Појам и значај реструктурирања

Шта је реструктурирање?

Реструктурирање (енг. resolution) банке, односно банкарске групе подразумева примену овлашћења, инструмената и мера реструктурирања, утврђених одредбама Закона о банкама („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015), према банци, односно према највишем матичном друштву или члану банкарске групе, ради остваривања циљева реструктурирања.

Зашто се спроводи реструктурирање?

Реструктурирање се спроводи ради заштите јавног интереса. Сматра се да је реструктурирање у јавном интересу, ако је реч о системски значајној банци, као и у случају када би се спровођењем поступка реструктурирања могао на одговарајући начин остварити један или више циљева реструктурирања који се не би могао остварити у истој мери спровођењем стечајног поступка или поступка ликвидације над банком.

Циљеви реструктурирања су:

  1. остваривање континуитета у обављању критичних функција;
  2. избегавање знатног негативног утицаја на стабилност финансијског система;
  3. заштита буџетских и других јавних средстава;
  4. заштита депонената и инвеститора;
  5. заштита новчаних средстава и друге имовине клијената.

Сви наведени циљеви су једнаког значаја, а спровођењем поступка реструктурирања одређује се начин њиховог међусобног усклађивања у зависности од околности сваког појединачног случаја.

Како се спроводи реструктурирање?

Народној банци Србије дат је широк спектар овлашћења и сет флексибилних мера и инструмената, како би јој се омогућило да благовремено и ефикасно реагује на различите стресне ситуације у банкарском сектору, као и да на конкретни случај примени онај инструмент реструктурирања којим би се на најцелисходнији начин остварили циљеви реструктурирања, уз вођење рачуна о јавном интересу. Закон о банкама предвиђа следеће инструменте реструктурирања:

  • продаја акција, односно целокупне или дела имовине и обавеза банке (енг. sale of business);
  • пренос акција једне или више банака у реструктурирању или пренос целокупне или дела имовине и/или обавеза једне или више банака у реструктурирању банци за посебне намене (енг. bridge bank);
  • одвајање имовине, односно пренос имовине и обавеза банке у реструктурирању или банке за посебне намене на Агенцију за осигурање депозита или на друштво за управљање имовином (енг. asset separation);
  • расподела губитака на акционаре и повериоце (енг. bail-in).

Да би се омогућило остваривање циљева реструктурирања, законом је предвиђено да ће се примена инструмената реструктурирања вршити без пристанка акционара и поверилаца. С друге стране, закон је обезбедио мере и механизме заштите акционара, поверилаца и трећих лица којих се Народна банка Србије мора придржавати у поступку реструктурирања.

Народна банка Србије додатно има могућност да и пре покретања поступка реструктурирања изврши отпис одговарајућих елемената капитала банке или конверзију тих елемената у акције или друге власничке инструменте. Овај отпис и конверзију Народна банка Србије свакако врши након покретања поступка реструктурирања, и то пре примене одговарајућег инструмента. Разлог за прописивање овакве могућности је у томе што је потребно да се створе услови да се и пре покретања поступка реструктурирања, уколико је то могуће, банка која није у стању да настави да послује или је вероватно да неће моћи да настави да послује врати у одговарајући финансијски положај, односно да се избегне покретање поступка реструктурирања ако може, а уколико је поступак реструктурирања ипак покренут – сврха и смисао ове мере је да се обезбеди да елементи основног и допунског капитала покрију губитке банке пре примене било којег инструмента реструктурирања.

Када се спроводи реструктурирање?

Народна банка Србије покреће поступак реструктурирања када утврди да су испуњени следећи услови:

  1. да је стање банке такво да она не може или вероватно неће моћи да настави да послује;
  2. да није вероватно да би било која друга мера банке или лица из приватног сектора, мера предузета у поступку контроле у складу са овим законом или мера отписа и конверзије капитала могла у разумном року отклонити сметње за наставак пословања банке, узимајући у обзир све околности појединачног случаја;
  3. да је реструктурирање банке у јавном интересу.

