Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) окончао је данас четврто разматрање резултата спровођења економског програма у оквиру стенд-бај аранжмана. Успешно окончано разматрање омогућава да се одмах повуче 319,595 милиона специјалних права вучења (око 383,2 милиона евра или 472,9 милиона долара). Тиме ће укупна средства која су из овог аранжмана до сада искоришћена износити 1,50 милијарди специјалних права вучења (око 1,80 милијарди евра или 2,22 милијарде долара).
У окончању разматрања, Одбор је такође одобрио Србији изузимање из обавезе испуњења максималног износа дефицита консолидованог сектора државе који представља квантитативни критеријум извршења за крај марта. Одбор је окончао и разматрање финансирања програма.
Првобитни петнаестомесечни стенд-бај аранжман у износу од 350,8 милиона специјалих права вучења (око 420,6 милиона евра или 519,0 милиона долара) одобрен је Србији 16. јануара 2009. године. Тај аранжман је 15. маја 2009. продужен за годину дана, а износ средстава повећан на 2,6 милијарди специјалних права вучења (око 3,14 милијарди евра или 3,88 милијарди долара) с циљем пружања подршке економском програму Владе у условима снажнијег утицаја светске финансијске кризе од очекиваног (видети Саопштење бр. 09/169).
Након дискусије Одбора извршних директора о Србији, г. Мурило Португал, заменик генералног директора ММФ-а и в.д. председавајућег Одбора, дао је следећу изјаву:
„Србија наставља да постиже добре резултате у оквиру економског програма упркос слабијем макроекономском окружењу у првој половини 2010. године. Позиција Србије у погледу екстерног финансирања је знатно побољшана, стање девизних резерви је стабилно, а инфлација је и даље под контролом. Без обзира на та позитивна кретања, Србија је и даље подложна неповољним финансијским утицајима из региона.
Стратегија фискалног прилагођавања српских власти је и даље усмерена на средњорочну консолидацију. Биће омогућено активирање аутоматских стабилизатора на кратак рок у случају мањих пореских прихода од предвиђених. Планирана регулатива везана за фискалну одговорност ће додатно унапредити кредибилитет политике.
Постепено релаксирање монетарне политике омогућено је континуираним смањењем стопе инфлације. Међутим, имајући у виду још увек неизвесна инфлаторна очекивања и могућност јачег преносног ефекта недавне депресијације курса неопходна је обазривост у погледу вођења монетарне политике. Власти су израдиле стратегију смањења ризика од високог нивоа евроизације.
Српски финансијски сектор се показао отпорним, а изложеност страних матичних банака према Србији је била стабилна упркос недавном снижавању горње границе изложености у оквиру Иницијативе за координацију банака.
Власти остају снажно привржене структурним реформама с циљем побољшања пословног окружења, унапређења приватног инвестирања и јачања извозних капацитета земље, укључујући и путем приватизације и унапређења инфраструктуре.“
