Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Ризик промене девизног курса се јавља код свих привредника који имају валутну неусклађеност активе и пасиве у условима више или мање флуктуирајућег девизног курса. Због природе посла, ризик промене девизног курса највише је изражен код привредника који се баве спољнотрговинским пословањем.
За увозника – који има обавезу плаћања увоза у страној валути одређеног дана у будућности – ризик промене девизног курса значи ризик да домаћа валута ослаби, тако да на дан извршења своје девизне обавезе мора да исплати већи износ динара него што је планирао и забележи губитак. Истовремено, увозник би био на добитку уколико би домаћа валута ојачала, јер би у будућности с мање динара измиривао своју обавезу.
За извозника, супротно томе, јачање домаће валуте значи потенцијални губитак јер при размени девиза од извоза за домаћу валуту добија мањи износ динара, док слабљење домаће валуте за њега значи потенцијални добитак – при размени девиза од извоза добија се више динара.
Заједничко за увознике и извознике јесте то што, због ризика промене девизног курса, не знају унапред какав ће бити њихов крајњи финансијски резултат. Зато не могу унапред да у цену својих производа укалкулишу ризик промене курса, што им отежава планирање пословања. Према томе, основна функција заштите од ризика промене девизног курса јесте отклањање последица неизвесности у погледу кретања девизног курса у будућности.
За привреднике – увознике и извознике, конкретне предности уговарања заштите од ризика промене девизног курса су следеће:
Најбољи начин заштите од ризика промене девизног курса је потпуна усклађеност валутне структуре прилива и одлива новчаних токова предузећа, јер се тако елиминише девизни ризик из пословања (природно осигурање од ризика девизног курса или тзв. природни хеџинг).
Тај начин заштите од ризика промене девизног курса је најбољи зато што је бесплатан и искључиво везан за пословање самог предузећа. Међутим, мало је привредника који могу да обезбеде такву врсту заштите.
Привредници који не могу да обезбеде „природни хеџинг“ могу да користе инструменте заштите од девизног ризика у форми различитих уговора, који се заснивају на куповини или продаји валуте по унапред познатом курсу. Пошто је цена тих инструмената – уговора практично изведена из неког другог финансијског инструмента (курса валуте, каматних стопа, индекса и др.), они се називају финансијски деривати.
Основни деривати који се користе ради заштите од курсног ризика су:
Цена девизних форварда или свопова је најчешће рачунска категорија. Одређује се на основу текућег курса валуте која се купује/продаје и разлике каматних стопа на две валуте. Та формула полази од претпоставке уједначавања приноса две валуте у року уговора. Зато купци девиза, које носе нижу каматну стопу него нпр. динари, у будућности плаћају девизе по вишем терминском курсу од текућег (компензација приноса продавцу). Овакав термински курс не треба посматрати као предвиђање кретања курса у будућности, већ као рачунску категорију изведену из каматног диференцијала. Према једној од одабраних методологија, даје се калкулатор за израчунавање терминске цене за одређивање терминске цене појединих валутних парова, помоћу које је могуће одредити висину терминског курса у зависности од рочности трансакције и одабраних каматних стопа које се примењују.
Терминска куповина девиза за привредника значи додатне трошкове ако на датум извршења те трансакције текући курс буде нижи од уговореног терминског курса (пошто куповину девиза по текућем курсу на датум извршења може обавити јефтиније). Терминска продаја девиза за привредника значи да се одриче потенцијалне екстра добити ако на датум извршења те трансакције текући курс буде виши од уговореног терминског курса (пошто се за продају девиза на тржишту по текућем курсу може добити више динара).
Оба случаја представљају опортунитетни трошак терминске купопродаје девиза, који треба посматрати као малу цену коју предузеће евентуално плаћа ради куповине извесности, односно ради сигурности и одговорности према себи, акционарима и запосленима.
За привредника који жели да се заштити од кретања курса у једном смеру, али пре свега не намерава да се одрекне потенцијалне добити ако би се курс кретао у супротном смеру, препоручује се куповина адекватних опција.
При закључивању уговора о терминској куповини девиза привредници треба да обрате пажњу какви форварди им се тачно нуде. На нашем тржишту банке често нуде тзв. покривене форварде, по којима се уплата целе или дела динарске противвредности тражи унапред, при чему купљену валуту привредник добија на жељени датум у будућности. На тај начин банке се штите од кредитног ризика – ризика да привредник не изврши своју обавезу у будућности, али заузврат нуде повољнију терминску цену. Који форвард ће привреднику бити повољнији зависи од тога да ли тренутно располаже динарима за терминску куповину девиза, да ли се и у ком износу на динарски депозит плаћа камата и каматних стопа које се користе при обрачуну терминског курса, као методологије обрачуна тог курса. Ради поређења исплативности класичне форвард куповине девиза и покривене форвард куповине девиза, дајемо калкулатор за поређење цена терминских уговора о куповини девиза .
У овом случају, предузеће има могућност закључивања валутних свопова у коме би привредник у првом краку продао девизе за динаре, а после истека одређеног времена те девизе би, по терминском курсу, откупио. На тај начин привредник отклања ризик промене девизног курса у свом пословању и добија основу за калкулацију цене свог производа. Пример валутних свопова може се наћи у публикацији Финансијски деривати.
Наводимо списак банака које на домаћем тржишту нуде одређене инструменте заштите од ризика промене девизног курса, са веб-линковима за њихове интернет странице, на којима се презентују ближи услови закључивања и обављања ових трансакција.
