Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
У складу са Стратегијом за увођење Базел III стандарда у Србији (Стратегија), коју је 17. децембра 2013. године усвојио Извршни одбор Народне банке Србије спроведена је анализа усклађености домаћег регулаторног оквира са стандардима наведеним у документима Базелског комитета за супервизију банака (BCBS) – A global regulatory framework for more resilient banks and banking systems – revised version, International framework for liquidity risk measurement, standards and monitoring и Basel III: The Liquidity Coverage Ratio and liquidity risk monitoring tools.
Поред наведених аката, фокус је у највећој мери био на правним актима Европске уније којим се уводе Базел III стандарди и који, у односу на базелске документе, имају додатну димензију техничке детаљности - Regulation (EU) No 575/2013 of the European Parliament and of the Council of 26 June 2013 on prudential requirements for credit institutions and investment firms and amending Regulation (EU) No 648/2012 (Уредба) и Directive 2013/36/EU of the European Parliament and of the Council of 26 June 2013 on access to the activity of credit institutions and the prudential supervision of credit institutions and investment firms, amending Directive 2002/87/EC and repealing Directives 2006/48/EC and 2006/49/EC (Директива).
Предмет анализе биле су следеће области обухваћене Базел III (укључујући Базел II и Базел 2,5) стандардима:
Акти домаће регулативе који су поређени са наведеним међународним стандардима и прописима су:
Наведеном анализом идентификованo је да се важећа регулатива у Републици Србији разликује у односу на прописе Европске уније којима се уводе Базел III, и то у већој мери у деловима који се односе на захтеве у погледу регулаторног капитала, капиталне захтеве за тржишне ризике и показатеље ликвидности, док мање разлике постоје у деловима прописа који се односе на капиталне захтеве за кредитни ризик и за оперативни ризик. Такође, констатовано је да је неопходно усаглашавање регулаторног оквира Републике Србије у вези са секјуритизацијом, показатељем левериџа као и заштитним слојевима капитала, с обзиром да домаћа регулатива не прописује наведене појмове.