08.07.2016.
Povodom pitanja u vezi sa plaćanjem i naplatom preko strane institucije elektronskog novca Paypal-a, obaveštavamo Vas o sledećem:
Članom 32. Zakona o deviznom poslovanju (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Takođe, članom 34. Zakona je propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, osim u taksativno navedenim slučajevima kada se može vršiti i u devizama. Zakonom o platnim uslugama propisano je u članu 10. koje finansijske institucije mogu pružati platne usluge u Republici Srbiji (plaćanja između rezidenata), a među njima se nalazi samo institucija elektronskog novca koja ima dozvolu Narodne banke Srbije za izdavanje elektronskog novca (domaća institucija elektronskog novca), a ne i strana institucija elektronskog novca.
Iz svega navedenog proizilazi da je pogrešno zaključiti da se plaćanje između rezidenata preko PayPal-a ne omogućava zbog neuključivanja dinara u korpu valuta jer glavni razlog zbog čega rezidenti ne mogu vršiti međusobna plaćanja preko PayPal-a leži u tome što domaći platni promet mogu obavljati samo institucije iz člana 10. Zakona o platnim uslugama. Da bi rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko PayPal-a u dinarima ili u devizama u skladu s članom 34. Zakona o deviznom poslovanju, neophodno je da se PayPal licencira u Srbiji kod Narodne banke Srbije kao institucija elektronskog novca. Ovo su univerzalna pravila koja važe bez izuzetka i u Evropskoj uniji, pa tako PayPal pruža usluge u EU kao kreditna institucija sa sedištem u Luksemburgu (koristeći pravo da kao institucija sa sedištem u EU pruža usluge u svim drugim državama članicama), a ne kao instituicija sa sedištem u Singapuru (kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom). Pružanje platnih usluga je licencirana delatnost svuda u svetu (kao što je i depozitna delatnost, delatnost na tržištu hartija od vrednosti i druge finansijske delatnosti), a omogućavanje da se ove usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole Narodne banke Srbije dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u zemlji u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u EU od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju u odnosu na domaće institucije elektronskog novca na koje se primenjuje režim ekvivalentan u Evropskoj uniji. Naglašavamo da je Zakonom o platnim uslugama koji je usaglašen sa odgovarajućim evropskim direktivama u ovoj oblasti omogućeno institucijama elektronskog novca da se osnivaju u Srbiji i posluju na isti način kao što to čine u EU, a suprotno postupanje u konkretnom slučaju bi bilo i suprotno i članu 8. Direktive EU o elektronskom novcu (EMD II). Njom je propisano da institucije elektronskog novca iz trećih zemalja (van EU) ne mogu pružati usluge izdavanja elektronskog novca bez licence nadležnog organa EU i pod povoljnijim uslovima u odnosu na institucije elektronskog novca iz EU.
Usled Zakona o deviznom poslovanju, neuključivanja domaće valute u okviru PayPal-a i osobenosti ovog servisa, njegovo korišćenje svaki poslovni entitet u Srbiji dovodi u mogućnost nesvesnog kršenja Zakona (jer onaj koji naplaćuje uslugu nema informaciju o rezidenturi onoga ko je plaća). Da li NBS ima plan za rešavanje ovog problema?
Platni promet između rezidenata ne može da se obavlja preko PayPal-a, jer on nema licencu Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnim uslugama (PayPal bez dozvole u tom slučaju bio bi privilegovan na domaćem tržištu platnih usluga). Predstavnici NBS su na mnogim javnim skupovima i sastancima s predstavnicima IT industrije, PKS-a, UBS-a predlagali moguća rešenja kako bi poslovni entiteti eliminisali svaki mogući rizik tzv. „nesvesnog“ kršenja Zakona o deviznom poslovanju. Iako je za kontrolu deviznog poslovanja kod pravnih lica i preduzetnika nadležna Poreska uprava, kao moguća rešenja ukazivali smo na mogućnost da rezidenti na svojim internet stranicama i mobilnim aplikacijama kod kupoprodaje robe i usluga jasno razdvoje mogućnosti plaćanja za rezidente i nerezidente isključujući mogućnost plaćanja PayPal – om za rezidente (npr. sistem registracije i sl. jer niko ne može da snosi odgovornost zbog tuđeg deliktnog ponašanja, kao što su lica koja se lažno predstavljaju). Predlažemo Vam da u okviru IT industrije i PKS-a predložite održavanje sastanaka na ove teme i konstruktivno pristupite rešavanju uočenih problema, a NBS bi svojim učešćem i idejama bila spremna da pruži svaki pozitivan doprinos. Međutim, u konkretnom slučaju koji ste naveli, više puta je, prema našim saznanjima, ukazivano da navedena aplikacija koja omogućava plaćanje PayPal-om za pružanje usluga u vezi s taksi prevozom ne omogućava poslovanje u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanjem, ali je ta aplikacija ipak oglašavana i u javnosti kao aplikacija koja omogućava plaćanje između rezidenata preko PayPal-a , što je očigledno u suprotnosti sa Zakonom o deviznom poslovanju.
Kakve kazne su propisane za one koji na ovaj način prekrše Zakon?
