08/07/2016
Поводом питања у вези са плаћањем и наплатом преко стране институције електронског новца Paypal-a, обавештавамо Вас о следећем:
Чланом 32. Закона о девизном пословању (у даљем тексту: Закон) прописано је да резиденти могу обављати платни промет са иностранством и преко издаваоца електронског новца ради плаћања и наплате по основу електронске купопродаје робе и услуга. Такође, чланом 34. Закона је прописано да се плаћање, наплаћивање и пренос између резидената и између резидената и нерезидената у Републици Србији врши у динарима, осим у таксативно наведеним случајевима када се може вршити и у девизама. Законом о платним услугама прописано је у члану 10. које финансијске институције могу пружати платне услуге у Републици Србији (плаћања између резидената), а међу њима се налази само институција електронског новца која има дозволу Народне банке Србије за издавање електронског новца (домаћа институција електронског новца), а не и страна институција електронског новца.
Из свега наведеног произилази да је погрешно закључити да се плаћање између резидената преко PayPal-а не омогућава због неукључивања динара у корпу валута јер главни разлог због чега резиденти не могу вршити међусобна плаћања преко PayPal-а лежи у томе што домаћи платни промет могу обављати само институције из члана 10. Закона о платним услугама. Да би резидентима било дозвољено да међусобно обављају платни промет преко PayPal-a у динарима или у девизама у складу с чланом 34. Закона о девизном пословању, неопходно је да се PayPal лиценцира у Србији код Народне банке Србије као институција електронског новца. Ово су универзална правила која важе без изузетка и у Европској унији, па тако PayPal пружа услуге у ЕУ као кредитна институција са седиштем у Луксембургу (користећи право да као институција са седиштем у ЕУ пружа услуге у свим другим државама чланицама), а не као институиција са седиштем у Сингапуру (као што је то случај са Републиком Србијом). Пружање платних услуга је лиценцирана делатност свуда у свету (као што је и депозитна делатност, делатност на тржишту хартија од вредности и друге финансијске делатности), а омогућавање да се ове услуге пружају у Србији између резидената без дозволе Народне банке Србије довело би до парадоксалне ситуације у којој би стране институције електронског новца основане у земљи у којој нема регулаторних захтева (нема надзора, посебног капитала као у ЕУ од 350.000 евра и заштите корисника) биле у далеко повољнијем положају у односу на домаће институције електронског новца на које се примењује режим еквивалентан у Европској унији. Наглашавамо да је Законом о платним услугама који је усаглашен са одговарајућим европским директивама у овој области омогућено институцијама електронског новца да се оснивају у Србији и послују на исти начин као што то чине у ЕУ, а супротно поступање у конкретном случају би било и супротно и члану 8. Директиве ЕУ о електронском новцу (EMD II). Њом је прописано да институције електронског новца из трећих земаља (ван ЕУ) не могу пружати услуге издавања електронског новца без лиценце надлежног органа ЕУ и под повољнијим условима у односу на институције електронског новца из ЕУ.
Услед Закона о девизном пословању, неукључивања домаће валуте у оквиру PayPal-a и особености овог сервиса, његово коришћење сваки пословни ентитет у Србији доводи у могућност несвесног кршења Закона (јер онај који наплаћује услугу нема информацију о резидентури онога ко је плаћa). Да ли НБС има план за решавање овог проблема?
Платни промет између резидената не може да се обавља преко PayPal-a, јер он нема лиценцу Народне банке Србије у складу са Законом о платним услугама (PayPal без дозволе у том случају био би привилегован на домаћем тржишту платних услуга). Представници НБС су на многим јавним скуповима и састанцима с представницима ИТ индустрије, ПКС-а, УБС-а предлагали могућа решења како би пословни ентитети елиминисали сваки могући ризик тзв. „несвесног“ кршења Закона о девизном пословању. Иако је за контролу девизног пословања код правних лица и предузетника надлежна Пореска управа, као могућа решења указивали смо на могућност да резиденти на својим интернет страницама и мобилним апликацијама код купопродаје робе и услуга јасно раздвоје могућности плаћања за резиденте и нерезиденте искључујући могућност плаћања PayPal – ом за резиденте (нпр. систем регистрације и сл. јер нико не може да сноси одговорност због туђег деликтног понашања, као што су лица која се лажно представљају). Предлажемо Вам да у оквиру ИТ индустрије и ПКС-а предложите одржавање састанака на ове теме и конструктивно приступите решавању уочених проблема, а НБС би својим учешћем и идејама била спремна да пружи сваки позитиван допринос. Међутим, у конкретном случају који сте навели, више пута је, према нашим сазнањима, указивано да наведена апликација која омогућава плаћање PayPal-ом за пружање услуга у вези с такси превозом не омогућава пословање у складу са Законом о девизном пословањем, али је та апликација ипак оглашавана и у јавности као апликација која омогућава плаћање између резидената преко PayPal-а , што је очигледно у супротности са Законом о девизном пословању.
