02.09.2021.
Према подацима Народне банке Србије, употреба најсавременијих облика плаћања у нашој земљи наставља да се повећава и у другом тромесечју 2021. године. О томе говори податак да је на крају другог тромесечја 2020. године уговорену услугу електронског банкарства имало 2.933.227 корисника (физичка и правна лица), а на крају другог тромесечја ове године – 3.308.616 корисника, што представља повећање од 12,80%. Раст броја корисника који су уговорили услугу мобилног банкарства још је већи – са 1.921.347 корисника на крају другог тромесечја 2020. године на 2.556.111 корисника на крају другог тромесечја 2021. године, што представља повећање од 33,04%. Повећање је приметно и у односу на прво тромесечје ове године – број корисника физичких и правних лица електронског банкарства већи је за 3,51%, a код мобилног банкарства раст износи 12,32%. Наведени раст већи је од пораста забележеног између претходна два тромесечја – четвртог тромесечја 2020. године и првог тромесечја ове године, будући да је у том периоду раст броја корисника електронског и мобилног банкарства износио 1%, односно 5%.
Употреба електронског и мобилног банкарства од стране физичких и правних лица такође је знатно порасла, посебно када је реч о мобилном банкарству, тако да је број трансакција извршених путем мобилног телефона за 39,13% већи него у другом тромесечју 2020. (пораст са 9.060.021 трансакције на 12.605.089 трансакција), а за 3,65% већи него у претходном тромесечју. Када је реч о електронском банкарству, у односу на друго тромесечје 2020. године, број извршених трансакција порастao je за 22,83% – са 33.656.918 трансакција на 41.340.660 трансакција, а у односу на прво тромесечје 2021. године за 15,15%.
На крају другог тромесечја ове године, укупан број платних картица износи 9.920.270 – за 8,80% више него у исто време 2020. године и 2,84% више у односу на стање на крају првог тромесечја ове године. Укупан број плаћања картицама наших грађана у трговинама у нашој земљи у другом тромесечју 2021. износи 89.710.736, што представља раст од 28,36% у односу на број плаћања извршених у истом тромесечју 2020. године. С друге стране, забележено је 4.998.789 плаћања картицама иностраних пружалаца платних услуга у нашим трговинама – чак за 112,21% више него током другог тромесечја 2020, што сведочи о опоравку туризма, односно расту доласка страних туриста у нашу земљу у поређењу с претходном годином.
У протеклом тромесечју банке су повећале и број банкомата, којих је на крају другог тромесечја укупно било 3.122, што је за 58 уређаја више него крајем марта 2021. и 168 више него у другом тромесечју прошле године. Проширење прихватне мреже за платне картице још је приметније код POS терминала, којих је корисницима на располагању 109.787, односно за 14.617 више него у истом тромесечју 2020. Чињеница да је POS терминала за чак 10.486 више него на крају првог тромесечја 2021. сведочи о наставку раста коришћења безготовинских видова плаћања. То показује да картична плаћања, захваљујући и бројним мерама које је предузела Народна банка Србије током претходних неколико година, постају све исплативија трговцима у нашој земљи, првенствено када је реч о плаћањима националном платном картицом DinaCard.
Захваљујући сарадњи с Банком Поштанска штедионица а.д. Београд, проширена је функционалност домаће платне картице, тако да клијенти ове банке могу својом DinaCard-PostCard картицом плаћати на рате, и то до шест месечних рата у свим објектима Maxi, Tempo, Shop&Go и MegaMaxi почев од 6. априла. Истом картицом, на тај начин, данас је могуће плаћати на рате у више од 40 продајних објеката и трговинских ланаца, као што су Idea, Roda, Mercator, Univerexport, DIS, Aman, Gigatron, Tehnomanija, WinWin и други.
Порастао је и број интернет продавница, којих има 2.492, што је за 11,70% више него крајем марта ове године, а чак за 77,37% више него на крају другог тромесечја 2020. Не смањује се ни популарност куповине робе и услуга преко интернета, те је тако број динарских плаћања (односно на сајтовима српских трговаца) износио више од 5,4 милиона, дакле за 70,99% више него у другом тромесечју 2020. године. Такође, вредност поменутих трансакција износила је преко 13,1 милијарду динара, што је за 80,32% више од вредности извршених плаћања у другом тромесечју 2020. Када је реч о трансакцијама у еврима и америчким доларима, раст броја плаћања нешто је скромнији – 30,83% односно 21,06%, док вредност плаћања бележи знатнији раст, те тако за евро износи 107,48%, а за долар 124,86%.
Расту употребе безготовинских плаћања у земљи допринео је раст коришћења инстант плаћања. Да је поверење корисника у IPS НБС систем све веће, показује просечан дневни број извршених плаћања за друго тромесечје 2021. године, који износи 117.739 – за 26,58% више него у првом тромесечју ове и за чак 75,56% више него у другом тромесечју претходне године. О динамици коришћења инстант плаћања сведочи и ново обарање дневног рекорда забележено 15. априла, када је реализовано 205.525 плаћања. Напомињемо да је ЈП „Пошта Србије” омогућило инстант плаћање накнада, такса и других трошкова у корист рачуна органа јавне управе на преко 4.000 шалтера широм земље. Тиме је направљен још један значајан корак ка смањењу коришћења папирних платних налога за извршавање плаћања, али и за доказивање плаћене услуге органу јавне управе, односно ка дигитализацији јавних услуга у нашој земљи. Како би се грађани и привреда могли информисати о инстант плаћањима и њиховим предностима и појединостима у вези са овим најсавременијим и најбржим обликом плаћања, Народна банка Србије покренула је интернет презентацију – IPS (Инстант плаћања Србије).
Доступност услуге плаћања рачуна/фактура скенирањем NBS IPS QR кôда у другом тромесечју додатно је проширена, након што су је још две банке ставиле на располагање својим клијентима. Реч је о услузи путем које корисници комуналних, телекомуникационих и свих других услуга могу лако и веома једноставно извршити плаћање скенирањем приказаног NBS IPS QR кôда на рачуну/фактури, без ручног укуцавања налога за плаћање. NBS IPS QR кôд већ користе предузећа која издају велики број месечних рачуна/фактура, као што су ЈП „Електропривреда Србије”, ЈКП „Инфостан технологије”, Телеком Србија а.д., Тelenor d.o.o., ЈКП „Информатика” Нови Сад, А1 Srbija d.o.o., SBB d.o.o., Merkur osiguranje a.d.o., DDOR Novi Sad, Uniqa osiguranje a.d.o. и други, а могу га користити и сви остали повериоци ако желе да својим дужницима поједноставе поступак плаћања. За ту сврху Народна банка Србије је на својој интернет презентацији омогућила техничку припрему (генерисање) NBS IPS QR кôда.
Графички преглед података у вези с пружањем платних услуга и издавањем електронског новца за друго тромесечје 2021. године можете пронаћи на интернет презентацији Народне банке Србије у делу за статистику платног система – Преглед података у вези са пружањем платних услуга и издавањем електронског новца за друго тромесечје 2021. године.
Сектор за платни систем
