12/04/2023

Кретање инфлације у марту

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у марту на месечном нивоу износила 0,9%, док је међугодишње посматрано износила 16,2%, што је у складу са изнетим пројекцијама Народне банке Србије за прво тромесечје. Месечну динамику кретања инфлације у марту, слично кретањима из претходног месеца, обележиo je пре свега раст цена хране, а у мањој мери и цена у оквиру базне инфлације, тако да се и даље око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената.
Цене прерађене хране су у марту у односу на фебруар повећане за 0,8%, што је мањи раст у поређењу с претходним месецима, док су цене непрерађене хране порасле за 3,8%, вођене вишим ценама поврћа. Посматрано у односу на март 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су за 25,4%, што је у највећој мери последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат. У питању су пре свега преношење високих трошковних притисака из претходног периода, као и негативних ефеката прошлогодишње суше у Србији и у већем делу Европе. С друге стране, цене енергената су на месечном нивоу у марту забележиле благи пад од 0,1%, који је у највећој мери био опредељен даљим падом цена чврстих горива, док су цене нафтних деривата у просеку остале непромењене.
Месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у марту је износио 0,6%. Међугодишње посматрано, базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у марту је износила 11,3%, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према актуелној пројекцији, очекујемо да ће се инфлација од другог тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године, и да ће се крајем године наћи на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста.

Кабинет гувернера