Завршени су разговори представника Републике Србије и мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), који су вођени од 3. до 15. октобра, а који су имали два циља – разматрање резултата у оквиру стендбај аранжмана (Stand-by Arrangement – SBA) и договор о економском програму у оквиру трогодишњег Инструмента за координацију политика. С тимом ММФ-а постигнути су договори за оба циља:

• Успешно је обављено четврто, уједно и последње разматрање спровођења актуелног стендбај аранжмана који је закључен у децембру 2022. године на период од 24 месеца.
• Истовремено, постигнут је договор о економском програму и средњорочним политикама које ће ММФ подржати трогодишњим Инструментом за координацију политика (Policy Coordination Instrument – PCI). PCI је нефинансијски, саветодавни инструмент за земље које спроводе снажну економску политику, због чега је такав инструмент прави избор за Србију. Чињеница да је Србија већ имала два изузетно успешна нефинансијска инструмента овог типа, као и то што се актуелни стендбај аранжман већ од другог разматрања сматрао аранжманом из предострожности (једно разматрање раније него што се очекивало приликом одобрења), потврђује да се у Србији спроводе кредибилне политике.

„С обзиром на снажан напредак који је Србија остварила у претходних дванаест година, PCI би требало да подржи очување постигнутих резултата, као и наставак спровођења амбициозне реформске агенде”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

Постигнути договори требало би у децембру да буду одобрени од стране Одбора извршних директора ММФ-а.

„Након претходне мисије ММФ-а у марту ове године рекла сам да је у периоду пред нама и формално увођење Србије у групу земаља инвестиционог ранга, који Србија заслужује. Честитам нам свима добијени инвестициони рејтинг, који Србији одавно припада! И нове оцене ММФ-а јесу потврда да у Србији спроводимо добре политике којима јачамо нашу економију, а тиме и услове за даљи раст рејтинга. Постоје сви разлози за реални оптимизам, јер овакви услови олакшавају доношење одлука на средњи и дуг рок, тиме и даљи раст запослености и укупан напредак друштва”, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Након двонедељних разговора ММФ закључује:

• Макроекономски резултати у Србији су јаки.
• Привредни раст и тржиште рада су снажни.
• Инфлација је смањена.
• Девизне резерве су на рекордном нивоу.
• Финансијски сектор је добро капитализован и ликвидан.
• Учешће јавног дуга у БДП-у наставља да се смањује.

У свом саопштењу ММФ истиче и следеће:

1. Захваљујући јаком економског програму који Србија спроводи, а који је подржан и стендбај аранжманом ММФ-а, и имајући у виду континуирану посвећеност снажној економској политици, S&P је у октобру први пут доделио Србији кредитни рејтинг инвестиционог ранга.
2. Макроекономски резултати Србије у 2024. години су импресивни. ММФ процењује да ће раст у 2024. години достићи 3,9% и да ће затим убрзати на око 4,25% у наредним годинама.
3. Инфлација је враћена у циљани коридор Народне банке Србије захваљујући мерама монетарне политике и смањењу цена енергената и хране.
4. Повећање фискалног дефицита на 2,7% БДП-а у 2024. години биће у функцији финансирања додатних потреба у области инфраструктуре, социјалне политике и одбране. Очекује се да ће јавни дуг пасти на око 48% БДП-а до краја 2024. године захваљујући снажним фискалним приходима, снажном економском расту и недавној ревизији БДП-а навише.
5. ММФ очекује и да ће се наставити континуирани снажни приливи страних директних инвестиција, који ће бити више него довољни да покрију текући дефицит платног биланса, што је обележило и претходних десет година.
6. Кључни макроекономски ризици односе се на: екстерну тражњу, цене робе на глобалном тржишту, продубљивање геоекономске фрагментације, као и изложеност пољопривредне производње и економске активности утицају климатских промена и екстремних временских прилика.
7. Србија је изградила довољне резерве и механизме за одбрану од ризика који махом долазе из екстерног окружења. Девизне резерве и депозити државе су високи, јавни дуг и спољни дуг су одрживи, а банкарски сектор је јак. Уз то, неопходан је и континуитет прудентних политика као додатан важан заштитни механизам.

„Обезбеђене рекордне девизне резерве и очувана релативна стабилност девизног курса динара према евру били су и остају важан стуб извесности пословања и очувања и финансијске стабилности земље. И инфлација у границама циља Народне банке Србије, рекордна динарска штедња и најниже учешће проблематичних кредита говоре у прилог монетарној и финансијској стабилности. Све то, уз очекивано убрзање раста БДП-а на распон између 4% и 5% у наредним годинама, јесте показатељ да је Србија у одличним рукама”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.