Даме и господо, драга Марина, поштоване колеге банкари,

Изузетно ми је задовољство да вас поздравим на годишњој седници Скупштине Удружења банака Србије, пословног удружења које већ више од 100 година доприноси развоју банкарског сектора и модернизацији финансијских услуга у Србији.

Народна банка Србије и Удружење банака Србије чврстим партнерством и сарадњом промовишу транспарентност у раду и координацију међусобних активности са истим циљем – очувањем стабилности банкарског сектора Србије и јачањем његове отпорности на све изазове.

Стабилност финансијског система представља штит од економских поремећаја и промена, као и виталну карику на путу ка одрживом економском развоју. Јачањем стабилности финансијског сектора градимо основу за дугорочни привредни раст и обезбеђујемо бољи стандард свим нашим грађанима. У том смислу, постизање финансијске стабилности представља континуиран процес. Поверење, као централни елемент у овој равни, градимо стратешким управљањем ризицима и проактивним регулаторним приступом.

Народна банка Србије већ дужи низ година успева да правовременим и адекватним одлукама обезбеђује и ценовну и финансијску стабилност. Искористили смо период ниске и стабилне инфлације да ојачамо финансијску стабилност доводећи све параметре на нивое који су знатно изнад регулаторног минимума. Стабилност финансијског система потврђена је и током последње четири године које је обележила вишедимензионална криза без преседана и која управо показује значај координиране монетарне и макропруденцијалне политике.

Захваљујући флексибилности нашег монетарног оквира, неопходно затезање монетарних услова спроводили смо постепено и одмерено не угрожавајући стабилност финансијског система ни у једном тренутку. Самим тим успели смо да инфлацију вратимо на опадајућу путању и да се у мају, у складу с нашим пројекцијама, врати у границе циља – на 4,5%. Имајући наведено у виду, Извршни одбор је проценио да су се створили услови за почетак ублажавања монетарне политике путем смањења референтне каматне стопе, чиме је после готово годину дана смањена референтна каматна стопа за 25 базних поена, на ниво од 6,25%. Очекујемо да ће инфлација наставити да успорава до краја године и да ће се у наредној години кретати око централне вредности циља.

Стабилност девизног курса постала је у Србији нова реалност. Уместо допуштања значајнијих осцилација, које су водиле јачању инфлаторних притисака, неизвесности пословања, високим курсним разликама у домаћој привреди и порасту проблематичних кредита, што је била карактеристика домаћег тржишта пре августа 2012. године, од тада па до данас једна од основних карактеристика Народне банке Србије и укупног финансијског система остаје релативна стабилност курса динара према евру. Рекордно висок ниво девизних резерви, од преко 25 милијарди евра крајем маја, представља битан фактор повећања отпорности наше земље на све потенцијалне потресе из међународног окружења.

Економска активност је у првом тромесечју убрзала на 4,7% међугодишње, а на нивоу године очекујемо раст од 3,5%. Већ од следеће године очекујемо њено додатно убрзање на распон између 4% и 5%, чему ће допринети и реализација инвестиција у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”, смањени глобални инфлаторни притисци и повољнији услови финансирања. Захваљујући доброј општој економској ситуацији у земљи, значајан број банака очекује раст кредита и привреди и становништву ове и следеће године од преко 5%, што су изнели као очекивања у нашој последњој анкети о кредитној активности. О постигнутом поверењу несумњиво говоре и раст динарске и девизне штедње и њихови рекордни нивои – са испод 18 милијарди динара крајем 2012. на преко 159 милијарди динара, колико тренутно износи динарска штедња, односно са 8,3 милијарде евра на 14,9 милијарди евра девизне штедње.

Сви подаци показују да смо, упркос бројним изазовима и ризицима којима смо као мала и отворена економија били изложени у протеклом периоду, очували и додатно ојачали стабилност банкарског сектора, што је препознато од стране међународних инвеститора и рејтинг агенција. Агенција Standard & Poor’s је у априлу 2024. повећала изгледе Србије за добијање кредитног рејтинга инвестиционог ранга са стабилних на позитивне, односно на само пола корака од инвестиционог ранга.

