10.09.2020.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,25%.
Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварене и очекиване ефекте претходно предузетих мера монетарне политике ради ублажавања негативних последица пандемије и подстицања привредног раста. Извршни одбор очекује да ће досадашње ублажавање монетарне политике, а пре свега смањење референтне каматне стопе за један процентни поен у односу на преткризни ниво, наставити да доприноси очувању повољних услова финансирања привреде и грађана и расту њиховог расположивог дохотка и у наредном периоду.
У складу са очекивањима Извршног одбора, економски опоравак наше привреде уследио је од маја и у већини производних и услужних сектора био је бржи од очекивања, тако да је, према процени Републичког завода за статистику, у првој половини године привредна активност у Србији била нижа за око 0,8% у односу на исти период претходне године, што је бољи исход од првобитно очекиваног.
Извршни одбор истиче да је таквом исходу допринело то што је Србија ову глобалну кризу дочекала у знатно повољнијој позицији у односу на претходне кризе. То је створило простор за доношење обимних монетарних и фискалних мера, као и за евентуалне будуће мере ако то буде потребно, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности и фискалне позиције државе. Извршни одбор очекује да ће започети опоравак бити настављен у наредном периоду и да ће већ наредне године бити престигнут преткризни ниво привредне активности.
Бржем опоравку домаће привреде требало би да допринесу и стимулативне мере Народне банке Србије, које, поред омогућеног продуженог застоја у отплати кредитних обавеза и обавеза по основу финансијског лизинга за два месеца, предузећима обезбеђују повољније услове финансирања у динарима у оквиру гарантне шеме Владе Републике Србије, а становништву олакшавају узимање стамбених кредита, као и отплату кредита и за остале намене. Извршни одбор је имао у виду и очекиване ефекте обимног пакета фискалних мера (у укупном износу од преко 12% бруто домаћег производа), којима је обезбеђена снажна подршка приватном сектору како би опоравак наше привреде од пандемије био што бржи.
Извршни одбор наглашава да је доношење поменутих подстицајних мера било могуће у условима очуване ниске и стабилне инфлације, чему су допринели, пре свега, обезбеђена релативна стабилност девизног курса и пуна снабдевеност тржишта робом и у условима кризе, као и усидрена инфлациона очекивања. Инфлација је у јулу износила 2% међугодишње, а према оцени Извршног одбора око тог нивоа наставиће да се креће и у наредним месецима. Постепено приближавање инфлације централној вредности циља очекује се у средњем року, чему би требало да допринесе опоравак тражње, подстакнут мерама монетарне и фискалне политике.
На глобалном нивоу, након знатног пада привредне активности током другог тромесечја изазваног пандемијом вируса корона, уследило је постепено ублажавање здравствених мера и започет је опоравак економске активности, који је у многим земљама био подстакнут и предузетим експанзивним мерама монетарне и фискалне политике. Иако кретања у међународном окружењу и даље карактерише висок степен неизвесности, показатељи економске активности од јуна указују на опоравак светске економије од кризе изазване пандемијом, а у појединим земљама, укључујући и нашег најзначајнијег трговинског партнера – зону евра, тај опоравак се за сада одвија изнад претходних очекивања. Кретања на међународном робном и финансијском тржишту и даље су волатилна, на шта се, поред неизвесности око тока пандемије, одражавају и економске тензије између САД и Кине.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. октобра.
Кабинет гувернера
