Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
09.04.2017.
Питања: Можете ли да ми разјасните да ли по Закону о девизном пословању фирме резиденти могу да буду гарант за кредите које узимају фирме нерезиденти? Интересује ме због „Агрокора“ и зависних предузећа у Србији. Имате ли податке да ли су неке од овдашњих компанија, које послују у оквиру концерна, биле гарант за зајмове које је узимала кровна фирма у Загребу? Да ли је то теоретски и по закону могуће?
Одговор: Чланом 23. Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС” бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012 и 139/2014) прописано је да резиденти правна лица могу нерезидентима одобравати финансијске зајмове под условом да је нерезидент – дужник по кредитном послу у већинском власништву резидента (став 1.) Под истим условом резиденти правна лица могу давати јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству (став 2.) Ове послове резидент – јавно предузеће и правно лице са државним капиталом или правно лице које је у процесу реструктурирања или приватизације може обављати само на основу сагласности Владе (став 3.) При обављању наведених кредитних послова са иностранством резидент правно лице дужно је да уговори и од нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате (став 4.). Одредба става 4. овог члана примењује се и на банку која одобрава кредит страном лицу или даје банкарску гаранцију, авале и друге облике јемства по кредитном послу између два нерезидента у иностранству (став 5.).
Имајући у виду наведене одредбе Закона о девизном пословању, резидент правно лице може дати јемство нерезиденту коме је одобрен зајам од стране другог нерезидента само под условом да је нерезидент коме је одобрен зајам у већинском власништву тог резидента, и да је од нерезидента прибавио инструменте обезбеђења наплате.
Поред тога, на основу истог члана Закона о девизном пословању, домаћа банка која одобри кредит нерезиденту у обавези је да прибави средства обезбеђења наплате од нерезидента. Као додатно обезбеђење, домаћа банка могла би евентуално да прибави и средство обезбеђења од резидента, али само од оног резидента који је већински власник нерезидента-дужника по кредиту узетом од домаће банке.
С тим у вези, није могуће да привредна друштва у Републици Србији која послују у оквиру концерна „Агрокор“ дају јемства за обавезе свог матичног привредног друштва, ни у Републици Хрватској, а ни домаћој банци која је Агрокору одобрила кредит.
Кабинет гувернера