Ради утврђивања да ли су испуњени услови за покретање поступка реструктурирања, као и ради избора одговарајућег инструмента и мере реструктурирања (ако утврди да су услови испуњени), Народна банка Србије дужна је да, пре покретања поступка реструктурирања, обезбеди независну, поштену и реалистичну процену вредности имовине и обавеза банке и да изради извештај о тесту најмањег трошка. Изузетно, ако то потреба за хитним поступањем у конкретном случају захтева, Народна банка Србије ће обезбедити прелиминарну процену имовине и обавеза банке, која је привремена и користи се у поступку реструктурирања док се не изврши коначна процена вредности имовине и обавеза банке.

Који су основни принципи реструктурирања?

У реструктурирању губитке прво сносе акционари банке, а након њих и њени повериоци, чиме се настоји постићи заштита буџетских и јавних средстава у највећој могућој мери. Ипак, Закон прописује и одговарајуће механизме заштите акционара и поверилаца – кроз обавезу да се приликом отписа и конверзије обавеза банке мора обезбедити једнак третман поверилаца чија су потраживања у истом исплатном реду у стечајном поступку, као и кроз правило (начело) да акционари и повериоци банке не могу да претрпе губитке веће од оних које би претрпели у случају спровођења стечајног поступка над банком, а примењују се и друге мере заштите акционара и поверилаца банке, као и трећих лица, у складу са овим законом.

Истовремено, у реструктурирању се штите и депоненти банке, тиме што се гарантује да су осигурани депозити потпуно заштићени до висине осигураног износа утврђеног законом којим се уређује осигурање депозита.

Чланови органа управљања банком и друга лица која су допринела да банка не може или вероватно неће моћи да настави да послује одговарају, у складу са законом, за пропусте у свом раду и штету коју су проузроковали.

Ако се реструктурирање спроводи над чланом банкарске групе, води се рачуна да се умање у највећој могућој мери негативне последице реструктурирања по друге чланове банкарске групе и стабилност финансијског система.

Каква је улога планова опоравка и планова реструктурирања?

Измене и допуне Закона о банкама побољшале су и услове за превентивно деловање и адекватну припрему како банака, тако и Народне банке Србије и других надлежних институција да одговоре на стресне финансијске ситуације, на пропаст или могућност пропасти банке.

Превентивно деловање и приправност банкарског сектора се обезбеђује тако што је прописана обавеза за банке да израде планове опоравка – план опоравка сваке банке предвиђа мере које ће банка применити у случају погоршања њеног финансијског стања, ради поновног успостављања њеног одрживог пословања и одговарајућег финансијског положаја. Ови планови подложни су оцени Народне банке Србије и морају се ажурирати најмање једном годишње.

С друге стране, Народна банка Србије израђује планове реструктурирања за све банке и банкарске групе које су њеној надлежности. Планови реструктурирања се ажурирају најмање једном годишње, а по потреби и чешће (у случају промене правне или организационе структуре банке, промене у њеном пословању или њеног финансијског положаја, када ове промене имају материјални значај за примену плана реструктурирања, као и у случају других промена које утичу на садржину тог плана и могућност његове примене). Приликом израде и ажурирања плана реструктурирања, Народна банка Србије:

  • утврђује да ли у пословању банке, односно банкарске групе постоје функције које би се могле сматрати критичним, а чији континуитет је неопходно одржати кроз поступак реструктурирања;
  • цени могућност реструктурирања банке (енг. resolvability), односно банкарске групе и с тим у складу утврђује одговарајући начин поступања с банком, односно банкарском групом у случају да се испуне услови за покретање поступка реструктурирања,
  • утврђује минимални захтев за капиталом и подобним обавезама (енг. minimum requirement for own funds and eligible liabilities – MREL) за банку, односно банкарску групу, који има за циљ да обезбеди довољан капацитет за покриће губитака и евентуалну докапитализацију те банке, односно банкарске групе након реструктурирања,
  • идентификује потенцијалне препреке за реструктурирање банке и предузима одговарајуће активности ради њиховог отклањања.