Какве казне су прописане за оне који на овај начин прекрше Закон?
За обављање платног промета супротно одредбама чл. 32. и 34. Закона о девизном пословању предвиђене су новчане казне за прекршај. Резидент – правно лице, у складу са Законом о девизном пословању, може се казнити новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара, а одговорно лице у том правном лицу новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара. Резидент – предузетник, у складу са Законом о девизном пословању, може се казнити новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара, а резидент - физичко лице, новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара. У складу с чланом 64. Закона о девизном пословању уз ове прекршаје може се изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја или су настали извршењем прекршаја, а у складу с чланом 66. новчана корист, имовинска корист и средства плаћања у вези с тим предметима уплаћују се у корист буџета РС.
Да ли НБС преговара са PayPal-ом и можда другим сличним сервисима како би омогућила домаћим компанијама и појединцима да на овај начин уносе новац у Србију, а не само да га користе за слање новца у иностранство?
Посебно истичемо да према важећим прописима који уређују девизно пословање нема сметњи да домаће компаније и грађани Републике Србије врше не само плаћање, већ и наплату (пријем електронског новца) преко стране институције електронског новца по основу електронске купопродаје робе и услуга у иностранству и с тим у вези могу слободно да врше откуп тако оствареног електронског новца и да преносе средства на свој девизни рачун код банке у Републици. На основу преговора које су водили Народна банка Србије и Министарство финансија са PayPal-ом, ова институција електронског новца је поред опције слања средстава у иностранство, у априлу 2015. године омогућила и опцију пријема средстава у Републику Србију, док су неке друге институције електронског новца (нпр. Skril) ову опцију увели раније. Према подацима којима располажемо из платног промета са иностранством јасно се може уочити не само слање новца преко поменутих сервиса, већ и пријем новца који је посебно изражен у последњих годину дана.
Да ли постоји наведено негде на Вашем сајту упутство за коришћење PayPal-а за правна лица?
Народна банка Србије не издаје упутства за коришћење PayPal -а за правна лица, нити за коришћење сервиса било које друге институције електронског новца (нпр. Skril ili Payoneer) или конкретне банке. У складу с наведеним у одговорима на претходна питања, не постоје правна ограничења из угла прописа за које је надлежна Народна банка Србије да правна лица шаљу у иностранство и примају из иностранства новац од нерезидената по основе електронске купопродаје роба и услуга.
Како и ко сме да утврди резидентни статус корисника Pay Pal-a у Србији?
Пореска управа контролише примену Закона о девизном пословању код правних лица, а она, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, располаже правним и фактичким механизмима да утврди да ли је одређено плаћање преко PayPal-a извршено између резидената и да у складу с тиме подноси захтеве за покретање одговарајућих поступака.
Да ли је у плану подзаконски акт или одреба НБС о коришћењу платних система и њиховим изједначавањем са постојећим готовинским и банкарским трансакцијама?
Напомињемо да појмови платни систем, оператор платних система, пружалац платних услуга, платна институција и институција електронског новца имају различита значења и да се њихово значење и дефиниције могу наћи у Закону о платним услугама. Уколико се питање односило на то да ли је платна трансакција електронским новцем изједначена с плаћањем преко текућег рачуна и плаћањем у готовини у Србији истичемо да према Закону о платним услугама нема никакве разлике у плаћању електронским новцем од плаћања на наведени начин, при чему морате да узмете у обзир да PayPal нема лиценцу НБС за обављање платног промета у Србији. Другим речима, није у плану доношење никаквог подзаконског акта, нити би се тим подзаконским актом могла доносити правила која би била у супротности са законом.
Да ли је у плану мењање Закона о девизном пословању, као што је нпр. урађено у суседној Хрватској, где су онлајн трансакције изузетак од забране трговине у страним валутама међу резидентима (као што је по нашем Закону то случај за некретнине)?
Министарство финансија и Народна банка Србије су формирали Радну групу која ће разматрати потребу измена одредби Закона као и динамику ових измена, а имајући у виду обавезе које је Република Србија преузела потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији у делу који се односи на кретање капитала.
Узимајући све претходно наведено у обзир, на који начин је законски наплаћивање путарине у еврима на ауто-путевима у Србији?
Поводом могућности наплате путарине у еврима на ауто путевима у Републици Србији, указујемо да су тачком 3. Одлуке о случајевима и условима плаћања, наплаћивања, уплата и исплата у ефективном страном новцу коју је донела Народна банка Србије на основу Закона, прописани случајеви у којима резиденти – правна лица, предузетници и огранци страног правног лица могу у обављању делатности за коју су регистровани вршити наплату у ефективном страном новцу, укључујући и у случају наплате путарине за возила стране регистрације (одредба под 6). Притом наглашавамо да је у питању плаћање у ефективном страном новцу у складу с чланом 34. став 9. Закона о девизном пословању, које се разликује од плаћања у девизама у Републици Србији које је уређено претходним ставовима члан 34. и искључиво је законска материја.
Кабинет гувернера