Za obavljanje platnog prometa suprotno odredbama čl. 32. i 34. Zakona o deviznom poslovanju predviđene su novčane kazne za prekršaj. Rezident – pravno lice, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, može se kazniti novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice u tom pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara. Rezident – preduzetnik, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, može se kazniti novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara, a rezident - fizičko lice, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara. U skladu s članom 64. Zakona o deviznom poslovanju uz ove prekršaje može se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, a u skladu s članom 66. novčana korist, imovinska korist i sredstva plaćanja u vezi s tim predmetima uplaćuju se u korist budžeta RS.
Da li NBS pregovara sa PayPal-om i možda drugim sličnim servisima kako bi omogućila domaćim kompanijama i pojedincima da na ovaj način unose novac u Srbiju, a ne samo da ga koriste za slanje novca u inostranstvo?
Posebno ističemo da prema važećim propisima koji uređuju devizno poslovanje nema smetnji da domaće kompanije i građani Republike Srbije vrše ne samo plaćanje, već i naplatu (prijem elektronskog novca) preko strane institucije elektronskog novca po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga u inostranstvu i s tim u vezi mogu slobodno da vrše otkup tako ostvarenog elektronskog novca i da prenose sredstva na svoj devizni račun kod banke u Republici. Na osnovu pregovora koje su vodili Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija sa PayPal-om, ova institucija elektronskog novca je pored opcije slanja sredstava u inostranstvo, u aprilu 2015. godine omogućila i opciju prijema sredstava u Republiku Srbiju, dok su neke druge institucije elektronskog novca (npr. Skril) ovu opciju uveli ranije. Prema podacima kojima raspolažemo iz platnog prometa sa inostranstvom jasno se može uočiti ne samo slanje novca preko pomenutih servisa, već i prijem novca koji je posebno izražen u poslednjih godinu dana.
Da li postoji navedeno negde na Vašem sajtu uputstvo za korišćenje PayPal-a za pravna lica?
Narodna banka Srbije ne izdaje uputstva za korišćenje PayPal -a za pravna lica, niti za korišćenje servisa bilo koje druge institucije elektronskog novca (npr. Skril ili Payoneer) ili konkretne banke. U skladu s navedenim u odgovorima na prethodna pitanja, ne postoje pravna ograničenja iz ugla propisa za koje je nadležna Narodna banka Srbije da pravna lica šalju u inostranstvo i primaju iz inostranstva novac od nerezidenata po osnove elektronske kupoprodaje roba i usluga.
Kako i ko sme da utvrdi rezidentni status korisnika Pay Pal-a u Srbiji?
Poreska uprava kontroliše primenu Zakona o deviznom poslovanju kod pravnih lica, a ona, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, raspolaže pravnim i faktičkim mehanizmima da utvrdi da li je određeno plaćanje preko PayPal-a izvršeno između rezidenata i da u skladu s time podnosi zahteve za pokretanje odgovarajućih postupaka.
Da li je u planu podzakonski akt ili odreba NBS o korišćenju platnih sistema i njihovim izjednačavanjem sa postojećim gotovinskim i bankarskim transakcijama?
Napominjemo da pojmovi platni sistem, operator platnih sistema, pružalac platnih usluga, platna institucija i institucija elektronskog novca imaju različita značenja i da se njihovo značenje i definicije mogu naći u Zakonu o platnim uslugama. Ukoliko se pitanje odnosilo na to da li je platna transakcija elektronskim novcem izjednačena s plaćanjem preko tekućeg računa i plaćanjem u gotovini u Srbiji ističemo da prema Zakonu o platnim uslugama nema nikakve razlike u plaćanju elektronskim novcem od plaćanja na navedeni način, pri čemu morate da uzmete u obzir da PayPal nema licencu NBS za obavljanje platnog prometa u Srbiji. Drugim rečima, nije u planu donošenje nikakvog podzakonskog akta, niti bi se tim podzakonskim aktom mogla donositi pravila koja bi bila u suprotnosti sa zakonom.
Da li je u planu menjanje Zakona o deviznom poslovanju, kao što je npr. urađeno u susednoj Hrvatskoj, gde su onlajn transakcije izuzetak od zabrane trgovine u stranim valutama među rezidentima (kao što je po našem Zakonu to slučaj za nekretnine)?
Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije su formirali Radnu grupu koja će razmatrati potrebu izmena odredbi Zakona kao i dinamiku ovih izmena, a imajući u vidu obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na kretanje kapitala.
Uzimajući sve prethodno navedeno u obzir, na koji način je zakonski naplaćivanje putarine u evrima na auto-putevima u Srbiji?
Povodom mogućnosti naplate putarine u evrima na auto putevima u Republici Srbiji, ukazujemo da su tačkom 3. Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu koju je donela Narodna banka Srbije na osnovu Zakona, propisani slučajevi u kojima rezidenti – pravna lica, preduzetnici i ogranci stranog pravnog lica mogu u obavljanju delatnosti za koju su registrovani vršiti naplatu u efektivnom stranom novcu, uključujući i u slučaju naplate putarine za vozila strane registracije (odredba pod 6). Pritom naglašavamo da je u pitanju plaćanje u efektivnom stranom novcu u skladu s članom 34. stav 9. Zakona o deviznom poslovanju, koje se razlikuje od plaćanja u devizama u Republici Srbiji koje je uređeno prethodnim stavovima član 34. i isključivo je zakonska materija.
Kabinet guvernera
