23/01/2026
Народна банка Србије прикупља податке од банкарског сектора који се односе на трошкове банака према картичним системима. Исто тако, прикупљају се подаци о уговореним трговачким накнадама, које су банке уговарале с трговцима пре и након почетка примене Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица (у даљем тексту: Закон), како би се пратили ефекти ограничавања међубанкарских накнада на висину трговачке накнаде.
У наставку се дају резултати најновије анализе прикупљених података.
Укупни трошкови банака према интернационалним картичним системима у 2024. години износе 142 милиона евра и већи су него 2023. године за 28%. У питању су накнаде картичних система које они наплаћују банкама, а које нису ограничене Законом и на које Народна банка Србије не може утицати. Трошкови банака према националном систему DinaCard 2024. години износе 2,7 милиона евра и већи су у односу на 2023. годину за 0,08%. Све наведене трошкове банке наплаћују од корисника банкарских услуга као накнаду – директно за коришћење платних картица, као накнаду за одржавање рачуна или путем других врста накнада.
У вези с претходно наведеним, желимо да истакнемо следеће – у хипотетичком случају, ако би се трансакције и промет који су остварени платним картицама издатим у оквиру националног картичног система DinaCard у периоду од 2020. до 2024. године извршиле најзаступљенијим интернационалним картичним системима, тј. да су грађани који су користили Дина картицу уместо ње користили најзаступљеније иностране брендове – трошкови које би банке платиле тим иностраним системима, а тиме и грађани и привреда, били би увећани за преко 223 милиона евра. Ова чињеница још једном потврђује да је употреба платних картица издатих у оквиру националног картичног система DinaCard далеко исплативија од интернационалних, и то за све учеснике у плаћању и Републику Србију у цeлини.
Такође, ако се пореди учешће у укупном промету одређеног картичног система с трошковима које генерише тај систем за банке (а тиме и за кориснике тих банкарских услуга), произлази да један истакнути интернационални картични систем који учествује у укупном промету на нашем тржишту са око 34% генерише више од 56% укупних трошкова банака према картичним системима (а тиме и трошкова корисника). Истовремено, национални картични систем DinaCard, који у укупном промету има приближно исто учешће у 2024. години, генерише само 1,9% укупних трошкова банака према картичним системима (а тиме и трошкова корисника према банкама). Ово потврђује предности националног картичног система у погледу уштеда, који у погледу броја плаћања у земљи (90% трансакција Дином обави се у Републици Србији) пружа идентичне функције као и међународни картични брендови (бесконтактно плаћање, подизање готовине уз куповину без трошкова за корисника картице, за разлику од иностраних картичних система, заштитни механизми код извршења трансакција…). Напомињемо да је Народна банка Србије, како би омогућила да се Дина користи у иностранству, остварила сарадњу с компанијама Discover Financial Services и UnionPay International, те број издатих Дина картица које су истовремено и картице наведених брендова, па тиме могу и да се користе на њиховим продајним местима и банкоматима у иностранству, износи преко 1.700.000 картица.
Број трансакција на продајним местима свим картицама на крају 2024. године, у односу на крај 2023. године, повећан је за 22%, а промет за 25%.
Просечна наплаћена трговачка накнада за домаће трансакције и на физичким и на интернет продајним местима, за све картичне системе, наставила је тренд пада, па је на крају 2024. године износила 0,97% на физичким, односно 1,06% на интернет продајним местима. Наведено је додатно потврдило процену Народне банке Србије да ће ограничење међубанкарских накнада, на основу закона донетог 2018. године, смањити трошкове на страни прихватања и повећања броја трансакција на продајним местима у наредном периоду, али и повећати учешће броја DinaCard трансакција због нижих трошкова овог система.
Сектор за платни систем
