Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Тихомиљ Марковић је рођен у Београду 17. јануара 1849. године у трговачкој породици. Завршио је Прву мушку гимназију у Београду 1868. године. Студирао је Правни факултет у Београду и Минхену. Након студија преузео је очеву радњу, а 1881. године изабран је за председника Београдске трговачке омладине и на том положају остао је до 25. марта 1884. године.
Од 1885. до 1901. године био је члан Управног одбора Народне банке. Указом краља Александра Обреновића 7. јуна 1902. године постављен је за гувернера Народне банке Краљевине Србије и ту дужност је обављао у два мандата све до 1912. године. Као гувернер тесно је сарађивао с државом у погледу стабилности динара у време Царинског рата и успешно је завршио преговоре с Владом око продужења Банчиних повластица, што је резултирало доношењем Закона о Народној банци 1908. године. Од 1912. па све до смрти 2. априла 1921. године био је члан Управног одбора Народне банке.
Од 1890. године бавио се адвокатуром и хуманитарним радом. Један је од оснивача Друштва „Свети Сава”, његов дугогодишњи благајник и потпредседник. Такође, учествовао је у оснивању и раду Друштва „Краљ Дечански” за глувонему децу и децу из Дома за сироту и напуштену децу. Управо због своје хуманитарне активности и због угледа који је уживао међу београдским трговцима, Никола Спасић га је својим тестаментом 1912. године одредио за управитеља своје задужбине.
