Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године, ступио је на снагу 2. јуна 2004, након његове ратификације од стране свих држава сукцесора (Хрватска је последња извршила ратификацију марта 2004). Саставни део Споразума је и Анекс Ц, који регулише питања поделе финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ, у коме је одређено да припадајући део СРЈ износи 38%.
У циљу спровођења Анекса Ц, од дана потписивања Споразума закључно са децембром 2014. године, одржано је 19 састанака Комитета за расподелу финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ, у чијем раду су учествовали представници свих држава сукцесора. Комитет је постигао значајне резултате у погледу имплементације Анекса Ц и поделе имовине бивше СФРЈ.
У оквиру решавања питања поделе блокираних девизних средстава Народне банке бивше СФРЈ на рачунима код страних банака, а у складу с иницијативом Администрације САД, априла 2003. реализована је подела девизних средстава од око 237 милиона САД долара на рачунима у америчким банкама према процентима наведеним у Споразуму.
Поводом решавања односа из клириншког периода пословања постигнут је договор којим је регулисан клириншки дуг Руске Федерације према бившим југословенским републикама у укупном износу од око 1,3 милијарде клириншких долара. Мултилатерални Меморандум између Владе Руске Федерације и влада држава сукцесора бивше СФРЈ о регулисању међусобних финансијских потраживања по обрачунима везаним за робни промет између бивше СФРЈ и бившег СССР-а потписан је 17. септембра 2003. године. Билатерални споразум којим је регулисана обавеза Руске Федерације према Републици Србији од 288,8 милиона САД долара потписан је 27. априла 2007. и у потпуности је реализован.
Представници држава сукцесора одлучили су да се механизам и методологија поделе монетарног злата у BIS-у, Базел, примене и на поделу преосталог монетарног злата Народне банке бивше СФРЈ у складу с процентима предвиђеним Споразумом, о чему је постигнута сагласност маја 2005.
У јулу 2005. сукцесори су постигли договор о подели девизних средстава у износу од око 221 милион САД долара замрзнутих на рачунима Народне банке бивше СФРЈ код банака у иностранству (осим у САД, где су средства деблокирана и подељена 2003). Расподела наведених средстава међу државама сукцесорима такође је извршена применом процената из Споразума о питањима сукцесије.
Постигнут је и значајан споразум о регулисању обавеза по нераздуженим гаранцијама које је издао Војни сервис Народне банке бивше СФРЈ. У складу с постигнутим договором, потенцијалне обавезе по тим гаранцијама преузимају конкретна предузећа са територије свих држава сукцесора која су крајњи корисници средстава по пословима за које су поједине гаранције издате.
У фебруару 2006. године постигнут је споразум о подели акцијског капитала бивше СФРЈ у Јубмес банци а.д. Београд у складу са процентима из Споразума о питањима сукцесије.
После 10. јула 2006. године, када је потписан Споразум о регулисању чланства у међународним финансијским организацијама и разграничењу финансијских права и обавеза између Републике Србије и Републике Црне Горе, подела неалоцираних финансијских права и обавеза између две државе реализује се у складу са чланом 2. овог Споразума, према коме Републици Србији припада 94,12%, а Црној Гори 5,88%. Уколико се наведена подела примени на проценат СРЈ од 38% утврђен Споразумом о питањима сукцесије, приликом поделе финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ из Анекса Ц, Републици Србији припада 35,7656%, а Црној Гори 2,2344%.
Потраживање на клириншким рачунима албанских банака код Народне банке бивше СФРЈ у износу од 23,8 милиона САД долара подељено је у оквиру Комитета за расподелу финансијске активе и пасиве у складу са процентима из Анекса Ц Споразума о питањима сукцесије, што је потврђено потписивањем мултилатералног Меморандума између Републике Албаније и држава бивше СФРЈ 14. децембра 2010. године. Билатерални Споразум између Републике Србије и Републике Албаније за регулисање албанског дуга из клириншког периода пословања у износу од 8,5 милиона САД долара закључен је 31. марта 2011. године, који албанска страна редовно сервисира.
На наредним састанцима Комитета очекује се разматрање преосталих питања у вези са поделом финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ.