28/02/2023
Имајући у виду тезе изнете у тексту портала Нова.рс под насловом „Ако сте мислили да је инфлација достигла врхунац, грдно се варате: НБС најавила нови пик који долази много брже него што мислите”, Народна банка Србије користи прилику и има обавезу да јавно реагује на нетачне тврдње и површнe и паушалнe оценe саговорника из којих се текст састоји.
Прво, истичемо да није у питању никакав „нови пик инфлације”. Фебруарска пројекција инфлације се у односу на пројекцију инфлације из новембра 2022. године није знатније мењала. И у новембру прошле године и у фебруару ове године процена је била да ће врхунац инфлације бити у првом тромесечју 2023. Штавише, пројекција инфлације за текућу годину први пут после две године нижа је (незнатно, али ипак нижа) од претходне. Очекујемо да међугодишња инфлација у Србији почне да опада од другог тромесечја, а да од друге половине године (са очекиваним смањењем инфлације у зони евра и доласком нове пољопривредне сезоне) почне да опада брже. Према основном сценарију, с обзиром на све међународне и домаће факторе, инфлација би крајем године требало да се нађе на нивоу од 7% до 8%, док би у границе циља од 3 ± 1,5% требало да се врати средином 2024. године. Када је реч о (доминантно међународним) ризицима пројекције, процењујемо да су и даље високи, али ипак нешто мањи него што су били пре три или четири месеца. Такође, процењујемо да су ризици симетрични, што значи да сматрамо да је вероватноћа одступања остварене од пројектоване инфлације у оба смера подједнака.
Поред тога, у вези с макроекономским пројекцијама које радимо и објављујемо, користимо и ову прилику да још једном поновимо оно што стално истичемо у јавној комуникацији – да је свака процена и пројекција управо то – процена и пројекција. И да се нужно заснива на одређеним претпоставкама које могу и не морају да се остваре. И могу да одступе у оба смера. Једноставнијим речником – исход у погледу било којег макроекономског показатеља може да буде и повољнији и неповољнији од претпоставке.
Због тога се велики делови извештаја Народне банке Србије и сваке друге централне банке посвећују анализи ризика. Због тога и постоји појам анализе ризика и појам сценарија. Због тога се различити сценарији израђују и због тога се објављују – како би се стручној и широј јавности указало на различите могуће исходе под различитим претпоставкама које се односе на кретања у међународном окружењу, на које мала земља попут Србије не може да утиче. Србија не може да утиче да привредни раст зоне евра, на инфлацију у тим земљама или на светске цене енергената и примарних производа. Оно што може и мора, то је да на бази оцена и пројекција међународних институција или на бази неких других извора за потребе својих пројекција изабере разумне и довољно конзервативне претпоставке.
Ниједна централна банка на свету и не тврди да има способност да у потпуности предвиди будућа кретања, већ ради исто оно што радимо и ми – јавно објави своје макроекономске пројекције и најтранспарентније могуће изнесе претпоставке на којима се пројекције базирају. Поред тога, редовно објављујемо и анализе у којима приказујемо који су фактори допринели томе да остварења економских показатеља одступе од пројекција – и када је реч о повољнијим и о неповољнијим исходима од пројектованих.
Да представници централних банака говоре ствари које, цитирамо: „лепо звуче”, не бисмо (ни Народна банка Србије, ни друге централне банке), као што је био случај током 2022. године, истицали да су ризици асиметрични навише и не бисмо у оквиру алтернативних сценарија објављивали песимистичне сценарије, што Народна банка Србије ради од почетка украјинске кризе. При чему, велики број централних банака још од почетка пандемије и сада од избијања кризе у Украјини даје још више детаља не само за основни сценарио већ и за алтернативна сценарија пројекције – ма колико песимистични ти сценарији били. Управо то ради и Народна банка Србије:
То не види само неко ко или није спреман да уложи нимало труда и енергије у упознавање са извештајима Народне банке Србије, неко ко нема никаквог искуства у оперативном раду у области економске политике и израде пројекција или неко ко је врло свестан свих ових чињеница, али их намерно прећуткује. Неретко, реч је о људима који су имали прилику да се докажу у оперативном раду у области економске политике, али нису остварили запажене резултате.
Управо због тога, изјаве попут оних „да не знамо на чему се процене заснивају и да никоме није јасно како се дошло до тих цифара”, „да представници централне банке говоре ствари које лепо звуче”, „да су изјаве које дају представници НБС само њихова нада” и друге делове изјава који нису ни достојни цитирања, сматрамо потпуно неоснованим, непримереним и склони смо да доведемо у питање намере и мотиве економиста и аналитичара који такве изјаве дају.
Ко год је желео да уложи довољно труда, стекао би јасну слику о томе када су пројекције ревидиране, зашто су ревидиране и шта може да се очекује у наредном периоду. У супротном, било који аналитичар може да изађе и да констатује да су пројекције ревидиране више пута, а да при томе и не помене да је у међувремену избио оружани сукоб у Украјини, да су у питању земље које су велики произвођачи енергената, пољопривредних производа и индустријских сировина, да су у сукоб индиректно умешане све развијене економије, да су цене енергената повећане и по десет пута, да су цене ђубрива и различитих других сировина повећане по неколико пута. То су, уз покидане ланце снабдевања и наглог раста тражње, разлози због којих су све централне банке, не само Народна банка Србије, у више наврата током 2021. и 2022. године ревидирале своје пројекције, почев од ФЕД-а и Европске централне банке, па све до централних банака земаља у региону (попут Чешке, Пољске, Мађарске, Румуније), али и других земаља у развоју.
Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да сагледава све међународне и домаће факторе, да их у највећој могућој мери квантификује и да их као такве укључи у своје пројекције инфлације, бруто домаћег производа и платног биланса. Као и до сада, наставићемо да јавно објављујемо и основни сценарио макроекономских пројекција, и алтернативне сценарије и све кључне претпоставке на којима се пројекције заснивају. Тиме, између осталог, чувамо и стечени кредибилитет монетарне политике, захваљујући чему смо последњих десет година били кључни партнер других домаћих и међународних институција, рејтинг агенција и инвеститора када су у питању оцене економске политике и тренутног и будућег стања српске економије. Штавише, све ове институције су сагласне у оцени да је монетарна политика Народне банке Србије била адекватна, да смо исправно оценили природу инфлаторних притисака и имали су врло сличне пројекције инфлације за Србију као и Народна банка Србије.
Кабинет гувернера
