15/08/2023
Штедња становништва у домаћој валути крајем јуна 2023. године достигла је свој нови највиши ниво и износила је готово 109 милијарди динара. Током јула наставила је да расте и, према оперативним подацима, премашила је 110 милијарди динара. То је показатељ очуваног поверења у домаћу валуту и банкарски систем, чему су допринеле очувана финансијска стабилност и релативна стабилност курса динара према евру.
Као део своје стратегије о динаризацији финансијског система, Народна банка Србије афирмише штедњу у домаћој валути, указујући на њену већу исплативост.
Анализа исплативости штедње за период од последњих 11 година (од јуна 2012. до јуна 2023. године) поново доказује да је исплативије штедети у домаћој валути и у кратком и у дугом року. Пресудни фактори који су допринели таквом резултату јесу макроекономска и финансијска стабилност годинама уназад (релативно стабилан курс динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање камате на динарску штедњу (док се камата на штедњу у еврима опорезује по стопи од 15%), мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се сачува макроекономска стабилност чак и у условима вишегодишње глобалне кризе (пандемија, енергетска криза, глобални раст инфлације, светска геополитичка ситуација).
И поред глобалних неизвесности присутних у последњих неколико година, динарска штедња расте, уз повећање учешћа дугорочних депозита. У последњих 11 година динарска штедња је повећана преко шест пута и половином 2023. године износила је 108,7 милијарди динара. У исто време, девизна штедња је повећана за 76%, сa 7,9 милијарди евра на 13,9 милијарди евра.
Током прве половине 2023. године, очувана је релативна стабилност курса динара према евру. Апрецијацијски притисци који су преовладавали од маја 2022. настављени су и у 2023. години. У овој години (до краја јула) Народна банка Србије је на девизном тржишту нето купила 2,4 милијарде евра, што се, као кључни фактор, одразило на даљи раст девизних резерви на 23,1 милијарду евра крајем јула 2023. године и представља њихов највиши износ крајем месеца од када се прате подаци на овај начин (од 2000. године). Овај ниво девизних резерви покрива преко шест месеци увоза роба и услуга, што је двоструко више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
У последње три године Народна банка Србије и Влада Србије донеле су низ мера с циљем ублажавања негативних последица глобалне кризе по привреду и становништво, што је допринело очувању укупне финансијске стабилности. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима знатно је смањено од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године) и у мају је износило око 3%.
Успех Србије у борби са светском кризом огледа се и у задржавању кредитног рејтинга Србије на нивоу ББ+ са стабилним изгледима, од стране рејтинг агенција Fitch Ratings и Standard and Poor’s, које су као најважније аргументе за своје одлуке нагласиле релативну стабилност девизног курса и кредибилитет монетарне и укупне економске политике. Усмереност Србије ка даљем спровођењу структурних реформи потврдио је и Међународни монетарни фонд, који je донео одлуку о успешном завршетку првог разматрања резултата економског програма Србије, који је подржан стендбај аранжманом.
Најновија полугодишња анализа исплативости штедње потврђује да би штедиша у домаћој валути на улог од 100.000 динара орочен на годину дана и обнављан годишње у периоду од 11 година на крају периода орочења, у јуну 2023. године, добио близу 48.000 динара (преко 400 евра) више од штедише који би на исти рок положио исти износ у еврима (Табела 1)
И динарска штедња орочена на годину дана која није обнављана у прошлих 11 година чак у 98 одсто посматраних годишњих потпериода била је исплативија од штедње у еврима.
На уложених 100.000 динара штедиша који је од јуна 2022. године штедео у домаћој валути добио би у истом месецу ове године близу 1.900 динара више од штедише који би истовремено орочио 100.000 динара у еврима (Табела 2).
Када је реч о депозитима ороченим на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 90 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године у свих 109 посматраних потпериода. Практично, у периоду од 11 година било је исплативије штедети у динарима без обзира на који је рок орочена штедња.
Унапређење динаризације финансијског система Србије биће приоритет Народне банке Србије и у будућем периоду, при чему праћење и анализирање штедње у домаћој валути има важну улогу.
Сектор за монетарне и девизне операције
