09.04.2020.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да додатно снизи референтну каматну стопу на ниво од 1,5% како би умањио негативне ефекте вируса корона (Covid-19) на привредну активност и истовремено обезбедио одржавање инфлације у границама циља у средњем року. Одлуку о наставку ублажавања монетарне политике Извршни одбор је донео пре свега имајући у виду да показатељи из међународног окружења указују на то да су негативни ефекти вируса по глобални привредни раст већи од претходно процењених, што се одражава и на кретања на међународном робном и финансијском тржишту, као и на одлуке централних банака и влада земаља широм света.
Извршни одбор наглашава и да је Србија ову кризу дочекала у знатно повољнијој позицији, са стопом привредног раста од преко 4%, ниском и стабилном инфлацијом седму годину заредом, елиминисаном фискалном неравнотежом и знатно редукованом екстерном неравнотежом, као и девизним резервама земље на највишем нивоу од када се прате, што је отворило простор да се у периоду кризе повећа експанзивност монетарне и фискалне политике, а да се не угрози макроекономска стабилност.
Доносећи одлуку, Извршни одбор је имао у виду и претходно предузете мере монетарне политике ради ублажавања негативних ефеката ширења вируса корона – смањење референтне каматне стопе за 50 базних поена у марту, сужавање коридора основних каматних стопа, са ± 1,25 процентних поена на ± 1 процентни поен у односу на референтну каматну стопу, као и обезбеђење додатне ликвидности банкама кроз репо операције куповине динарских државних хартија од вредности и своп операције куповине девиза. Поред тога, координираном реакцијом Владе Републике Србије и Народне банке Србије обезбеђена је и директна подршка приватном сектору доношењем мораторијума на отплату кредита током ванредног стања у трајању од најмање 90 дана и пакета фискалне помоћи привреди и грађанима.
Извршни одбор наглашава да су мере монетарне и фискалне политике с циљем подршке привредном расту могуће у условима обезбеђене ниске и стабилне инфлације, која је, према последњим расположивим подацима, у фебруару износила 1,9% међугодишње. У наредном периоду, Извршни одбор процењује да ће инфлаторни притисци и даље бити ниски, уз нешто израженије ризике да би инфлација могла да буде и нижа у односу на фебруарску средњорочну пројекцију, пре свега по основу знатног пада цена нафте и ниже агрегатне тражње као последица пандемије, што ће делом бити ублажено предузетим мерама монетарне и фискалне политике.
Ширење вируса корона знатно је погоршало изгледе за глобални економски раст, због чега се у великој мери смањују пројекције привредног раста за ову годину и за све водеће економије света и за земље у успону. На смањену привредну активност утицао је отежан рад многих услужних делатности, застој, а у појединим случајевима и прекид у глобалним производним ланцима, као и пад потрошачког и пословног поверења. У таквим условима повећана је неизвесност на међународном финансијском тржишту, а инвеститори дају предност улагањима у сигурну активу, што је за последицу имало пад индекса на светским берзама и раст цене злата и државних хартија од вредности развијених земаља. Погоршање изгледа за глобални привредни раст одразило се и на пад цена примарних производа на светском тржишту, пре свега нафте.
Како би умањиле негативне ефекте кризе, бројне централне банке у свету реаговале су додатним ублажавањем својих монетарних политика. Тако је Систем федералних резерви смањио распон референтне каматне стопе готово на нулти ниво и најавио програм квантитативног попуштања који није ограничен ни временски ни по обиму, док је Европска централна банка, у условима референтне каматне стопе која се већ извесно време налази на нултом нивоу, повећала обим програма куповине активе. Поред тога, владе бројних земаља реаговале су обимним пакетима фискалне помоћи. Координиране акције монетарне и фискалне политике требало би да допринесу ублажавању негативних ефеката по привредни раст и задржавању повољних услова финансирања у новонасталој ситуацији.
Извршни одбор истиче да су подаци о кретању показатеља економске активности и изворима њеног финансирања на домаћем тржишту за прва два месеца били повољни, многи и изнад очекивања Народне банке Србије. Смањење привредне активности уследило је у другој половини марта, на шта су се, поред ниже екстерне тражње, одразили и отежани услови пословања у многим делатностима. Након пада у другом тромесечју, опоравак привредне активности требало би да уследи у наставку године, при чему ће брзина опоравка зависити од дужине трајања пандемије. Према оцени Извршног одбора, средњорочна перспектива економије и даље је повољна, а ублажавању негативних ефеката кризе по привредну активност у кратком року требало би да допринесу донете мере монетарне и фискалне политике.
Извршни одбор је истакао да ће пуна координација мера монетарне и фискалне политике бити настављена, што ће омогућити смањење евентуалних даљих негативних утицаја из међународног окружења и последица ширења вируса корона. Народна банка Србије ће и даље пажљиво пратити глобална кретања и њихове импликације на домаћу економију и инфлацију и благовремено реаговати како би очувала постигнуту ценовну и финансијску стабилност и допринела расту наше привреде на одрживим основама.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. маја.
Кабинет гувернера
