13.08.2020.

Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,25%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, пре свега, имао у виду остварене и очекиване ефекте већ предузетих мера монетарне политике ради ублажавања негативних последица пандемије и подстицања привредног раста. Динарске каматне стопе смањене су као резултат ублажавања монетарне политике, пре свега ниже референтне каматне стопе која је смањена за цео процентни поен у односу на ниво пре избијања пандемије. У амбијенту високе ликвидности банака, коју је Народна банка Србије, од почетка кризе, додатно подстакла путем монетарних операција, Извршни одбор очекује да ће претходно ублажавање монетарне политике наставити да доприноси очувању повољних услова финансирања привреде и грађана и расту њиховог расположивог дохотка. Бржем опоравку домаће привреде требало би да допринесу и стимулативне мере Народне банке Србије, које предузећима обезбеђују повољније услове финансирања у динарима у оквиру гарантне шеме Владе Републике Србије. Извршни одбор имао је у виду и очекиване ефекте обимног пакета фискалних мера (у укупном износу од преко 12% бруто домаћег производа), којима је обезбеђена снажна подршка приватном сектору, како би опоравак наше привреде од пандемије био што бржи.

Извршни одбор наглашава да је доношење поменутих подстицајних мера било могуће у условима обезбеђене ниске и стабилне инфлације. У складу са очекивањима Народне банке Србије, након ниског нивоа у априлу и мају, инфлација се у јуну вратила у границе циља и у јулу је износила 2,0% међугодишње. Такву динамику инфлације у највећој мери одредиле су цене воћа и поврћа, код којих је ефекат више базе из прошле године ишчезао с доласком нове пољопривредне сезоне, као и цене нафтних деривата, које су следиле динамику светске цене нафте, и по ком  основу су до маја јачали дезинфлаторни притисци, а од јуна слабе. Изостанак већих инфлаторних притисака потврђује и базна инфлација, која је и поред благог повећања у јулу, остала ниска и стабилна и износила 1,7% међугодишње. Усидрена на ниском нивоу остала су и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, чиме је потврђено поверење тржишних учесника у ценовну стабилност и у наредном периоду. Према оцени Извршног одбора, инфлација би требало да настави да се креће у доњој половини циљаног распона, ближе доњој граници циља и у наредним месецима, пре свега због ниже агрегатне тражње, као и нижих увозних цена. Постепено приближавање инфлације централној вредности циља очекује се у средњем року, чему би требало да допринесе опоравак тражње, подстакнут мерама монетарне и фискалне политике.

На одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу утицала су и кретања у међународном окружењу. Иако је након почетне фазе пандемије уследило постепено ублажавање здравствених мера и започет постепен опоравак економске активности на глобалном нивоу, и даље је присутан висок степен неизвесности на међународном робном и финансијском тржишту. Неизвесност се пре свега односи на ток пандемије на глобалном нивоу и брзину опоравка светске привреде у наредном периоду, а додатно је повећавају и економске тензије између САД и Кине. За Србију је посебно важан започет опоравак зоне евра, који би требало да буде подстакнут предузетим мерама Европске централне банке у правцу повећања ликвидности и пружања подршке повољним условима финансирања. Доносећи одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу, Извршни одбор је имао у виду и неизвесност на робном тржишту, пре свега у погледу кретања светских цена примарних производа, посебно цене нафте, која је и даље на нижем нивоу него прошле године, али се од маја бележи тренд њеног раста.

Извршни одбор је посебно истакао чињеницу да је Србија ову глобалну кризу дочекала у знатно повољнијој позицији него претходне кризе, што је створило простор за доношење постојећих обимних монетарних и фискалних мера, као и за евентуалне будуће мере уколико то буде потребно, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности, као и фискалне позиције државе. У складу са очекивањима Извршног одбора, економски опоравак наше привреде уследио је од маја, подстакнут предузетим мерама монетарне и фискалне политике, који је у већини производних и услужних сектора био бржи од очекивања. Извршни одбор очекује да ће започети опоравак бити настављен у наредном периоду, потпомогнут и постепеним опоравком екстерне тражње, на који упућују водећи показатељи економске активности у зони евра.

На данашњој седници, Извршни одбор је усвојио августовски Извештај о инфлацији, који ће бити објављен 19. августа. Поред нове пројекције инфлације и бруто домаћег производа Народне банке Србије, Извештај о инфлацији садржи детаљно образложене одлуке монетарне политике и макроекономска кретања која их опредељују.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. септембра.


Кабинет гувернера