21/12/2022
Да би се посумњало у аутентичност неке новчанице, потребно је познавати изглед и заштитне елементе аутентичних (оригиналних) новчаница. Како препознати фалсификовану новчаницу, који су основни заштитни елементи, као и шта урадити уколико поседујете фалсификовану новчаницу, сазнаћете у данашњој рубрици „Корисно је да знате”. На ову тему говорио је Мирослав Јеремић, директор Одељења за националне центре за борбу против фалсификовања и за анализу новчаница и кованог новца у Сектору за послове с готовином.
„Ради упознавања централних банака с новим новчаницама, раније је била пракса да централне банке међусобно размењују специмене новчаница. Специмен је новчаница која у свему одговара оригиналној новчаници (димензије, главни мотив, боје, сви заштитни елементи), осим што је на њој исписан текст specimen и што нема серијског броја новчанице”, рекао је у уводном излагању Мирослав Јеремић.
Мирослав Јеремић је у видеу истакао да данас централне банке ретко размењују специмене новчаница, а најчешће јавност упознају с новим новчаницама одговарајућом презентацијом на својој званичној интернет страници, при чему се, осим текстуалних објашњења, користе и увећане фотографије заштитних елемената новчаница, као и кратки филмови, праћени усменим објашњењима. „Народна банка Србије на својој интернет страници у делу Новац, заштитни елементи новца приказује изглед и заштитне елементе динарских новчаница”, каже он.
Аутентичност новчаница проверава се упоређивањем заштитних елемената новчанице за коју се верује да је оригинална са заштитним елементима новчанице чија се аутентичност проверава. На питање шта треба урадити уколико поседујете фалсификовану новчаницу, Мирослав Јеремић каже да, уколико новчаница нема макар један од заштитних елемената или он изгледа другачије у односу на заштитни елеменат оригиналне новчанице, таква новчаница је сумњива и треба је предати било којој банци или полицијској станици. „Подносилац новчанице добиће потврду о одузимању новчанице, а сама новчаница биће послата Народној банци Србије ради експертизе којом ће се утврдити да ли је реч о оригиналној новчаници или фалсификату. Подносилац новца ће преко банке или полиције добити један примерак извештаја о експертизи новца, из кога ће видети резултат експертизе. Ако је новчаница оригинална, подносилац ће добити њену номиналну вредност. Ако је у питању фалсификат, неће бити накнаде”, наглашава он.
Ради заштите грађана од фалсификата, Народна банка Србије је мењачким прописима уредила обавезу банке и овлашћеног мењача да приликом продаје апоена од 50 и 100 америчких долара обавезно упишу серијски број новчанице у потврди о извршеној трансакцији. „На захтев купца страног новца, банка и овлашћени мењач у обавези су да упишу и апоен и серијски број новчаница других апоена долара и свих других валута. На тај начин, ако се касније испостави да је купљени новац фалсификован, купац таквог новца може надокнадити претрпљену штету од банке или мењача који је продао те фалсификате”, рекао је он.
Такође, он је подсетио да је забрањено прављење лажног новца, преиначавање правог, његово прибављање, све у намери да се стави у оптицај, затим стављање лажног новца у оптицај, па и само непријављивање надлежним органима да је неко извршио неку од поменутих радњи. Предвиђене су новчане и затворске казне од две до петнаест година. „Када грађанин посумња у исправност новчанице, потребно је да је преда банци или полицији. Уколико такву новчаницу пусти у оптицај, ризикује кривичну одговорност и могућност изрицања новчане или затворске казне у трајању до три године”, истиче он.
На крају видеа можете погледати на који начин смо проверили исправност новчанице помоћу неколико савета, а као пример узели смо оригиналну и фалсификовану новчаницу с ликом Милутина Миланковића.
У свакодневној употреби новчаница, увек треба да проверите више од једног заштитног елемента помоћу три врло једноставна теста: осети, погледај и нагни.
Осети
Дубока штампа, као метода заштите од фалсификовања, врло је ефикасна, јер је провера једноставна. Када проверавамо дубоку штампу – преласком ноктима или јагодицама прстију преко главног мотива на лицу оригиналне новчанице осећа се извесна храпавост која је последица наноса боје која се налази изнад нивоа површине папира. Фалсификована новчаница је најчешће глатка на додир, а када је храпавост имитирана, она се ипак разликује од оне на оригиналној новчаници. „Чим смо пронашли један заштитни елеменат за који смо утврдили да постоји разлика, то значи да се ради о фалсификованој новчаници, јер оригинална новчаница мора имати све елементе заштите који морају бити оригинал”, истакао је он.
Погледај
Други начин провере јесте да посматрате водени жиг. Водени жиг налази се на белом, левом делу лица новчанице и приказује централни мотив новчанице. „На фалсификованој новчаници на месту воденог жига, док се новчаница налази на столу, видимо лик Милутина Миланковића, док се код оригиналне новчанице он не види и не треба да се види. Када оригиналну новчаницу подигнемо према извору светлости, ми ћемо у обојеном делу новчанице видети лик Милутина Миланковића, који у потпуности одговара главном мотиву на новчаници”, каже он. Када просветлимо оригиналну и фалсификовану новчаницу видимо да је лик Милутина Миланковића у воденом жигу јаснији, прецизније израђен на оригиналној у односу на фалсификовану новчаницу. Када се новчаница гледа према извору светлости, водени знак, заштитна нит и прозирни регистар треба да буду видљиви.
Нагни
Још један заштитни елемент је оптички варијабилна боја. Знак Народне банке Србије на оригиналној новчаници мења боју у зависности од угла посматрања, док је код фалсификата боја иста независно од угла посматрања. „Фалсификатори нису успели да постигну могућност да овај заштитни елемент имитирају тако да он мења боје и по томе можете препознати да је новчаница фалсификат”, нагласио је Мирослав Јеремић на крају видеа.
Кабинет гувернера
