17.05.2019.
Монетарна политика Народне банке Србије и у 2018. била је адекватно вођена и у складу са остваривањем циљане стопе инфлације, оцењено је данас у Бриселу на редовном годишњем састанку земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, као и Европске комисије и Европске централне банке.
Састанак је део Економског и финансијског дијалога. Србију су на овом састанку представљали гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали.
Како је истакнуто, „инфлаторни притисци су ниски, а централна банка води монетарну политику у складу с постизањем циљане стопе инфлације”, што је и била препорука дата свим земљама у оквиру прошлогодишњег дијалога. Оцењено је да је Србија ову препоруку испунила у целости. Истиче се и висока капитализованост банкарског сектора и задовољавајућа ликвидност, а посебно се поздрављају значајни резултати Србије на плану смањења учешћа проблематичних кредита. Оцењено је да повољни услови кредитирања, захваљујући и мерама Народне банке Србије, доприносе расту кредитне и економске активности, као и да је раст кредитне активности и према сектору привреде и становништва – раст на здравим основама, с обзиром на то да је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима знатно смањено од средине 2015. Позитивно су оцењене и мере које је Народна банка Србије донела крајем 2018. а које се односе на необезбеђено ненаменско кредитирање становништва по дугим роковима отплате. Мере које су власти предузеле у оквиру Стратегије динаризације, усвојене 2012. и ажуриране крајем 2018, дају добре резултате. Напредак је видљив пре свега на страни депозита, што јесте кључно и за бржи напредак у процесу динаризације на страни кредита. Тиме је у знатној мери испуњена препорука дата у оквиру прошлогодишњег дијалога, а наставак подстицања употребе домаће валуте практично је и једина смерница договорена у овогодишњем дијалогу са Европском унијом која је у надлежности Народне банке Србије.
Гувернер Јоргованка Табаковић захвалила је европским званичницима и истакла да је чињеница да се инфлација у Србији налази на ниском нивоу дуже од пола деценије. „Такође, у Србији је забележен и огроман пад учешћа проблематичних кредита, а нашим мерама подржали смо двоцифрени раст кредитне активности ка привреди и становништву, а тиме и наш привредни раст.”
Укључивши се у тематску дискусију о структурним реформама које доприносе привлачењу страних директних инвестиција, Јоргованка Табаковић је истакла да је током последње четири године прилив страних директних инвестиција у Србију у просеку износио око 6% бруто домаћег производа, а да је прошле године достигао 8,2%. То значи пуну покривеност дефицита текућег рачуна страним директним инвестицијама и нижи ризик финансирања.
Поред тога, нагласила је и пројектну разноврсност инвестиција. „Више од половине инвестиција у Србију иде ка разменљивим секторима, а трећина укупног износа усмерена је у прерађивачку индустрију, у виду мањих пројеката у извозно оријентисане секторе. То стране директне инвестиције чини једним од важних фактора двоцифрених стопа раста извоза наше прерађивачке индустрије током последње четири године.” Да стране директне инвестиције доприносе распрострањености извоза, потврђује и Индекс диверсификације извоза Међународног монетарног фонда, према ком Србија заузима 12. место од 186 земаља.
Поред ниске инфлације, релативна стабилност девизног курса и резултати на фискалном плану и у многим другим областима, у оквиру програма стабилизације земље, кључни су фактори који подстичу прилив страних директних инвестиција. Гувернер Јоргованка Табаковић је оценила да је за привлачење инвестиција важна и политичка стабилност, коју Србија има. То је потврдила и рејтинг агенција Moody’s у годишњем извештају, који је објављен овог месеца, констатујући да се: „Србија недвосмислено налази на позицији изнад земаља са истим рејтингом у областима политичке стабилности и ефективности државне управе”.
Говорећи о активностима пред нама, гувернер Јоргованка Табаковић је истакла: „Верујем да је укључивање у инфраструктурне токове, најновије технолошке пројекте и иновације, у складу с потенцијалима, основа за раст Србије. То је уједно и основа за инвестирање. А наши потенцијали су и географски положај и радна снага. Свако ко нам у томе нуди партнерски однос, добродошао је. На нама је да обезбедимо макроекономску стабилност и једнак третман свим инвеститорима, јер ми немамо привилегију ни разлога да меримо било којим другим критеријумом, већ интересом наших грађана за бољи животни стандард и одрживи раст.”
Кабинет гувернера
