Потврђен Закон о Народној банци Србије.
Потврђени Статути Народне банке.
Указом краља Милана Алекса Спасић постављен за првог гувернера.
Банка закључила уговор са браћом Кумануди о закупу зграде на углу Кнез Михаилове и Дубровачке (сада краља Петра).
Народна банка отворила шалтере и започела редован рад.
Усељена зграда Народне банке у Улици дубровачкој (сада краља Петра)
Уплаћени капитал Народне банке износио је 7, 5 милиона динара у злату.
Народна банка отворила своје филијале у Скопљу и Битољу.
Након напуштања државне територије имовина Народне банке упловила у Марсејску луку.
Гувернер Ђорђе Вајферт преко Марсеја и Крфа, заједно са владом стигао у Београд и одржао први састанак са члановима Управе.
Закон о Народној банци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца којим је делатност емисионог завода проширена на читаву територију Краљевине.
Донесен Правилник о наплати провизија и трошкова.
Освећење новоизграђене зграде Завода за израду новчаница у Топчидеру
Немачке окупационе власти доносе уредбу о ликвидацији Народне банке Краљевине Југославије.
На окупираном подручју Србије отпочела са радом Српска народна банка.
Закон о измени Закона о Народној банци Краљевине Југославије којим је потврђен континуитет и утврђен нови назив – Народна банка Федеративне Народне Републике Југославије.
Закон о кредитним и другим банкарским пословима – прелаз на вишебанкарски систем.
Народна банка ФНРЈ постала Народна банка Југославије.
Закон о Народној банци Југославије и отпочињање процеса стварања народних банака република и аутономних покрајина.
Након сецесионистичких аката Словеније и Хрватске Народна банка пушта у оптицај новчанице за ванредне потребе земље.
Македонија изашла из јединственог финансијско-монетарног система СФРЈ.
Након проглашења Устава СР Југославије Народна банка је преименована у емисиону установу нове државе коју су чиниле Република Србија и Република Црна Гора.
Босна и Херцеговина изашла из јединственог финансијско-монетарног система СФРЈ.
Међународни монетарни фонд доноси одлуку о престанку сарадње са Југославијом услед престанка њеног постојања.
Закон о Народној банци којим она, као правни следбеник, преузима права и обавезе за територију СР Југославије.
Програм за заустављање хиперинфлације и стабилизацију динара гувернера Драгослава Аврамовића.
МФ признао конвертибилност динара у свим текућим трансакцијама са иностранством.
Народна банка Југославије наставила рад као Народна банка Србије.
Закон о Народној банци, поред гувернера утврђена су и два нова органа Монетарни одбор и Савет.
