Базел II

Стуб 1 уводи новине у капитални оквир усклађујући минималне капиталне захтеве банке са обимом и врстом њеног пословања и природом ризика који из њега произлазе. Стуб 1 обухвата минималне капиталне захтеве за три врсте ризика: кредитни, тржишни и оперативни ризик. Најзначајније новине Стуба 1, у поређењу с Базелом I и његовим допунама, односе се на третман кредитног ризика и увођење капиталног захтева за оперативни ризик, док је третман тржишног ризика остао непромењен.

Прво, Базел II банкама омогућава софистицираније приступе за израчунавање капиталних захтева за кредитни ризик узимајући у обзир специфичности сваке банке. Постоје два основна приступа, а банкама је остављена могућност да одаберу онај који је најприменљивији за њих.

Банке које имају мањи обим пословања и једноставније контролне структуре опредељују се првенствено за коришћење стандардизованог приступа. Према том приступу, за процену кредитног квалитета дужника банка користи агенције за екстерни кредитни рејтинг које су за то добиле претходну сагласност супервизора.

Банке које су ангажоване у сложенијим активностима с развијенијим системом управљања ризицима, а развиле су напредне системе за мерење ризика, могу, уз претходну сагласност супервизора, да одаберу једну од две варијанте за израчунавање капиталних захтева за кредитни ризик које су засноване на приступу интерних рејтинга („IRB”):

• Основни приступ заснован на интерном рејтингу (FIRB): банке користе сопствене процене вероватноће неизмирења обавеза (PD), док процене осталих параметара – компоненти ризика (LGD – губитак по основу неизмирења обавеза, EAD – изложеност у тренутку неизмирења обавеза и M – ефективна рочност) одређује супервизор.
• Напредни приступ заснован на интерном рејтингу (AIRB): банке користе сопствене процене за све компоненте ризика, као и факторе конверзије.

Друго, нови оквир уводи капитални захтев за оперативни ризик, као ризик од губитка због пропуста у раду запослених, неадекватних процедура и процеса у банци, неадекватног управљања информационим и другим системима у банци, као и због настанка непредвидивих екстерних догађаја. Банке имају на располагању три приступа за израчунавање капиталних захтева за оперативни ризик (BIA – приступ основног индикатора, SA – стандардизовани приступ и AMA – напредни приступ). Избор конкретног приступа зависиће од обима и врсте пословања банке, као и од квалитета и софистицираности њеног система управљања ризицима.

Стуб 1 стандарда Базела II примењује се у Србији по основу Одлуке о адекватности капитала банке („Службени гласник РС“, бр. 46/2011).

Стуб 2 уводи нов приступ управљању ризицима и процени адекватности капитала банака и указује на неопходност примене ефикасне супервизије чији је акценат на анализи процеса интерне процене адекватности капитала банке.

Банке су у обавези да врше процену адекватности капитала за покриће свих ризика којима су у свом пословању изложене, укључујући и ризике који нису (у потпуности) обухваћени Стубом 1. Супервизор треба да анализира и процени адекватност тог интерног процеса банке како би одредио да ли руководство банке примењује разбориту процену свих ризика и да ли је банка обезбедила адекватан износ капитала у односу на обим и врсту својих пословних активности.

Четири принципа Стуба 2

Процес супервизије заснива се на следећа четири принципа чији је циљ унапређење интерних система управљања ризицима и контроле:

• Процес интерне процене адекватности капитала (ICAAP): банке треба да врше континуирану интерну процену адекватности капитала у складу са својим ризичним профилом и да на основу њега одређују стратегију одржавања потребног нивоа капитала.
• Процес супервизије (Supervisory Review and Evaluation Process – SREP): супервизори треба да процењују ICАAP и стратегију банака, као и њихову способност да надгледају и осигурају усаглашеност с регулаторним показатељима капитала. Уколико нису задовољни резултатима тог процеса, супервизори треба да предузимају адекватне корективне мере.
• Капитал изнад минималног нивоа: једна од новина Базела II јесте захтев и очекивање супервизора да банке поседују капитал изнад минималног нивоа (дефинисаног Стубом 1), који на прави начин одражава сложеност пословних активности банке и довољан је за покриће свих ризика који из тих активности произлазе.
• Интервенције супервизора: супервизори би требало да интервенишу у раном стадијуму како би се спречило да капитал падне испод минималног нивоа потребног да подржи ризике којима је банка изложена, као и да захтевају брзу реакцију уколико капитал није на прописаном нивоу.

Стуб 3 поспешује јачање тржишне дисциплине путем захтева за објављивање релевантних информација.

Циљ је да се другим учесницима омогући да приступе кључним информацијама о учесницима на финансијском тржишту као што су информације које се односе на: оквир примене, капитал, изложености ризицима, процес управљања ризицима и, на крају, на саму адекватност капитала одређене банке или друге институције у финансијском сектору. На тај начин, сви учесници на финансијском тржишту имају прилику да изврше сопствену анализу пословања банке, управљања ризицима којима је банка у свом пословању изложена, као и адекватности капитала банке.

Ослањање на интерне методологије банака и пружање дискреционих права банкама, посебно у оквиру Стуба 1, условљава посебан значај обелодањивања релевантних информација. Развој тржишне дисциплине учесника на финансијском тржишту, у складу са Стубом 3, доприноси сигурности и стабилности банкарског сектора и финансијског система.

Стуб 3 стандарда Базела II примењује се у Србији по основу Одлуке о објављивању података и информација банке („Службени гласник РС“, бр. 45/2011).

Нова регулатива заснована на Базел II стандардима – резиме одлука