07.10.2021.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%.
Непромењене су остале и стопа на депозитне олакшице (0,10%) и стопа на кредитне олакшице (1,90%), али је предузета прва мера ка пооштравању монетарних услова – просечна репо стопа на јучерашњој реверзној репо аукцији повећана је за 13 базних поена, на 0,24%.
Доносећи овакве одлуке, Извршни одбор је имао у виду да је виши ниво инфлације у односу на почетак године, слично као и у другим земљама, у највећој мери последица ниске прошлогодишње базе и фактора на страни понуде, на које монетарна политика не може да утиче. Реч је пре свега о расту светских цена нафте и других примарних производа претходних месеци, што је, уз застоје у глобалним ланцима снабдевања, довело до виших трошковних притисака на светском и домаћем тржишту. Поред тога, на домаћем тржишту од априла израженије расту цене поврћа због суше, што је утицало на то да инфлација у августу износи 4,3% међугодишње. Да је реч о притисцима пре свега на страни понуде, показују и даље ниска и стабилна базна инфлација (1,8% међугодишње у августу), као и краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања, која се у случају финансијског сектора и привреде налазе око централне вредности циља.
Извршни одбор Народне банке Србије очекује да ће се међугодишња инфлација у наредних неколико месеци највероватније наћи на вишем нивоу него у августу и, слично ситуацији у осталим земљама у окружењу, изнад горње границе циљаног коридора, али да се, са ишчезавањем ефекта овогодишњег раста светских цена примарних производа и трошковних притисака у производњи и транспорту у другој половини наредне године, очекује повратак инфлације прво у циљни оквир, а затим и на ниво испод централне вредности циља.
Извршни одбор констатовао је да је Народна банка Србије, у складу с већ најављеном спремношћу да реагује и између два састанка Извршног одбора, започела прилагођавање монетарних услова текућим и очекиваним монетарним кретањима. Народна банка Србије је у периоду од претходног састанка имала проактиван приступ и предузела је неколико активности ка одржању монетарне стабилности:
На овај начин, ефективно су пооштрени монетарни услови, без промене референтне каматне стопе и коридора каматних стопа, а како је и најављено, користећи на прави начин флексибилност у спровођењу монетарне политике коју домаћи монетарни оквир пружа Народној банци Србије.
Народна банка Србије ће, као и до сада, наставити детаљно и пажљиво да прати целокупна кретања у домаћем и међународном окружењу, тако да ће и у наредном периоду бити спремна да, у случају потребе, настави да адекватно реагује свим расположивим инструментима монетарне политике, ради одржања монетарне и финансијске стабилности.
Разматрајући показатеље економске активности, Извршни одбор истиче да је премашивање преткризног нивоа већ у првом тромесечју ове године резултат истовременог раста и производног потенцијала, као и да је кретање доступних показатеља за треће тромесечје у складу с пројекцијом раста бруто домаћег производа од 6,5% у овој години, при чему постоји могућност да раст буде и већи. Позитивним трендовима нарочито доприносе ефекти претходно донетих мера монетарне и фискалне политике и по том основу очувано инвестиционо и потрошачко поверење, као и производни капацитети и радна места. У складу с тим, Извршни одбор очекује да ће на нивоу године највећи допринос расту бруто домаћег производа потећи од фиксних инвестиција и личне потрошње. Позитиван допринос очекује се и од нето извоза, захваљујући бржем расту извоза робе и услуга од увоза. У смеру поправљања екстерне позиције и надаље ће деловати раст извозних капацитета, подстакнут високим приливом страних директних инвестиција, као и очекивани глобални економски опоравак. Када је реч о привредном расту у средњем року, Извршни одбор је имао у виду да је пројекција Народне банке Србије недавно повећана са 4,0% на распон од 4% до 5%, с обзиром на најављене бројне инфраструктурне пројекте и њихове директне и индиректне ефекте на бруто домаћи производ.
Иако кретања у међународном окружењу још увек у највећој мери зависе од тока пандемије, убрзан опоравак светске привреде се наставља, захваљујући напретку у вакцинацији становништва и подршци економских политика водећих светских економија. Ризици за раст глобалне економије и даље су нови сојеви вируса, као и повремени застоји у ланцима снабдевања и неравнотеже на тржишту рада, јер повећавају трошкове производње. Показатељи привредне активности нашег најзначајнијег економског партнера, зоне евра, наставили су да се крећу у позитивној зони, подржани растом нових поруџбина у условима растуће тражње, упркос и даље присутним застојима у глобалним ланцима производње. Иако се не очекује да Европска централна банка повећа каматне стопе у скорије време, убрзање раста зоне евра, као и виша инфлација од почетка ове године, повећавају очекивања да би у децембру могла да разматра измене у програму куповине активе. Ни Систем федералних резерви највероватније неће повећати своје каматне стопе ове године, при чему за сада није извесно ни да ће се то догодити у наредној години. Ипак, у новембру би могла бити донета одлука о смањењу обима куповине активе од стране Система федералних резерви у оквиру програма квантитативних олакшица, што би могло да се одрази на нижи прилив капитала у земље у успону, укључујући и Србију, те је и по том основу потребна опрезност у вођењу монетарне политике. Извршни одбор је имао у виду и то да је кретање цена нафте и других примарних производа и даље у великој мери променљиво и да зависи од великог броја фактора понуде и тражње, као и да је њихов раст настављен и током септембра.
Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. новембра 2021.
Кабинет гувернера
