћег производа по глави становника у Србији у односу на земље са истим нивоом кредитног рејтинга. Агенција наглашава и да су кредитни рејтинг Србије и стабилни изгледи за његово даље повећање подржани и показаном отпорношћу српске привреде на последице пандемије, ограниченим растом јавног дуга и поверењем у перспективе фискалне консолидације у Србији.

Најбољи из Републике Српске на пракси у Народној банци Србије (21. 7. 2021)

У Народној банци Србије традиционалну летњу праксу први пут су похађали и студенти с факултета из Републике Српске.

Народна банка Србије постала је синоним за стабилност и поверење, носилац и ослонац економске стабилности и одрживог раста наше привреде. Због тога желимо да знање, искуство и вештине стечене вишегодишњим успешним радом пренесемо нашим младим колегама, али и да отвореног ума саслушамо идеје које доносе нове генерације и тако идемо у сусрет изазовима које доноси будућност. Посебно ме радује то што ће поред најбољих студената из Србије, који традиционално раде у Народној банци Србије и који је сматрају најпожељнијим послодавцем, први пут и најбољи студенти из Републике Српске обављати праксу у Србији, и то у Народној банци Србије”, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Европска унија похвалила адекватност вођења монетарне политике Народне банке Србије и у условима пандемије (12. 7. 2021)

На редовном годишњем дијалогу земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, Србија је похваљена за способност да економске последице пандемије сведе на минимум. Европска централна банка и Европска комисија оцениле су и да је, реагујући благовремено и снажно, Народна банка Србије пружила значајну подршку брзом економском опоравку у Србији. Оцењено је да је захваљујући доброј позицији коју је имао пре избијања пандемије, као и правовременој и адекватној подршци економске политике, домаћи банкарски сектор остао отпоран на ризике.

Остварен дугогодишњи циљ – динарске обвезнице Србије данас укључене у реномиране индексе J.P. Morgan-а (30. 6. 2021)

Динарске обвезнице Републике Србије оригиналне рочности 7, 10 и 12,5 година J.P. Morgan је укључио у своје реномиране индексе, попут индекса GBI-EM Global Diversified, који представља, од стране међународних инвеститора, један од најчешће праћених индекса обвезница емитованих у локалним валутама земаља у развоју. То је резултат јачања домаћег макроекономског окружења у Србији и вишегодишњег залагања на пољу развоја домаћег финансијског тржишта.

Процењује се да је тренутно око 250 милијарди долара уложено у GBI-EM индексе J.P. Morgan-а.

Ово је успех на којем смо дуго радили и који показује какво поверење је Србија стекла у међународном окружењу. Поносни смо да је Србија достигла ниво развоја економије и тржишта, угледа у међународном инвестиционом окружењу да буде део групе земаља за коју ће сада знати готово сви светски угледни улагачи. Овим је потврђено и поверење страних инвеститора у одрживост економских показатеља српске економије, али и поверење у одрживост спровођења одговорних економских политика”, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Агенција Moody’s повећала кредитни рејтинг Србије (12. 3. 2021)

Рејтинг агенција Moody’s повећала је кредитни рејтинг Србије, уз оцену да је српска економија показала отпорност у условима пандемије и да има добре изгледе за привредни раст и у средњем року. Као кључне факторе отпорности и повољних економских изгледа, агенција је истакла ниску и стабилну инфлацију, релативну стабилност девизног курса, смањену спољну неравнотежу и пуну покривеност дефицита текућег рачуна приливима од страних директних инвестиција. Као факторе бољег рејтинга земље, агенција Moody’s  навела је и адекватан ниво девизних резерви Србије, повећану економску диверсификацију и смањене фискалне ризике. Политичка стабилност и успешно спровођење реформи, као и стабилан банкарски систем Србије такође су међу важним факторима који Србију приближавају инвестиционом рејтингу.

Увек ћемо урадити све да умањимо негативне ефекте из међународног окружења, колико год они били глобални и велики. Наш је задатак да наставимо да водимо одговорну и адекватну економску политику, која даје резултате и да стварамо услове за одржив раст и развој у чијем је центру човек и његово добро у XXI веку. Јер, ништа не почиње без људи и не завршава се без институција”, поручила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Новогодишња порука гувернера Јоргованке Табаковић

Кабинет гувернера