Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
У складу с чл. 3. и 4. Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др.закон, 44/2010, 76/2012 и 106/2012, 14/2015 и 40/2015 – одлука УС и 44/2018), Народној банци Србије стављено је у надлежност да, не доводећи у питање остваривање свог основног циља, доприноси очувању и јачању финансијског система Републике Србије, као и да утврђује и спроводи активности и мере с тим у вези.
Под финансијском стабилношћу Народна банка Србије подразумева да финансијски систем – финансијски посредници, финансијска тржишта и финансијска инфраструктура – омогућава не само ефикасну алокацију финансијских ресурса и остварење кључних макроекономских функцијa у нормалним условима, већ и у условима финансијске неравнотеже или потреса у домаћем и међународном окружењу.
У условима финансијске стабилности, економски актери имају поверење у банкарски систем и остварују приступ финансијским услугама као што су извршење плаћања, кредитирање, улагање депозита и заштита од ризика.
Јачина финансијске кризе указала је на потребу системског приступа регулацији финансијског сектора и супервизији, имајући у виду да су савладане три веома важне лекције: (а) развој финансијског система има далеко већи утицај на економску активност него што се то мислило раније; (б) трошкови финансијске кризе су веома високи; (в) стабилност цена није довољна за постизање финансијске стабилности.
У оквиру активности и мера финансијске стабилности, Народна банка Србије обавља редовне и свеобухватне анализе макроекономског окружења и функционисања кључних финансијских институција, тржишта и инфраструктуре; даје преглед ризика који представљају претњу стабилности финансијског система; идентификује трендове који могу повећати рањивост финансијског система; покреће дискусију поводом нових регулаторних иницијатива и њиховог потенцијалног ефекта на финансијски систем и реалну економију. Делује превентивно, али и корективно, путем прилагођавања финансијског регулаторног оквира. Такође, у случају да за тим постоји потреба, Народна банка Србије управља последицама екстерних потреса и других кризних ситуација умањујући потенцијално негативне ефекте на финансијску стабилност.
Датум:
05.10.2024. Извор:
Кабинет гувернера |
Датум:
27.09.2024. Извор:
Сектор за финансијску стабилност |
Датум:
13.09.2024. Извор:
Сектор за финансијску стабилност |
Датум:
30.08.2024. Извор:
Кабинет гувернера |
Датум:
09.08.2024. Извор:
Кабинет гувернера |
Датум:
31.07.2024. Извор:
Сектор за финансијску стабилност |
Датум:
24.06.2024. Извор:
Сектор за финансијску стабилност |
Датум:
14.06.2024. Извор:
Сектор за финансијску стабилност |
Датум:
15.05.2024. Извор:
Сектор за финансијску стабилност |
Датум:
05.04.2024. Извор:
Кабинет гувернера |