Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Реструктурирање (енг. resolution) банке, односно банкарске групе подразумева примену овлашћења, инструмената и мера реструктурирања, утврђених одредбама Закона о банкама („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015), према банци, односно према највишем матичном друштву или члану банкарске групе, ради остваривања циљева реструктурирања.
Реструктурирање се спроводи ради заштите јавног интереса. Сматра се да је реструктурирање у јавном интересу, ако је реч о системски значајној банци, као и у случају када би се спровођењем поступка реструктурирања могао на одговарајући начин остварити један или више циљева реструктурирања који се не би могао остварити у истој мери спровођењем стечајног поступка или поступка ликвидације над банком.
Циљеви реструктурирања су:
Сви наведени циљеви су једнаког значаја, а спровођењем поступка реструктурирања одређује се начин њиховог међусобног усклађивања у зависности од околности сваког појединачног случаја.
Народној банци Србије дат је широк спектар овлашћења и сет флексибилних мера и инструмената, како би јој се омогућило да благовремено и ефикасно реагује на различите стресне ситуације у банкарском сектору, као и да на конкретни случај примени онај инструмент реструктурирања којим би се на најцелисходнији начин остварили циљеви реструктурирања, уз вођење рачуна о јавном интересу. Закон о банкама предвиђа следеће инструменте реструктурирања:
Да би се омогућило остваривање циљева реструктурирања, законом је предвиђено да ће се примена инструмената реструктурирања вршити без пристанка акционара и поверилаца. С друге стране, закон је обезбедио мере и механизме заштите акционара, поверилаца и трећих лица којих се Народна банка Србије мора придржавати у поступку реструктурирања.
Народна банка Србије додатно има могућност да и пре покретања поступка реструктурирања изврши отпис одговарајућих елемената капитала банке или конверзију тих елемената у акције или друге власничке инструменте. Овај отпис и конверзију Народна банка Србије свакако врши након покретања поступка реструктурирања, и то пре примене одговарајућег инструмента. Разлог за прописивање овакве могућности је у томе што је потребно да се створе услови да се и пре покретања поступка реструктурирања, уколико је то могуће, банка која није у стању да настави да послује или је вероватно да неће моћи да настави да послује врати у одговарајући финансијски положај, односно да се избегне покретање поступка реструктурирања ако може, а уколико је поступак реструктурирања ипак покренут – сврха и смисао ове мере је да се обезбеди да елементи основног и допунског капитала покрију губитке банке пре примене било којег инструмента реструктурирања.
Народна банка Србије покреће поступак реструктурирања када утврди да су испуњени следећи услови:
Ради утврђивања да ли су испуњени услови за покретање поступка реструктурирања, као и ради избора одговарајућег инструмента и мере реструктурирања (ако утврди да су услови испуњени), Народна банка Србије дужна је да, пре покретања поступка реструктурирања, обезбеди независну, поштену и реалистичну процену вредности имовине и обавеза банке и да изради извештај о тесту најмањег трошка. Изузетно, ако то потреба за хитним поступањем у конкретном случају захтева, Народна банка Србије ће обезбедити прелиминарну процену имовине и обавеза банке, која је привремена и користи се у поступку реструктурирања док се не изврши коначна процена вредности имовине и обавеза банке.
У реструктурирању губитке прво сносе акционари банке, а након њих и њени повериоци, чиме се настоји постићи заштита буџетских и јавних средстава у највећој могућој мери. Ипак, Закон прописује и одговарајуће механизме заштите акционара и поверилаца – кроз обавезу да се приликом отписа и конверзије обавеза банке мора обезбедити једнак третман поверилаца чија су потраживања у истом исплатном реду у стечајном поступку, као и кроз правило (начело) да акционари и повериоци банке не могу да претрпе губитке веће од оних које би претрпели у случају спровођења стечајног поступка над банком, а примењују се и друге мере заштите акционара и поверилаца банке, као и трећих лица, у складу са овим законом.
Истовремено, у реструктурирању се штите и депоненти банке, тиме што се гарантује да су осигурани депозити потпуно заштићени до висине осигураног износа утврђеног законом којим се уређује осигурање депозита.
Чланови органа управљања банком и друга лица која су допринела да банка не може или вероватно неће моћи да настави да послује одговарају, у складу са законом, за пропусте у свом раду и штету коју су проузроковали.
Ако се реструктурирање спроводи над чланом банкарске групе, води се рачуна да се умање у највећој могућој мери негативне последице реструктурирања по друге чланове банкарске групе и стабилност финансијског система.
Измене и допуне Закона о банкама побољшале су и услове за превентивно деловање и адекватну припрему како банака, тако и Народне банке Србије и других надлежних институција да одговоре на стресне финансијске ситуације, на пропаст или могућност пропасти банке.
Превентивно деловање и приправност банкарског сектора се обезбеђује тако што је прописана обавеза за банке да израде планове опоравка – план опоравка сваке банке предвиђа мере које ће банка применити у случају погоршања њеног финансијског стања, ради поновног успостављања њеног одрживог пословања и одговарајућег финансијског положаја. Ови планови подложни су оцени Народне банке Србије и морају се ажурирати најмање једном годишње.
С друге стране, Народна банка Србије израђује планове реструктурирања за све банке и банкарске групе које су њеној надлежности. Планови реструктурирања се ажурирају најмање једном годишње, а по потреби и чешће (у случају промене правне или организационе структуре банке, промене у њеном пословању или њеног финансијског положаја, када ове промене имају материјални значај за примену плана реструктурирања, као и у случају других промена које утичу на садржину тог плана и могућност његове примене). Приликом израде и ажурирања плана реструктурирања, Народна банка Србије: