29/08/2020
Питање: Како ће на отплату кредита у Србији утицати најновији пад тромесечне стопе Еурибора на рекордно низак ниво од - 0,491 одсто?
Одговор: Према последњим расположивим подацима за јул, око 65% вредности укупних домаћих кредита који су у том месецу износили 2.590,2 млрд динара било је у евро знаку, тј. индексирано у еврима или одобрено у еврима. Од тога, неки су били одобрени по фиксној каматној стопи, а други по варијабилној каматној стопи (највише тромесечном или шестомесечном Еурибору увећаном за одговарајућу маржу). Конкретно, према подацима за јул, за Еурибор је било везано око 43% вредности укупних домаћих кредита, тако да се смањење Еурибора директно одражава на њихов нижи ниво рата. Поред нижих рата за кредите који су у отплати, смањење Еурибора требало би да се одрази и на нижу цену новог задуживања у еврима, с обзиром на то да доприноси нижој цени извора за кредите у еврима.
Питање: На које кредите највише утиче еурибор, да ли су банке у обавези да примене ту камату на будуће кредите које одобравају или ће се односити и на већ одобрене кредите?
Одговор: Еурибор у већој мери утиче на кредите привреди, с обзиром на то да је код привреде веће учешће евроиндексираних и кредита у еврима у поређењу са кредитима становништву (83% наспрам 44%). Када је реч о кредитима становништву, за Еурибор су највише везани стамбени кредити, који су готово у потпуности евроиндексирани, за разлику од готовинских који су готово у потпуности у динарима и на чији ниво ануитета и цену новог задуживања утиче промена референтне каматне стопе Народне банке Србије, најчешће индиректно кроз промене каматних стопа на тржишту новца Белибор за које су углавном везани кредитни производи. Код привреде, инвестициони кредити су углавном везани за Еурибор, док је код кредита за обртна средства учешће кредита у динарима веће и износи око 26%.
Питање: Колико европска камата утиче на цену кредита у Србији и на који начин?
Одговор: Пад Еурибора свакако утиче на цену кредита у Србији, али се примећује да је пад каматних стопа на кредите у еврима био израженији од пада Еурибора. Такво смањење каматних стопа резултат је неколико фактора:
Тако је од маја 2013, када је започет циклус ублажавања монетарне политике Народне банке Србије, до јуна 2020. шестомесечни Еурибор смањен за 0,5 процентна поена (п.п.), док је просечна пондерисана каматна стопа на нове евроиндексиране и кредите у еврима привреди снижена за 4,6 п.п, а становништву за 4,4 п.п. и у јуну је за привреду она износила 2,7%, а за становништво 3,7%. У истом периоду је трошак отплате постојећих кредита, тј. просечна пондерисана каматна стопа на постојеће евроиндексиране кредите и кредите у еврима привреди снижена за 4,0 п.п. а становништву за 3,3 п.п. и у јуну је за привреду она износила 2,8% а за становништво 3,6%.
Питање: Да ли се очекује даљи пад еурибор стопе или раст?
Одговор: Кретање ЕУРИБОР стопа од почетка године имало је већу волатилност од уобичајене. Пандемија корона вируса и значајно смањење економске активности утицали су на мањак ликвидности на тржишту и раст ЕУРИБОР-а, који је био најизраженији у другој половини априла када је тромесечни ЕУРИБОР износио -0,16%. У том периоду предузете су бројне мере водећих централних банака у правцу веома експанзивних монетарних политика, што је утицало је на раст ликвидности у банкарском систему и пад ЕУРИБОР-а на рекордно ниске нивое и близу каматне стопе ЕЦБ-а на депозитне олакшице (-0,5%) која се сматра практично доњом границом, јер банке вишак ликвидности могу да држе код ЕЦБ по тој стопи.
Будуће кретање ЕУРИБОР-а тешко је предвидети, с обзиром да је у питању тржишна категорија коју одређује понуда и тражња, али кретање ове стопе највећим делом зависиће од политике Европске централне банке у наредном периоду, односно од тога да ли ће ЕЦБ и даље и у којој мери водити експанзивну монетарну политику.
Чињеница је да је инфлација у ЕУ већ дуже време испод циљане, те да ЕУ економија не остварује очекивани раст, већ се чак говори о рецесији у појединим ЕУ чланицама. Тренутно тржишни учесници не очекују смањење стопе ЕЦБ на депозитне олакшице, па се не очекује ни даљи значајнији пад ЕУРИБОР стопа, које су у августу достигле рекордно ниске нивое (-0,49% за тромесечни ЕУРИБОР). С друге стране, стимулативна монетарна политика ЕЦБ (програми откупа ХоВ) биће на снази у дужем периоду, уз очекивани даљи раст вишкова ликвидности банака, па се не очекује ни већи раст ових стопа у наредних годину или две. До раста каматних стопа могло би да дође у случају већих финансијских ризика након попуштања фискалних мера којима владе земаља тренутно обезбеђују помоћ привреди за отклањање последица пандемије корона вируса, односно промене економског циклуса.
Кабинет гувернера
