10.06.2021.

Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је пре свега имао у виду да се ефекти претходно донетих монетарних и фискалних мера могу очекивати и у наредном периоду и да ће по том основу услови финансирања привреде и грађана остати повољни, као и да ће расти њихов расположив доходак. Томе ће допринети и примена трећег пакета мера помоћи привреди и грађанима од око 4,3% бруто домаћег производа ове године.

Извршни одбор је истакао снажан раст бруто домаћег производа од почетка године и то што је он изнад очекивања, али и прелиминарних процена – према подацима Републичког завода за статистику, у првом тромесечју износио је 1,7% међугодишње, што је више од прелиминарне процене од 1,2%. Снажном расту највише су допринели грађевинарство и индустрија, посматрано с производне стране, односно фиксне инвестиције и нето извоз, посматрано с расходне стране. Изузетно високе међугодишње стопе раста индустријске производње (33,9%), извоза (73,2%) и увоза (63,6%) робе и показатеља услужних сектора у априлу делом одражавају ниску базу из априла 2020. године, када су економски ефекти пандемије у Србији и свету били највећи, али су и резултат наставка позитивних тенденција од почетка године, с обзиром на то да ови показатељи расту и у односу на претходни месец. Извршни одбор очекује да ће се раст економске активности наставити и у наредном периоду и да ће у великој мери бити резултат координираних мера монетарне и фискалне политике којима је очувано инвестиционо и потрошачко поверење и обезбеђен раст инвестиција у фиксне фондове и потрошње. Убрзаном опоравку доприноси и напредак у процесу имунизације становништва и његов утицај на поновно активирање многих делатности у оквиру услужног сектора. Извесно је да ће се екстерна тражња опоравити, уз даљи раст извоза, који ће наставити да буде географски и производно распрострањен. Све то ће, уз планирано повећање капиталних издатака државе усмерено ка реализацији инфраструктурних пројеката, обезбедити да раст бруто домаћег производа на нивоу године достигне 6%, уз могућност да стопа раста буде и већа.

Изостанак сезонски уобичајеног раста цена поврћа почетком године надокнађен је у априлу, што је, уз ефекат ниске базе код цена нафтних деривата, утицало на то да међугодишња инфлација у априлу износи 2,8%. Извршни одбор очекује нешто вишу стопу инфлације и у мају, при чему ће њен раст бити привремен и пре свега последица ниске базе из претходне године, првенствено код нафтних деривата, што је случај и у већини других земаља због прошлогодишњег снажног пада светске цене нафте услед пандемије. У исто време, ниска базна инфлација од 1,8% указује на одсуство знатнијих инфлаторних притисака са стране тражње, а њено стабилно кретање око тренутног нивоа Извршни одбор очекује и у наредном периоду. Важан фактор ниске и стабилне инфлације била je и остаће обезбеђена релативна стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, што потврђује кредибилитет монетарне политике.

Доносећи одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу, Извршни одбор је имао у виду да кретања у међународном окружењу још увек у највећој мери зависе од тока пандемије. Иако су изгледи за раст светске привреде бољи него што се очекивало, опоравак ће и даље бити неуједначен по земљама и у великој мери ће зависити од процеса вакцинације и подршке економских политика. Очекивано убрзање раста зоне евра и виша инфлација од почетка ове године за сада не утичу на одлуку Европске централне банке да смањи обим мера којима стимулише повољне услове финансирања, јер се фактори више инфлације оцењују привременим. Такође, Систем федералних резерви још увек не повећава своје каматне стопе, иако је брзина привредног опоравка, подстакнута изразито експанзивном фискалном политиком, довела до раста дугорочних инфлационих очекивања и каматних стопа. Бољи изгледи за раст светске привреде и најаве водећих централних банака да ће њихове каматне стопе остати ниске и у наредном периоду у извесној мери су ублажили неизвесност на међународном финансијском тржишту, па су услови финансирања за земље у успону и даље повољни. Неизвесност је и даље присутна на светском робном тржишту, пре свега на тржишту нафте, примарних пољопривредних производа и хране, али се ипак не очекује даљи знатнији раст цена ових производа.

Извршни одбор истиче да ће приоритет монетарне политике и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту. Народна банка Србије ће наставити да пажљиво прати кретања и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину економског опоравка и да у складу с тим прилагођава своје мере у интересу наше привреде и грађана.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. јула 2021.

Кабинет гувернера