16.12.2019.
Извршни одбор Народне банке Србије, на седници одржаној 12. децембра 2019. године, усвојио je следеће одлуке које су објављене у „Службеном гласнику РС“, бр. 88/2019 од 13. децембра 2019. године:
Усвајањем ових подзаконских аката успостављају се нова правила за банке, која имају за циљ промену валутне структуре кредитирања у правцу што већег учешћа динарског кредитирања у укупно одобреним кредитима у Републици Србији и стварање амбијента којим се подстиче повољније финансирање привреде, а посебно малих и средњих предузећа, у динарима. На овај начин настављају се активности на динаризацији финансијског система које Народна банка Србије предузима са аспекта својих надлежности, а истовремено се умањују потенцијални ризици по стабилност финансијског система који могу проистећи из знатног учешћа девизно индексираних кредита и кредита у страној валути у билансима банака.
Новина коју доноси Одлука о измени и допунама Одлуке о адекватности капитала банке јесу подстицаји банкама за чисто динарско кредитирање (без уговорене валутне клаузуле) и све остале пласмане у динарима микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима. Наиме, за разлику од досадашњег решења који на исти начин третира све пласмане банке поменутим лицима без обзира на валуту, од сада ће динарски пласмани уживати повољнији регулаторни третман – банке ће издвајати мање капитала за покриће ризика по основу пласмана у динарима него по основу нединарских и девизно индексираних пласмана овим категоријама дужника. Наведени подстицаји представљају додатну меру у контексту обезбеђења повољнијих услова за кредитирање овог најпропулзивнијег дела привреде и генератора привредног раста сваке економије.
Додатна новина уведена поменутим прописом има за циљ да подстакне одобравање кредита у динарима увођењем мера којима се дестимулише одобравање нових, ненаменских и неинвестиционих, девизно индексираних кредита и кредита у страној валути привредним субјектима, предузетницима и пољопривредницима. Наиме, уведени су максимални проценти учешћа ових кредита, чије ће прекорачење представљати основ за одговарајуће умањење капитала банке (у периоду од 1. јула до 31. децембра 2020. године овај проценат износи 78%, затим се проценат снижава за 7 процентних поена сваке наредне године, тако да од 1. јануара 2024. године прихватљив проценат учешћа износи 50%). Поред постепености, наведену меру карактерише и одсуство било ког вида забране кредитирања, будући да и надаље не постоје препреке да банка одобри ненаменски и неинвестициони кредит са уговореном валутном клаузулом или кредит у страној валути било ком клијенту, ако након тога одржава одговарајући ниво капитала, тј. ако у сваком тренутку има довољно сопствених средстава за испуњење свих регулаторних захтева.
Такође, свеобухватан приступ Народне банке Србије питању девизно индексираног и девизног кредитирања резултирао је и унапређењем регулаторног оквира за управљање ризицима банке у овој области, те су Одлуком о изменама и допунама Одлуке о управљању ризицима банке прецизирани захтеви према банкама у наведеном смислу, чиме се успоставља превентивни оквир за успешно одолевање потенцијалним ризицима у банкарском сектору по основу нединарских изложености (потраживања) банака.
С обзиром на вишегодишњу устаљену праксу задуживања привредних субјеката у девизном знаку и потребу обезбеђивања адекватног нивоа динарских средстава из којих би банке пласирале кредите у динарима, интенција нових прописа јесте да се очекивани ефекти испољавају постепено, али континуирано. Мере су пажљиво одмерене на начин да се недвосмислено подстакне повећавање учешћа динарских кредита у укупним кредитима и реагује на знатно учешће девизно индексираних кредита и кредита у страној валути у укупним кредитима. Прописивањем четворогодишњег прелазног периода и одложене примене од 1. јула 2020. године (што је уједно крајњи рок за усклађивање унутрашњих аката), банкама је остављено довољно времена да своје пословање прилагоде новим прописима, док ће подстицај за динарско кредитирање и остале пласмане микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима банке моћи да користе већ од 1. јануара 2020. године.
Ове регулаторне новине још једна су у низу потврда континуираног настојања Народне банке Србије да, поступајући као одговоран регулатор и супервизор банкарског сектора, али пре свега као чувар финансијске стабилности, недвосмислено реагује на појаве које могу ту стабилност довести у питање, ако би се материјализовали одређени ризици својствени банкарском пословању. С тим у вези, Народна банка Србије је проценила да је погодан тренутак за превентивну и одмерену реакцију у овој области како би се тренутно знатно учешће кредита у динарима с валутном клаузулом и кредита у страној валути у билансима банака свело у одговарајуће оквире, уз истовремену пуну подршку динаризацији финансијског система Републике Србије и допринос стварању стимулативног амбијента за кредитирање малих и средњих предузећа.
Сектор за контролу пословања банака
