Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Ђорђе Вајферт је рођен у Панчеву, тада делу Хабзбуршке монархије, 15. јула 1850. године. Његова породица бавила се пиварством, а од 1873. године, након што је постао српски држављанин, развио је производњу пива у Београду, где је „Прва српска парна пивара Ђорђе Вајферт А.Д.” имала важну улогу у индустријализацији земље. Нарочито је био активан у истраживању рудних богатстава Србије, те је заслужан и за откривање бакарне руде у Бору 1903. године.
Био је члан Оснивачког и првог Управног одбора Народне банке (1884), гувернер у два мандата (од 1890. до 1902. године и од 1912. до 1926. године), а од 1926. доживотни почасни гувернер југословенске Народне банке све до смрти 12. јануара 1937. године.
Посебно је значајан његов рад у емисионом заводу током Првог светског рата, када је Народна банка своју делатност обављала у Марсељу у Француској. Иако је земља била под окупацијом, влада и краљ у избеглиштву, а Народна банка у сталним селидбама још од јула 1914. године, курс динара је за то време, упркос свим околностима, остао стабилан. По ослобођењу земље, после четири и по године изгнанства и више хиљада километара пређеног пута (Београд–Ниш–Крушевац–Скопље–Солун–Марсељ–Београд), Народна банка је затворила круг, вративши се 1919. године на старо место, у Београд, али у нову државу.
У новој држави Вајферт је као гувернер организовао послове око унификације валуте и преузимања мрежа филијала бивше Аустроугарске банке. Народна банка је била инструмент државе у оздрављењу националне валуте и спречавању берзанских шпекулација.