Обавезна резерва

Обавезна резерва представља износ средства које су банке у обавези да положе на рачуне које је централна банка прописала за ову намену.

Обавезна резерва је инструмент монетарне политике који централна банка користи у мањем или већем обиму, у зависности од услова конкретног финансијског система.

Степен рестриктивности монетарне политике применом овог инструмента одређен је стопом обавезне резерве, која може бити јединствена или диференцирана, као и базом на коју се стопа примењује. У том смислу, обавезнa резервa се може примењивати на укупне депозите, на део депозита, или се могу укључити и категорије по основу других обавеза, као што су обавезе по кредитима и средствима прибављеним емисијом хартија од вредности.

Променама стопа обавезне резерве утиче се на смањење или проширење кредитног потенцијала пословних банака и повлачење, односно креирање ликвидности банака. У тржишним привредама стопа обавезне резерве има већи значај као инструмент кредитног регулисања, а мањи као инструмент регулисања ликвидности банака.

Народна банка Србије обавезну резерву користи као помоћни инструмент, тј. онда када су исцрпљени ефекти осталих тржишних мера монетарног регулисања. Одлуку о висини стопа, као и основици за обрачун обавезне резерве, доноси Извршни одбор Народне банке Србије.

 

Издвајање обавезне резерве

У динарима У девизама
  • износ обрачунат применом стопе (5%) на динарске изворе до две године,
  • 38% износа обрачунатог применом стопе на девизне изворе до две године, у динарској противвредности,
  • 30% износа обрачунатог применом стопе на девизне изворе преко две године, у динарској противвредности;
  • 62% износа обрачунатог применом стопе на девизне изворе до две године,
  • 70% износа обрачунатог применом стопе на девизне изворе преко две године;

 

Актуелне стопе обавезне резерве

  До две године Преко две године
У динарима 5% 0%
У девизама 20% 13%
У девизама – на динарске обавезе индексиране девизном клаузулом 100% 100%

 

  • Према Одлуци о обавезној резерви банака код Народне банке Србије, oсновицу за обрачун обавезне резерве чине просечна дневна књиговодствена стања обавеза из претходног календарског месеца, чији су основ:

    • динарски депозити, кредити, хартије од вредности и друге динарске обавезе, укључујући и делове динарских депозита примљених по пословима које банка обавља у име и за рачун трећих лица, а који прелазе износе пласмана које је банка дала из тих депозита, осим динарских обавеза индексираних девизном клаузулом;
    • девизни депозити, кредити, хартије од вредности и друге девизне обавезе, као и депозити, кредити и друга девизна средства примљена из иностранства по пословима које банка обавља у име и за рачун трећих лица, укључујући и динарске обавезе индексиране девизном клаузулом.

    Изузетно, банке не обрачунавају обавезну резерву на износ:

    • обавеза према Народној банци Србије;
    • обавеза према банкама које издвајају обавезну резерву код Народне банке Србије;
    • субординираних обавеза које су укључене у обрачун допунског капитала банке у складу са одлуком Народне банке Србије којом се уређује адекватност капитала банке;
    • динарских и девизних обавеза по основу средстава која банке примају од међународних финансијских организација, влада и финансијских институција чији су оснивачи стране државе, односно међународне финансијске организације, и то посредством државе као главног дужника односно власника тих средстава, или непосредно, уз услов да при репласирању тих средстава каматне марже буду ниже од просечних каматних маржи на кредите које банка одобрава из осталих извора средстава.

    Ради очувања и јачања стабилности финансијског система Републике Србије, Извршни одбор Народне банке Србије може да одлучи да банка у одређеном периоду не обрачунава обавезну резерву на укупне обавезе или на део обавеза банке, и то нарочито у случају реструктурирања банке у складу са законом којим се уређују банке и/или када се оцени да банка има проблеме с ликвидношћу.

    Просечно дневно књиговодствено стање девизних обавеза, као и динарских обавеза индексираних девизном клаузулом, које чине део девизне основице изражава се у еврима, с тим што се за сваки дан средства деноминована у другим валутама – укључујући и динаре, прерачунавају у евре применом званичних средњих курсева динара Народне банке Србије за одговарајуће валуте.

    Обрачун обавезне резерве банке врше једанпут месечно, 17. у месецу, односно радног дана који му претходи уколико је 17. у месецу нерадни дан.

  • Обрачун обавезне резерве се врши применом одговарајућих стопа на износ просечног дневног књиговодственог стања динарских и девизних обавеза које чине основицу за обрачун обавезне резерве у претходном календарском месецу, при чему се узимају у обзир сви дани у том месецу.