Континуираном посвећеношћу и проактивним приступом Народне банке Србије, уз конструктивну сарадњу банкарског сектора, створили смо регулаторне претпоставке за одобравање бројних олакшица у отплати кредита привреде и грађана, олакшали смо грађанима приступ банкарском финансирању и унапредили заштиту интереса корисника финансијских услуга. Све време говорим да су нам и успеси заједнички, јер ми то без пословних банака не бисмо могли да урадимо.

Стога, као резултат свих предузетих активности, банкарски сектор у Републици Србији остао је стабилан, високо ликвидан и профитабилан. Сви релевантни показатељи пословања знатно су изнад прописаних минималних вредности.

Финансијски систем Републике Србије карактерише изразита банкоцентричност: пословне банке су доминантни тржишни учесници, са учешћем од око 90%. Нето актива банкарског сектора континуирано расте и достигла је 6.050 милијарди динара (51,7 милијарди евра), што је чинило 74% бруто домаћег производа у априлу 2024. године. На крају марта 2024. године, показатељ адекватности капитала на нивоу банкарског сектора износио је скоро 22%, уз повољну структуру капитала. Ликвидност банкарског сектора такође је на веома високом нивоу, а вредности свих релевантних показатеља константно се крећу знатно изнад прописаних минималних вредности. Поменућу још и да ће од јуна 2024. године банке у Србији бити дужне да израчунавају и одржавају показатељ нето стабилних извора финансирања (НСФР по Базел III стандардима). Поред усклађивања домаће регулативе с прописима који важе у Европској унији, циљ увођења овог показатеља јесте јачање структурне ликвидности банака.

Ипак, све време смо мислили и о нашим грађанима и о ефекту виших каматних стопа на њихов животни стандард. Усвојили смо Одлуку о привременим мерама за банке које се односе на стамбене кредите физичким лицима. Доношењем ове привремене мере Народна банка Србије је још једном показала одговорност и превентивно деловала ради очувања стабилности финансијског система у неизвесним околностима променљивих каматних стопа, уместо да се чека материјализација негативних ефеката и раст проблематичних кредита, када би свака реакција била изнуђена и ограниченог домета. Да су циљеви мере остварени, говори чињеница да учешће проблематичних кредита у сегменту стамбених кредита не само да није повећано него је додатно смањено од увођења мере и у априлу износи 1,6%.

С тим у вези, oно што је најважније истаћи јесте да смо, захваљујући активним напорима банака на управљању проблематичним кредитима стратешки подржаним од стране Народне банке и Владе Републике Србије, успели да удео проблематичних кредита одржимо на историјском минимуму.

Такође, искористила бих прилику да нагласим и да је емитована прва емисија дугорочних MREL обвезница, што представља прву емисију оваквих обвезница у региону западног Балкана. Поменута обвезница емитована је у динарима, чиме се додатно доприноси остварењу циљева постављених Стратегијом динаризације финансијског система Републике Србије. Поред тога, овим обвезницама ће се трговати на Београдској берзи, што ће допринети развоју домаћег тржишта капитала.

Народна банка Србије пажљиво прати и анализира трендове и на домаћем, и на међународном тржишту, наставља да унапређује регулаторни оквир за банке ради сталног креирања најповољнијег амбијента у овој сфери и спремни смо да у случају потребе превентивно делујемо како би ризици по финансијску стабилност били сведени на најмању могућу меру.

Заједничким напорима успоставили смо регулаторни оквир за банке еквивалентан оном који се примењује у Европској унији. Народна банка Србије је, заједно с банкама у Србији, својим деловањем обезбедила све неопходне услове за здрав и стабилан банкарски сектор, који финансира домаћу економску активност и пружа савремене финансијске услуге. Постигнути резултати сведоче да смо на правом путу, те и у наредном периоду остајемо посвећени пружању подршке модернизацији банкарских услуга, примени технолошких иновација у пословању, развоју финансијске инфраструктуре и финансијској инклузији, што све заједно доприноси расту наше привреде и бољем стандарду грађана.

Подразумевамо наставак успешне и квалитетне сарадње са Удружењем банака Србије, на челу с Марином Пападакис, и уверени смо да ће Удружење својим иницијативама и иновативним приступом у сарадњи с Народном банком Србије доприносити даљем развоју банкарског сектора Републике Србије и унапређењу финансијских услуга привреди и становништву, уз примену најсавременијих приступа управљању ризицима.

Срдачно вас поздрављам и желим вам успешну годишњу Скупштину Удружења банака Србије.