12.07.2021.
Европска централна банка и Европска комисија препознале су да је Србија потврдила способност да економске последице пандемије сведе на минимум, а одговор Народне банке Србије на пандемију био је правовремен и снажан, оцењено је данас у Бриселу на редовном годишњем дијалогу земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, као и Европске комисије и Европске централне банке. Састанак је део економског и финансијског дијалога чији је циљ припрема Западног Балкана и Турске за приступање Европској унији. Српску делегацију предводила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, а у дијалогу је учествовао и Гојко Станивуковић, државни секретар у Министарству финансија.
На почетку састанка, гувернер Јоргованка Табаковић сагласила се са оценом европских званичника да је „утицај кризе изазване пандемијом вируса корона у Србији ублажен снажним основама из преткризног периода, чему су допринеле и прудентне политике које су вођене претходних година”. Као пример, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је стратешке активности на ширењу базе инвеститора и тржишта, што су и европски званичници препознали, оцењујући да је смањење робног извоза Србије ублажено распрострањеношћу оствареном у претходном периоду. „Упркос пандемији, нето приливом страних директних инвестиција и током прошле године обезбеђена је покривеност дефицита текућег рачуна од око 1,5 пута. Ово је шеста узастопна година у којој бележимо пуну покривеност дефицита најстабилнијим приливима, а пројектујемо наставак овог тренда и у годинама које следе”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић. Она је посебно нагласила важност стратешких одлука председника Александра Вучића, које су омогућиле и снажан одговор Србије на пандемију и брз економски опоравак.
„Одговорним вођењем економске политике у претходних девет година повећана је отпорност наше економије на различите негативне утицаје. Уз правовремене и обимне монетарне мере и фискалне подстицаје, и уз успешну стратегију вакцинације, то је кључно допринело да већ у првом тромесечју 2021. године наш бруто домаћи производ премаши преткризни ниво. Све заједно, уз наставак реформи и инвестиција, имаће за резултат да и ове године, као и прошле, Србија има једну од највећих стопа раста у Европи”, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Европска централна банка и Европска комисија оцениле су и да је, реагујући благовремено и снажно, Народна банка Србије пружила значајну подршку брзом економском опоравку у Србији. „Својим мерама Народна банка Србије доприносила је додатном расту ликвидности банака у периоду када је то било најпотребније. Обезбедили смо несметано функционисање финансијског система и још повољније услове финансирања привреде и грађана. Народна банка Србије је често била прво уточиште реакција којима смо подржали грађане, привреду и државу да финансијски лакше преброде ову кризу. Уз мере из области финансијског сектора, укључујући и омогућен мораторијум на отплату кредитних обавеза и кредите из гарантне шеме, повољни услови финансирања допринели су расту кредитне активности од око 10% међугодишње на крају 2020. године, што је и током пандемије доприносило равномерном опоравку потрошње и инвестиција”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Европска централна банка и Европска комисија констатовале су и да је инфлација остала ниска и стабилна, као што је то био случај и у претходних седам година. У 2020. години инфлација се кретала око доње границе дозвољеног одступања од циља (3 ± 1,5%), уз пројекцију да ће се у средњем року кретати око централне вредности циља Народне банке Србије. Истакнути су и значај очуване усидрености средњорочних инфлационих очекивања и током пандемије, стабилност девизног курса, као и адекватан ниво девизних резерви мерен различитим критеријумима.
Европска централна банка и Европска комисија оцениле су и да је, захваљујући доброј позицији коју је имао пре избијања пандемије, као и правовременој и адекватној подршци економске политике, домаћи банкарски сектор остао отпоран на ризике. На то указују и показатељи адекватности капитала и ликвидности, који су и током пандемије остали знатно изнад регулаторних минимума. Поред тога, оцењено је и да је криза изазвана пандемијом вируса корона потврдила значај свих претходно предузетих мера и активности на плану решавања питања проблематичних кредита, захваљујући којима је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима крајем 2020. године снижено на 3,7%, а на том нивоу било је и на крају маја 2021. године.
Констатован је и напредак који се остварује у процесу динаризације, и то у условима повећане неизвесности изазване пандемијом. Највећи напредак у претходној години дана забележен је код учешћа динарских кредита привреди, које је током претходних дијалога истицано као приоритет, а наводи се и даљи раст динарске штедње становништва. Тиме је у знатној мери испуњена препорука дата у оквиру прошлогодишњег дијалога – да се настави подршка већој употреби домаће валуте. Једине препоруке у оквиру овогодишњег дијалога из надлежности Народне банке Србије односе се на наставак примене снажног регулаторног оквира у финансијском сектору у складу с најбољом међународном праксом, као и наставак подршке процесу динаризације, укључујући промовисање инструмената заштите од девизног ризика.
Такође, подаци које Народна банка Србије, као један од важних произвођача званичне статистике у земљи, редовно доставља европским институцијама оцењени су као усклађени с методолошким захтевима Евростата и Европске централне банке.
Говорећи о мерама за наредни период, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да је пред свим учесницима дијалога богата реформска агенда, а Србија је своју агенду јасно дефинисала у Програму економских реформи. „Напретком сваке земље појединачно стварамо основе за још већи заједнички просперитет. Задатак Народне банке Србије јесте да останемо прва асоцијација за стабилност и поверење”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Обраћање гувернера Јоргованке Табаковић доступно је на линку.
Кабинет гувернера