    Обавезна резерва на динарске изворе се обрачунава по стопи од:

    • 5% – на део динарске основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу до две године;
    • 0% – на део динарске основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу преко две године.

    Применом ових стопа добија се обрачуната обавезна резерва у динарима.

    Обавезна резерва на девизне изворе се обрачунава по стопи од:

    • 20% – на део девизне основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу до две године, а изузетно по стопи од 100% на део девизне основице коју чине динарске обавезе индексирене девизном клаузулом са уговореном рочношћу до две године;
    • 13% – на део девизне основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу преко две године, а изузетно по стопи од 100% на део девизне основице коју чине динарске обавезе индексиране девизном клаузулом са уговореном рочношћу преко две године.

    Применом ових стопа добија се обрачуната обавезна резерва у еврима.

  • Обрачуната динарска обавезна резерва је шира категорија од обрачунате обавезне резерве у динарима, а чини је збир:

    • обрачунате обавезне резерве у динарима;
    • 38% динарске противвредности обавезне резерве у еврима обрачунате на део девизне основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу до две године;
    • 30% динарске противвредности обавезне резерве у еврима обрачунате на део девизне основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу преко две године.

    Обрачуната динарска обавезна резерва се издваја у динарима.

    Обрачуната девизна обавезна резерва је ужа категорија од обрачунате обавезне резерве у еврима, а чини је:

    • 62% обавезне резерве у еврима обрачунате на део девизне основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу до две године;
    • 70% обавезне резерве у еврима обрачунате на део девизне основице коју чине обавезе са уговореном рочношћу преко две године.

    Обрачуната девизна обавезна резерва издваја се у еврима, с тим да банке код којих би, због издвајања девизне обавезне резерве у еврима, показатељ девизног ризика био већи од оног који је прописан одлуком Народне банке Србије којом се уређује адекватност капитала банке, могу девизну обавезну резерву издвајати и у америчким доларима.

  • Обрачунски период траје од 18. у месецу до 17. у наредном месецу.

    У обрачунском периоду банке су дужне да одржавају просечно дневно стање издвојене динарске, односно девизне обавезне резерве у висини обрачунате динарске, односно девизне обавезне резерве, с тим да дневно стање издвојене динарске односно девизне обавезне резерве може бити веће или мање од обрачунате обавезне резерве. За израчунавање просечног дневног стања издвојене динарске, односно девизне обавезне резерве узимају се у обзир сви дани у обрачунском периоду.

    До маја 2008. године, обрачунски период трајао је од 11. у месецу до 10. у наредном месецу. С обзиром на то да је крај обрачунског периода коинцидирао с датумом наплате ПДВ-а, од маја 2008. године примењен је нови период издвајања обавезне резерве.

  • Народна банка Србије плаћа банкама камату на износ оствареног просечног дневног стања издвојене динарске обавезне резерве у обрачунском периоду до нивоа који не прелази износ обрачунате динарске обавезне резерве. Камата се обрачунава и плаћа по каматној стопи у висини 0,10% на годишњем нивоу, и то другог радног дана по истеку обрачунског периода.

    Изузетно, ради ублажавања економских последица насталих услед пандемије болести COVID-19, Народна банка Србије на део ових средстава, уколико су испуњени услови прописани одлуком којом се утврђују каматне стопе које Народна банка примењује у поступку спровођења монетарне политике – плаћа банкама камату по каматној стопи у висини 0,60% на годишњем нивоу (0,10%+0,50 процентних поена).

    • у висини референтне каматне стопе увећане за 5 процентних поена на износ разлике између обрачунатог износа и оствареног просечног дневног стања издвојене динарске обавезне резерве и на износ разлике између прописаног и обрачунатог износа динарске обавезне резерве;
    • у висини тромесечног EURIBOR-a, који важи на дан обрачуна камате, увећаног за 5 процентних поена на износ разлике између обрачунатог износа и оствареног просечног дневног стања издвојене девизне обавезне резерве и на износ разлике између прописаног и обрачунатог износа девизне обавезне резерве;
    • у висини тромесечног EURIBOR-a, који важи на дан обрачуна камате, увећаног за 5 процентних поена на износ позитивне разлике између оствареног просечног дневног стања издвојене девизне обавезне резерве и обрачунатог износа девизне обавезне резерве.

    Народна банка Србије обрачунава камату до краја месеца за претходни обрачунски период, а наплаћује до 8. у наредном месецу. Камата по основу обавезне резерве обрачунава се и плаћа, односно наплаћује у валути у којој се врши издвајање обавезне резерве, тј. у динарима и еврима.

    Каматне стопе по основу обавезне резерве у периоду од јануара 2005. године.