04.08.2021.
Настављајући раст и у условима пандемије незапамћених размера, динарска штедња је у јулу премашила износ од 100 млрд. динара. Несметани континуирани раст како динарске, тако и девизне штедње, остварен је захваљујући очуваној макроекономској стабилности. Томе су допринеле правовремено донете мере монетарне и фискалне политике с циљем да се ублаже негативни ефекти кризе на грађaне и економију у целини. Поверење становништва у домаћу валуту резултирало је бржим растом динарске штедње у односу на девизну штедњу, већ девету годину заредом.
Динарска штедња је у претходних девет година повећана готово шест пута (раст од чак 81 млрд. динара) и половином 2021. године достигла је 99 млрд. динара. Нарочито интензиван раст остварен је у последње три године када је ова штедња повећана за преко 45 млрд. динара, што је готово половина укупног раста.
У истом периоду и девизна штедња бележи раст, иако нешто умеренији у поређењу са динарском штедњом - сa 8 млрд. евра (911 млрд. динара) с краја јуна 2012. године повећана је на 12 млрд. евра (1.425 млрд. динара) на крају јуна 2021. године.
Упркос пролонгираној здравственој кризи, адекватан одговор у виду пакета економских мера које су Народна банка Србије и Влада Републике Србије координисано донеле допринео је да Србија већ у првом тромесечју ове године достигне преткризни ниво економске активности. Истовремено, очуване су монетарна и финансијска стабилност, што је услов за јачање поверења у домаћи финансијски систем и домаћу валуту. То потврђују и ниска и стабилна инфлација, која је у првом делу ове године у просеку износила 2,3%, очувана вредност динара према евру, девизне резерве на високом нивоу од 14 млрд. евра крајем јуна и смањено учешће проблематичних кредита које је крајем маја износило 3,7%.
Добре макроекономске перформансе Србије потврдила је и рејтинг агенција Moody’s, која је повећала кредитни рејтинг Србије са Ba3 на Ba2, управо наводећи ниску и стабилну инфлацију, релативну стабилност девизног курса, смањење спољне неравнотеже и пуну покривеност дефицита текућег рачуна приливима страних директних инвестиција као главне аргументе.
Резултати редовне полугодишње анализе исплативости штедње, урађене за период од јуна 2012. до јуна 2021. године говоре у прилог чињеници да је исплативије штедети у домаћој валути, чему су допринели:
Анализа исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдила је да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2021. године добио преко 42.000 динара (358 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).
Орочавање депозита у динарима на годину дана (без занављања), у последњих девет година било је исплативије, и то у чак 98% посматраних годишњих потпериода. Тако би штедиша, који је од јуна 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио у јуну 2021. око 1.500 динара (13 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара. (Табела 2).
Динарска штедња орочена на три месеца је била исплативија од штедње у еврима у преко 87% посматраних тромесечних потпериода, а код орочавања штедње на две године, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења. Према томе, без обзира на период орочавања штедње (краткорочно или дугорочно) - у претходних девет година било је исплативије штедети у динарима.
И у наредном периоду, Народна банка Србије ће наставити да доприноси унапређењу процеса динаризације на тај начин што ће промовисати динарску штедњу истичући њену већу исплативости у односу на штедњу у еврима.
Кабинет гувернера
