Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Мисија ММФ-а, са г. Албертом Јегером на челу, која је посетила Србију од 17. до 24. септембра, анализирала је економску ситуацију и будућа кретања. На крају боравка мисије, г. Јегер је издао следеће саопштење данас у Београду:
„Економија и даље бележи снажан раст, а инфлација се смањује; с друге стране, спољни дефицити знатно расту, а глобална финансијска ситуација се погоршава. За обезбеђивање макроекономске стабилности и управљање растућим ризицима потребни су знатан ребаланс буџета за 2008. и много рестриктивнији буџет за 2009. годину. Тежак избор се мора направити.
Импресивни економски раст Србије и даље је неуравнотежен. Инфлација се смањује и очекује се да 2008–09. године економски раст остане на нивоу од 6 до 7%, али економија наставља прекомерно да троши, извозна база је и даље мала, спољни приватни дуг је у порасту, а дефицит текућег рачуна платног биланса премашиће 18% БДП-а у 2008. години. Србија у целини годишње троши 500 милијарди динара више него што заради и због тога се задужује у иностранству. Прекомерни издаци углавном се односе на потрошњу уместо на инвестиције, а раст подстичу куповина, банкарство и телекомуникационе услуге.
Економски циљеви Владе указују на њену одлучност да постигне снажан раст, ниску инфлацију и истовремено спољну стабилност. Међутим, да би се то постигло, потребно је да Влада спроведе свеобухватну стратегију економске реформе и много чвршћу фискалну политику. Приватизација, реструктурирање предузећа и снижавање трошкова пословања и даље су кључни за јачање понуде српске економије. Снажнија ЕУ и регионална интеграција, као и развој јавне инфраструктуре, треба да помогну развоју трговине и привуку прилив инвестиција.
Ребаланс буџета за 2008. годину представља прву прилику за изградњу фискалног кредибилитета, после повећања фискалних дефицита у последње две године, те је не треба пропустити. Међутим, значајно повећање пензија створиће још већи буџетски дефицит, који ће се, нажалост, одразити на смањење капиталне потрошње.
Остале разматране иницијативе могле би знатно да подстакну фискални дефицит у 2009, укључујући (и) повећање просечне пензије на ниво од 70% просечне зараде; (ии) повећање јавних улагања на одабраним друмским и железничким пројектима; и (иии) разна смањења пореза. Пун ефекат тих обећања могао би фискалном дефициту додати до 5% БДП-а.
Јасно је да се мора направити тежак избор, јер ове иницијативе – ма колико биле пожељне – не могу све да стану у одговоран укупан износ буџета. У циљу ребалансирања буџетске политике и стварања простора за неопходна јавна улагања, мора се строго ограничити текућа потрошња. Фискална политика треба да има за циљ стабилизовање економије, смањење спољних дебаланса и повећање ефикасности потрошње у јавном сектору ради бољег задовољавања социјалних и инфраструктурних потреба становништва.
Монетарна политика треба да се и даље концентрише на смањивање инфлације. Суочена с великим поскупљењем хране и енергије које је погодило и многе друге земље, НБС је ове године почела одлучно да пооштрава монетарну политику. Недавно смањење цена пољопривредних и енергетских производа указује на попуштање непосредних инфлаторних притисака, чији су извори углавном на страни понуде. Међутим, све су већи ризици у вези са остваривањем циљане инфлације за 2009. годину, нарочито ако фискална политика и политика прихода остану недовољно чврсте. Поред тога, у контексту текућих глобалних кретања на финансијском тржишту, ризици по финансијску стабилност се повећавају, а чврста пруденцијална политика НБС и даље је одговарајућа.
